Iako je porodično nasilje fenomen koji je prisutan u svim društvima i kulturama već hiljadama godina, tokom poslednje decenije na našim prostorima stručnjaci su zabeležili znatno intenziviranje ovog problema. Razlog tome su, kako tvrde, protekle ratne godine, stresne situacije i sve složenija ekonomska situacija porodice.

U cilju sprečavanja ove pojave, pored posebnog programa nadležnih državnih službi, u toku su izmene i dopune Krivičnog zakona o braku i porodici. Time bi se, u slučaju porodičnog nasilja, nasilniku zabranio pristup u krug domaćinstva. Do sada su, kako tvrde socijalni radnici, žene zajedno sa decom napuštale dom i utočište tražile kod rodbine, prijatelja ili nadležnih ustanova.

- Ovo nije fenomen koji je odlika samo našeg, balkanskog muškarca, iako postoji nekoliko činjenica koji su mu, svakako išle na ruku. Najpre, dosadašnji Zakon o zaštiti porodice nije funkcionisao na adekvatan način i njegova primena u praksi je bila vrlo teška. Takođe, zbog patrijarhalne uloge muškaraca u porodici i tradicionalnog načina vaspitanja žene, vrlo često se nasilje ne kvalifikuje na pravi način. Vrlo često, nažalost, okolina nesvesno podržava nasilje jer sugeriše ženi da ona mora da bude ta koja će da pretrpi, prećuti i bude bolja kako bi sačuvala porodicu i ostala sa decom - kaže Jelena Mihovilović - socijalni radnik Centra za socijalni rad na Zvezdari.

		Pištolj pod jastukom Prema mišljenju Lepe Mlađenović iz SOS telefona, posleratni period je umnogome doprineo povećanju patologije nasilja u porodici. Doneto je dosta oružja koje muškarci primenjuju u zastrašivanju žena što je jedan od najboljih načina njene kontrole. - Dovoljno je samo da oružje drže pod jastukom i ženu plaše rečima da će je ubiti ako samo pokuša da ode, to je dovoljno da ona oseća strah koji vremenom dovodi do potpunog psihičkog rastrojstva.

Nasilje, koje poslednjih godina postaje sve vidljivije, prema njenom mišljenju susreće se u svim kategorijama, počevši od emotivnog preko fizičkog do seksualnog zlostavljanja i obično se u jednoj porodici ispoljava u svim oblicima. Žene, pri tom, iz raznih razloga - straha, ucene ili ekonomske zavisnosti tolerišu nasilje i pokušavaju da pronađu neku svoju krivicu i odgovornost i prihvataju sve optužbe pokušavajući da pronađu razlog fizičkog zlostavljanja.

- U našem centru postoji ekspertski tim, pored mene tu su psiholozi, pedagozi, pravnici i obučeni smo da dijagnostikujemo nasilje u porodici koje se godinama vrlo vešto prikriva. Pored velikog zalaganja, nismo u mogućnosti da sve porodice zbrinemo na adekvatan način, jer je naš rad umnogome ograničen sistemom u kome se nalazimo. Stoga su izmene i dopune zakonskih regulativa koje se odnose na zaštitu porodice od nasilja, naprosto neophodne u sprečavanju ove pojave jer je poslednjih godina nesumnjivo prisutno povećanje patologije zlostavljanja žene i dece u porodicama --tvrdi Jelena Mihovilović.

Stručnjaci ovog centra u slučaju porodičnog nasilja sugerišu rad sa porodicom gde se sprovode izvesne terapije, međutim, muškarci, koji u 80 odsto slučajeva čine nasilje, ne žele da priznaju svoje nasilništvo i ne prihvataju bilo kakve promene. Upravo iz tih razloga, žene su prinuđene da zajedno s decom napuste porodicu. Put ih tada najčešće dovede do ženskih grupa poput SOS telefona, gde postoje alternativna skloništa za prvu pomoć ugroženim osobama.

- Svakodnevno smo suočeni sa velikim brojem članova porodice koje su žrtve nasilja, ali zbog njihovog broja nismo u mogućnosti da svima izađemo u susret. Kada bi na svakoj opštini postojala slična služba, uverene smo da čak ni tad ne bi bili svi zbrinuti. Prema našim podacima, od 20 do 50 odsto od ukupnog broja porodica je izloženo nasilju. Naša statistika takođe je pokazala da pored sadašnjih, tu su i bivši muževi koji su u najvećem broju nasilnici. Na trećem mestu su sinovi i iskustva su pokazala da je u ovom slučaju ženi najteže da se obrati nadležnim ustanovama za pomoć jer ima vrlo veliki osećaj krivice - tvrdi Lepa Mlađenović, ekspert SOS telefona.

Svedočenja ugroženih žena su zastrašujuća. Najčešće ih muškarac udara svim mogućim predmetima, preti da će je ubiti, baciti niz stepenice, s mosta… Vrlo često ih ucenjuju decom, da više nikada, ukoliko odu, neće videti svoje najdraže.

- Prema njihovim pričama, shvatile smo da se nasilje ispoljava već na samom početku zasnivanja porodice i ostaje vrlo dugo prisutno. U početku je jako bitno da žena skupi snagu jer je uglavnom tokom vremena postala psihički vrlo rastrojena što je vrlo razumljivo kad joj on svakog dana govori da je grozna, nemoralna. Zato je u početku najbitnije da ona izađe iz te pozicije žrtve kako bi dalje reagovala na pravi način - objašnjava Lepa Mlađenović svoj rad sa zlostavljenim ženama.

U takvim situacijama one su uglavnom usamljene jer, kako tvrde žrtve nasilja, najčešće su držane u izolaciji. Tokom godina, oni izoluju ženu od rodbine, prijatelja, jer u tom slučaju može potpuno da je kontroliše.

- Za svo to vreme, on ne želi da je pusti da ode jer mu je potreban neko nad kim bi mogao da iskazuje svoju moć. Ispričala nam je jedna žena koja je došla kod nas da je suprug držao tri dana zatvorenu u sobi, ali da je posle svakog nasilja on jednostavno umeo da se primiri i odjednom postane dobar i nežan, naravno, do prve prilike - kaže Lepa Mlađenović.

Deca u takvim uslovima, na žalost, nisu pošteđena nasilja, ukoliko se nad njima ne sprovodi fizičko nasilje, svakodnevno su izložena emotivnom zlostavljanju koje umnogome ostavlja traga na njihovu ličnost.

- Duhovno i fizičko zdravlje žene i dece u takvim porodicama je umnogome narušeno, gotovo redovno se javlja povišeni krvni pritisak, srčane smetnje i maligna oboljenja. Jedno strano istraživanje pokazalo je da 80 odsto žena koje su bile na psihijatrijskom lečenju, izvestan period života provele su u porodicama gde su bile izložene nasilju - tvrdi Lepa Mlađenović.

Ž. Milenković