Nekada je general Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, imao vredne saradnike kojima je bio zadatak da mu olakšaju svako putovanje i da mu avioni i helikopteri budu uvek na raspolaganju kako bi u svako doba mogao da ode gde treba.

Međutim, od kako se pre tri meseca povukao, civil Klark je sada prepušten sam sebi tako da može da uživa u svim divotama modernog putovanja avionom koje smo svi mi upoznali.

Dakle, u petak uveče on se našao u avionu "Delta šatla" na aerodromu "Lagardija", koji je čekao na asfaltiranoj pisti u pokušaju da se vrati u Vašington tokom one stravične oluje.

Avion je stajao na pisti dva i po sata pre nego što je stiglo obaveštenje da leta uopšte neće biti. Putnici su se iskrcali. Klark nije imao koga da pozove da mu sredi da se na neki drugi način vrati kući.

A onda je ugledao momka koji je nudio karte onima koji su želeli da pođu autobusom za Vašington. Autobus je bar imao toalet. Klark je uskočio. Sva mesta do poslednjeg bila su zauzeta. Vozač kao da je mileo kroz kišu, ali, izuzimajući kratko zaustavljanje pored puta kako bi vozač mogao da ode u toalet, autobus je napredovao u dobrom pravcu.

Ali, kada su stigli u Vašington, vozač je počeo da luta, pokušavajući da nađe put kroz grad koji vodi do aerodroma.
"Više to nisam mogao da izdržim", rekao je Klark, pa je počeo da daje vozaču uputstva kojim putem je najbolje da vozi.
Stigli su nekoliko minuta pre dva sata ujutru, "knap", ali na vreme. Čovek koji je komandovao NATO ratom protiv Jugoslavije, prvim napadom Alijanse na jednu suverenu zemlju, sada je komandovao autobusom.
"I nije tako loše ako stigneš na odredište na vreme", rekao je Klark. Ali, njegovo prilagođavanje putovanju kao civil nije bilo lako.
"Bila je to prava avantura", rekao je. Dosad je ostao zaglavljen u Atlanti, zatim u Feniksu, a prtljag mu se izgubio na putu za Rino.
Nema razloga za brigu. Klark radi za "Stivens grupu" koja se bavi investicionim bankarstvom. Privatni mlaznjaci bi mu možda bili više po ukusu.

J.P.