[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 7. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

06. Aug 2000 18:13 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest kraljevića Tomislava (21)

Ruka koja je krstila Gospoda

Kraljica Marija bila je veoma tužna i zabrinuta što kralj Petar 1941. godine, kad je napuštao zemlju, nije poneo relikviju svetog Jovana

Kad je kralj Petar stigao u London 1941. godine, prvo što ga je majka, kraljica Marija, upitala bilo je šta je s velikom svetinjom, rukom svetog Jovana Krstitelja, koja je posle ruske nacionalne katastrofe 1917. godine data na čuvanje i u nadležnost njenom mužu kralju Aleksandru.

Taj događaj, koji je, ko zna, možda uticao na sudbinu cele porodice, duboko se urezao u sećanje kraljevića Tomislava:
- Posle stradanja carske porodice Romanov čuvarka desne ruke svetog Jovana Preteče postala je udovica, imperatorka Marija Fjodorovna, supruga imperatora Aleksandra Trećeg i majka svetog cara mučenika Nikolaja. Ona je uspela 1919. godine nekako da izađe s Krima iz nove sovjetske države i da stigne preko Londona do Danske. Kad je bila na sigurnom, odlučila je u dogovoru s mitropolitom Antonijem Hrapavickim da se ova svetinja preda kraljevskoj kući Karađorđevića. Ruku svetog Jovana u Beograd je doneo Bagration Timuras, njen štićenik, i lično je predao mom ocu.

- U znak zahvalnosti kralj Aleksandar je predložio Timurasu da ostane da živi kod nas i da izabere šta želi da radi. On je izrazio želju da bude pitomac. Na to mu je moj otac rekao da ne može da bude pitomac već da će dobiti neki čin. Međutim, ovaj neobični Rus to nije želeo, insistirao je da počne sve iz početka i da završi Vojnu akademiju. Tako je i bilo - bio je prvo pitomac, pa tek onda oficir u kraljevoj gardi.

U početku ruka je bila u dvorskoj crkvi starog dvora, odakle je, po završetku crkve na Dedinju, preneta tamo i čuvana u crkvenoj riznici, a za vreme svakog praznika iznošena u kraljevsku kapelu.

- Kad je mama čula da kovčeg u kome je bila relikvija nije ponet, bila je vrlo tužna i zabrinuta. Plašila se da zbog izgubljene ruke na našu porodicu ne padne teško prokletstvo. I kasnije, naročito pred smrt, znala je često da se upita da li su sva porodična stradanja i turoban život u izgnanstvu posledica baš toga što naša kraljevska kuća nije sačuvala ruku koja je krstila Isusa Hrista.

Kad su Vlada i kralj Petar počeli da se povlače pred najezdom nemačke armije 1941. godine, ruka svetog Jovana poneta je iz Beograda i sakrivena je, zajedno s još nekim dragocenostima, u manastiru Ostrog. Zašto je kralj Petar nije i dalje poneo, nikada nije zvanično objašnjeno.

Zamršeni su bili istorijski putevi kojima je ova svetinja putovala kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga pa do Cetinja.

Ruku koja je nekada u Jordanu krstila i samog Isusa Hrista, prvi hrišćani su poštovali kao veliku svetinju. Sveti apostol i jevanđelist Luka, obilazeći s Hristovom propovedi razne gradove i naselja i stigavši u samarićanski grad Sevastiju, gde je bilo sahranjeno obezglavljeno telo svetog Jovana Preteče, bio se uputio dalje u Antiohiju, vođen željom da ponese i mošti velikog proroka, predviđajući da će kasnije one biti spaljene po zapovesti rimskog imperatora Julijana Otpadnika.

Međutim, tada se Sevastijci nisu hteli rastati sa ovim dragocenim blagom; ipak, svetom Luki su, odvojivši je od moštiju, dali naročito poštovanu desnu ruku. Kada su Arapi ovladali Antiohijom, krišom je preneta u Carigrad, za vreme careva Konstantina Porfirogeneta i Romana, gde je smeštena u crkvu carskog dvora, posvećenu Bogorodici Farskoj. Tu je bila do 1484. godine, kad su je radi bezbednosti vitezovi Jovanovog reda s Rodosa preneli na Maltu.

Kad je Napoleon zauzeo Maltu, jedini u celini sačuvani deo moštiju (s tri delića časne glave) svetog Jovana Krstitelja, 1798. godine dospeće u Rusiju, kao sveta relikvija maltežanskog ordena svetog Jovana Jerusalimskog, zahvaljujući ruskom imperatoru Pavlu Petroviču Romanovu, koji je dobio zvanje velikog magistra ovog reda.

Sutra: Milion funti za lažnu ruku

Knjiga " Poslednja ispovest kraljevića Tomislava", po ceni od 150 dinara, može se naručiti preko telefona:
011/ 3235-311 i 011/ 764-836.
Izdavač je IKP "Nikola Pašić".


vesti po rubrikama

^feljton

18:13h

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (21)

20:15h

Podmladjivanje organizma (4)

 



     


FastCounter by LinkExchange