BEOGRAD - Niko od onih koji su podneli zahtev za obeštećenje bivših logoraša u Nemačkoj nije morao da uplati 20 maraka Cepter banci, kako neki od njih danas tvrde. Oni su taj novac deponovali dobrovoljno i to je s njima dogovoreno prilikom davanja ovlašćenja Zajednici da ih zastupa pred nemačkim organima, izjavio je za "Glas" Dragan Novović, predsednik UO Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, reagujući na navode sina jednog od logoraša u našem listu, koji je odustao od zahteva za obeštećenje, ali mu u pomenutoj banci nisu želeli da vrate depozit, uz obrazloženje da će novac dobiti kada istekne rok oročenja od pet godina.

- Umesto da za zastupanje pred nemačkom stranom meni kao advokatu građanin plati, recimo 5.000 maraka, kolika je tarifa za tu vrstu poslova pred nemačkim sudom, on je trebalo samo da da 65 dinara za troškove koje u tim poslovima ima Zajednica i da na sopstvenu deviznu knjižicu položi depozit od 20 maraka u Cepter banci, koji može koristiti po isteku ugovorenih pet godina, objasnio je Novović, dodajući uzgred kako su, kada i zašto osnovana pomenuta udruženja, koja danas rade jedan značajan i human posao.

Prema njegovom tumačenju, građani koji su u Zajednici podneli zahtev za obeštećenje, zapravo su je ovlastili da ih zastupa pred nemačkim organima, kao i da odabere banku, advokate i druga lica koji će na najbolji način voditi taj postupak. Drugim rečima, sve što Zajednica preduzme u njihovo ime, podnosioci zahteva će smatrati lično svojim.

U celoj priči o odštetama žrtava rata, i pored svega, ostalo je nejasno jesu li građani zaista ugovorili oročeno polaganje depozita na pet godina, bez kamate, kako tvrde u Zajednici, ili je u pravu čitalac koji insistira na tome da ništa slično nije potpisao.

U međuvremenu oglasila se i Cepter banka iz Beograda, demantijem koje je potpisala direktor Kosa Banjac. Ona kaže da 20 maraka nisu sredstva koja uzima banka "za bankarske troškove", kako je stajalo u našem tekstu, već da je to minimalni depozit za otvaranje štednih knjižica, o čemu je odluku, kako ona u pismu dodaje, donela Skupština Zajednice. Banjac u pismu "Glasu" pored ostalog navodi sledeće:

"Cepter banka je prošle godine, na zahtev Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, pristupila otvaranju štednih knjižica bivšim internircima (ili njihovim naslednicima) članovima Zajednice. Obrazloženje čelnih ljudi zajednice je bilo da, ukoliko dođe do obeštećenja bivših interniraca, nemačka strana želi da sredstva budu doznačena direktno obeštećenima, na njihov lični račun, i to preko banke koja nema neizmirenih obaveza prema štedišama".

Direktorka banke navodi i da je do sada otvoreno tačno 30.116 ovakvih knjižica, kritikujući novinara "Glasa" što nije objavio taj podatak, a povodom oročenja, piše:
"Imajući u vidu vrlo neizvestan rok trajanja postupka naplate obeštećenja (pogotovu u trenutku započinjanja postupka) ugovoreno je da sredstva budu oročena na pet godina. Svaki štediša, prilikom uplate sredstava, svojim potpisom potvrđuje da je upoznat sa uslovima deponovanja sredstava i da je sa njima saglasan". Ona, takođe, navodi da je naš čitalac, sin internirca, 27.8. 1999. potpisao ovakvu izjavu - ugovor s bankom, zajedno s ovlašćenjem Zajednici o pravnom zastupanju u Nemačkoj.

M.D.