Kada bih nekako mogao napravio bih kanale kojim bih Dunav proveo kroz grad i da protiče pored Avale. Pa da veslamo kanalima kroz Beograd, kao što to činimo kroz Beč - priča o ljubavi prema Dunavu, Dejan Jovanović, iz Belog potoka ispod Avale jedan od učesnika 45. Dunavske regate, manifestacije ovog tipa s najdužim trajanjem u svetu.

Dejan inače učestvuje na ovoj regati više od 18 godina i veslao je od izvora do ušća Dunava, poznaje sve deonice reke koja je simbol spajanja zemalja kroz koje protiče.

Međunarodna Dunavska regata TID-2000. ove godine je startovala po 45 put u Ingolštatu u Nemačkoj 24. juna. Prošle godine stranci nisu mogli da veslaju Dunavom kroz našu zemlju zbog NATO agresije. Učestvuju veslači u kajacima i kanuima, tako da se reka kroti samo mudrošću i mišićima.

Učesnici regate su veliki protivnici motornih čamaca i pobornici su života u skladu sa prirodom. Ostavljeno im je da biraju: da veslaju celu trasu ili da učestvuju etapno. Sa starta je krenulo 180 učesnika dok se na cilju u Silistri u Bugarskoj očekuje oko 300 veslača. Inače, regata bez prekida traje dva meseca, na cilj se stiže 27. avgusta.

Vođa regate kroz Jugoslaviju i TID referent za Evropu, Simeon Kljajić iz Beograda, priča kako je bilo vreme na putovanju od Nemačke do Beograda. Inače službeni jezik Dunavske regate je nemački.
- U Nemačkoj su dani bili sunčani a noći hladne. Kroz Austriju nas je pratila kiša a bilo je i prevrtanja ali bez povreda. U Slovačkoj smo se sušili od kiša u Austriji. U Mađarskoj se pripremali za sunce i lepo vreme u Jugoslaviji - opisuje Simeon putešestvije Dunavom.

Kažu da su svuda na obali zajedničke reke lepo primani i da su im u svim zemljama priredili lep doček. Domaćini su im organizovali večere, izlete i obilaske raznih znamenitosti. Učesnici regate su tako ove godine posetili fabriku automobila BMW i videli kako svakih 58 sekundi sa trake izlazi novi automobil.

Inače u ovom sportu žene ne zaostaju, odnos snaga je bio pola-pola.
- Ove godine veslam samo od Apatina do Beograda. Do sada sam učestvovala 10 puta na regati. Počela sam da veslam zahvaljujući Vitomiru Dizdareviću poznatom kao admiral Kuk, koji nažalost više nije među nama. On je učestvovao oko 40 puta i velika je legenda ovog prirodnog puta prijateljstva - priča Mirjana P. Marković iz Beograda.

Učesnike ove manifestacije ugostila je i naša zemlja. Kampovali su u mnogim mestima pored Dunava. Dunavsku regatu ugostio je i Beograd zahvaljujući „Lido festu". Obezbeđen je i prostor za kamp na Velikom ratnom ostrvu . Kamp na Lidu ličio je na veliko svetsko selo. U tom privremenom naselju bilo je 34 Nemaca, dva Austrijanca, 21 Slovak, 12 Mađara, sedam Bugara, jedna žena sa Novog Zelanda i jedan predstavnik Holandije. U kampu je bilo i 20 predstavnika naše zemlje.

Dunav je kroz našu zemlju najduži deo trase (oko 600 kilometara) a ukupna dužina puta je 2080,7 kilometara. Zanimljivo je spomenuti da su pontoni na Dunavu kod Novog Sada bili prepreka koja to ustvari i nije, jer za ljude dobre volje nema prepreka kada nešto žele. Muškarci su veslali između pontona, a žene i deca su obalom nastavili put nizvodno jer ovakvo veslanje je vrlo naporno, objašnjava Dejan Jovanović. Posle dva dana kampovanja i odmora na Lidu regata nastavlja put Dunavom ka cilju. Do kraja avgusta stići će na odredište šireći rečni savez koji je Dunav odredio svim tokom.

Kristina Vlahović