i
[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 5. avgust 2000. - Nedelja, 6. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

04. Aug 2000 18:35 (GMT+01:00)

Ko su ljudi koji su u poslednjih pola veka bili na čelu bivše SFRJ i SR Jugoslavije?

Svi naši predsednici

Posle dugogodišnje Brozove vladavine, na čelu SFRJ bilo 14 predsednika Predsedništva. Od 1992. godine, na mestu šefa nove jugoslovenske države bili su Ćosić, Lilić i Milošević

Mesec i po dana pre izbora za četvrtog predsednika SRJ kojeg, prvi put, biraju građani, izvesno je samo da će treći predsednik treće Jugoslavije - Slobodan Milošević - biti kandidat za novi mandat na položaju prvog čoveka države.

Doduše, Vojislav Šešelj je izjavio da će Tomislav Nikolić "veoma verovatno" biti kandidat SRS-a, a udružena opozicija najavila da će ime svog kandidata obelodaniti do ponedeljka. Najviše šansi ima Vojislav Koštunica (kao kandidat opozicije za predsednika Srbije pominjao se pre tri godine).

Ipak, pometnju je u četvrtak uneo Vuk Drašković, tvrdeći da zajednički kandidat mora da bude iz najveće opozicione stranke, odnosno SPO-a. Drašković, međutim, nije želeo da komentariše nezvaničnu ponudu SPO-a opoziciji da imaju četiri kandidata. Iz SPO-a, najčešće se spominje Vojislav Mihailović. Nije isključeno ni da će Borislav Pelević biti kandidat Stranke srpskog jedinstva. Tu je i Partija mladih, koja je najavila da će njihov kandidat biti "čovek s planom", Boris Dimitrijević.

A pre više od pola veka, Deklaracijom Ustavotvorne skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije (29. novembar 1945), proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija, a ukinuta monarhija. "Petar Drugi Karađorđević se, s celom dinastijom Karađorđević, lišava svih prava koja su im pripadala", piše u Deklaraciji.

Josip Broz Tito bio je predsednik Vlade sve do 1953. godine kad je - 14. januara - prvi put biran za predsednika Republike. Ustavnim rešenjima do 1974, ova funkcija podlegala je ograničenju mandata i izboru. Uvođenjem Predsedništva SFRJ (amandmanima iz 1971), na čelu ovog tela bio je Josip Broz. Od 1974. i bez ograničenja mandata.

Broz je, zvanično, ostao na čelu države do svoje smrti, 4. maja 1980, posle čega je državom rukovodilo kolektivno Predsedništvo SFRJ. NJegovi čelni ljudi imali su jednogodišnji mandat i smenjivali se svakog 25. maja. Naravno, predsednik ovog tela bio je svaki put iz druge federalne jedinice.

Prvog predsednika Predsedništva dala je Makedonija. Lazar Koliševski zadržao se na ovoj funkciji samo 11 dana. Ostao je upamćen kao skroman i fin čovek i veliki prijatelj srpskog naroda. Živeo je u uverenju da su republičke ekonomije pogubne po saveznu državu. Jedan je od retkih koji posle raspada SFRJ nije punio novinske stupce. Držao se po strani od "sedme sile" i, tek nedavno, dao intervju jednom makedonskom listu. Poslednje dane proveo je na Ohridu. U dubokoj starosti, umro je juna ove godine, a Makedonija mu odala veliku počast kao velikom borcu za interese njihovog naroda.

Nekadašnji ambasador SFRJ u Moskvi, radnik DB-a i blizak Titov saradnik, Cvijetin Mijatović, nasledio je Koliševskog. Iako strog, jednogodišnji mandat na najvišoj funkciji proveo je tiho i nenametljivo. Sahranivši obe ćerke, umro je pre desetak godina u Beogradu.

Prva ličnost u Srbiji dugi niz godina postala je i prva ličnost SFRJ. Petar Stambolić, koji je vedrio i oblačio posle Drugog svetskog rata, bio je na čelu Predsedništva u vreme kad su stranci tražili vraćanje kredita i time uslovljavali davanje novih. Usledilo je - naravno, u strogoj tajnosti - smanjenje društvenog proizvoda i otpuštanje zaposlenih. Na tajnoj sednici Savezne skupštine donet je Zakon o intervenciji policije protiv radničkih demonstracija. Stavlja mu se na dušu da je bio veoma ravnodušan kad se odlučivalo o sudbini Srbije i srpskog naroda (pripajanje Leposavića Kosmetu, odvajanje Makedonske pravoslavne crkve...). Mnogi tvrde da je danas jedan od malobrojnih u Srbiji koji zna gde je sahranjen đeneral Draža Mihailović. U dubokoj starosti, živi u Beogradu i odlazi u rodno Katiće kod Ivanjice.

Stambolića je nasledio hrvatski kadar, Mika Špiljak.

"Šta to kopaju na Zelenom vencu u Beogradu?"

"Traže Mikinu diplomu".

Ovo je samo jedan od viceva o četvrtom predsedniku Predsedništva SFRJ koji je kružio Beogradom u vreme kad se na ovoj lokaciji kopao tunel u centru prestonice. Radnik, bivši predsednik Saveza sindikata Jugoslavije (šef kabineta tad mu bio sadašnji predsednik SPO-a Vuk Drašković) nikad se nije ljutio zbog viceva na svoj račun. Posle raspada SFRJ nije ga mnogo bilo u javnom životu, mada se priča da je mnogo pomogao Franji Tuđmanu u rasturanju zajednice "bratskih naroda i narodnosti".

Kao i svi Slovenci na funkcijama u saveznim organima, sledeći predsednik Predsedništva umeo je dobro da "progura" slovenačke interese. Sergej Krajger, upamćen po komisiji koja je trebalo da udari temelje ekonomskoj reformi. Nije uspelo. Zbog komunističkih ideja, između dva svetska rata bio je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Sad živi u Sloveniji.

Slovenca je zamenio Crnogorac. Kadar iz Crne Gore kojem je Broz najviše verovao, Veselin Đuranović. Radan, izuzetno skroman, jedan od retkih - kad je reč i o ondašnjim i sadašnjim političarima - kojem visok položaj nije bio sinonim za lično bogaćenje. Kao žrtva događaja na Žutoj gredi, povučen je iz Predsedništva. Ostatak života proveo je povučeno. Umro je pre nekoliko godina.

Ni Đuranovićev naslednik, Radovan Vlajković, nije više među živima. Ovaj vojvođanski kadar, inače obućarski radnik, bio je strah i trepet u Vojvodini. Međutim, u Predsedništvu je bio sušta suprotnost. Sinovljeva pogibija u saobraćajnoj nesreći potpuno ga je dotukla.

S početka zaoštravanja odnosa na Kosovu i Metohiji i početka kraja SFRJ, prvi čovek Predsedništva postao je Sinan Hasani. Književnik, veoma obrazovan, uz to još i "umerene orijentacije", bio je pravo "osveženje" ondašnjeg najvišeg tela u zemlji.

Doduše, brzo se zaboravilo da je za vreme Drugog svetskog rata bio u italijanskim okupacionim vojnim formacijama. Kao ambasador u Belgiji imao je trostrukog prevodioca, za engleski, srpskohrvatski i šiptarski. Rodom je iz Požaranja, sela u okolini Gnjilana iz kojeg je i Azem Vlasi, pa ne čudi što je "dečka koji obećava" uzeo za svog pulena.

Kad su se na čelu Predsedništva izređali predstavnici svih republika i pokrajina, ponovo je došao red na Makedoniju. Još jedan intelektualac, prethodno ministar inostranih poslova SFRJ, postao je prvi čovek najvišeg tela u zemlji. Lazar Mojsov.

Da ga sve zamršeniji odnosi u zemlji nisu naterali, možda bi celu svoju karijeru do kraja oprezno gradio. Pamti se njegov istup na zasedanju parlamenta kad je obelodanio ko, zapravo, stoji iza subverzivnih delatnosti na Kosmetu. Iako je jedno vreme bio u Skoplju, sad živi u centru Beograda. Jedna ćerka udata mu je u porodici Džordža Buša.

Bosanski musliman, iz poznate porodice, Raif Dizdarević, slučajno se našao u Predsedništvu, zamenivši Hamdiju Pozderca koji je, pod misterioznim okolnostima, izvršio samoubistvo (posle kladuške afere u kojoj je glavni akter bio Fikret Abdić). Na raznim funkcijama u BiH, diplomatiji, delovao je skromno i radno i više podsećao na nekog Skandinavca nego čoveka s ovih prostora. Objavio je knjigu o "smrti" Jugoslavije posle Brozove smrti.

Jedan od glavnih aktera u rasturanju SFRJ, Janez Drnovšek, funkciju prvog čoveka Predsedništva iskoristio je za uspostavljanje kontakata sa strancima što mu je - posle raspada SFRJ i osamostaljenja Slovenije - mnogo pomoglo. Zanimljivo je da je, kad je otišao u Sloveniju, diplomatskim putevima tražio od vlasti u Beogradu da mu pošalju uniformu vrhovnog komandanta SFRJ koja mu je bila ostala u prestonici. Mnogi su ga osporavali, ali je mnogo više onih koji su voleli da slušaju i pričaju viceve na račun njegove "dopadljivosti".

Ambasador SFRJ u Rimu, za kojeg Italijani nemaju baš mnogo hvale (u poređenju s njegovim prethodnicima), nasledio je Drnovšeka. Borisav Jović, uvek na visokim funkcijama u Srbiji i SFRJ, dugo godina je više nego uspešno plivao u političkim vodama. Ipak, kako je sam priznao, ispao je naivan verujući u "dobre usluge međunarodne zajednice". Podneo je i ostavku ne bi li tako stvorio prostor za vojni udar, ali - bez uspeha. Vratio se na funkciju i mandat odradio do kraja. Oni koji ga dobro poznaju tvrde da nema baš zgodnu narav. Nekad jedan od najbližih Miloševićevih saradnika, postao je potom njegov veliki protivnik. Kao i Dizdarević, napisao je knjigu o "svom" vremenu. Jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji penzionerske dane sad provodi u Beogradu. Naplaćuje intervjue, prisećajući se kako su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman "cepkali" teritoriju bivše SFRJ.

Čovek koji je jedno govorio, a drugo mislio, koji je javno priznao da je sam sebi postavio zadatak da rasturi SFRJ, bio je malerozni, 13. predsednik Predsedništva. Stjepan Mesić. Na ovu funkciju postavljen je odlukom trojne komisije Evropske unije. Nije mu trebalo ni 100 dana da se kao pobednik vrati u Zagreb. Bio je desna Tuđmanova ruka, a posle razlaza s njim i izlaska iz HDZ - osnovao je svoju stranku. Sad je predsednik Hrvatske. Ipak, o svom trošku letuje na Hvaru i tvrdi da ga Brioni ne zanimaju.

Ako je iko mogao da dođe na ovu funkciju u nezgodnije vreme, onda je to bio Branko Kostić. Predsednik prepolovljenog Predsedništva postao je posle "događanja naroda" u Crnoj Gori, a s te funkcije je sklonjen zahvaljujući vlasti u svojoj republici koja ga je na taj položaj i dovela. Nadimak Korenko dobio je posle izjave: "Pre ćemo jesti korenje nego kapitulirati". Živi i radi u Podgorici.

Prvi predsednik treće Jugoslavije, SRJ, bio je nesuđeni kalemar, potonji "otac nacije". Dobrica Ćosić. Iako su mnogi govorili da je zasluženo postao prvi čovek države, bilo je i onih koji su smatrali da je nekadašnji komunista, internacionalista, "konačno pokazao pravo lice". Smenjen je 1. juna 1993, posle Šešeljeve inicijative da se ispita da li je prekršio Ustav SRJ. Optuživali su ga da je planirao da izvede vojni puč i obori Miloševića s mesta predsednika Srbije. To je demantovao, ali i napao Miloševića da je odao vojnu tajnu "jer je nekompetentnim osobama dostavio stenogram sa sastanka s vojnim vrhom, u kojem je sadržana i vojna tajna". Njegovi prijatelji tvrde da je jedan od malobrojnih koji može da bude prijatelj i s neistomišljenicima. Akademika je nasledio diplomirani tehnolog, Zoran Lilić.

Samo tri godine od ulaska u politiku postao je prvi čovek SRJ. Ostao je upamćen kao šef države koji se strogo držao Ustava, gde je pisalo da je ova funkcija isključivo protokolarna. Nije mu smetalo da se, potom, kandiduje za nižu funkciju, predsednika Srbije. Doduše, neuspešno.

Vrtoglav uspon od Osme sednice, Slobodan Milošević krunisao je jula 1997. godine. Iako mu mandat ističe sledećeg leta, raspisao je predsedničke izbore za 24. septembar. Apsolutna samouverenost nekadašnjeg generalnog direktora "Tehnogasa", predsednika Beogradske banke, Gradskog komiteta SK Beograda, CK SK Srbije i Republike Srbije - ili nešto drugo?

Sve kombinacije su u igri, čak i mogućnost da - uoči izbora - jedan kandidat odustane u korist drugog. Vidovitost je u trendu. Bar u Srbiji. Mnogi su skloni da poveruju Tarabićima da će četvrti predsednik treće, najmanje Jugoslavije, biti čovek koji nosi ime svog sela. Da li je zrelo za novog predsednika?

Nataša Mijušković


vesti po rubrikama

^politika

16:56h

Kosovska Mitrovica: Trojica Srba pobegla iz bolničkog pritvora

17:05h

SNP i DPS 17. avgusta?

17:11h

Ministar pravde RS tvrdi: Krajišnik podržava Dodika

17:18h

Šta bi sve trebalo znati uoči septembarskih izbora? (4)

17:25h

Godinu dan od ponude Crne Gore Srbiji: Platforma i dalje aktuelna

17:34h

Novi Sad: Vlada traži poništenje odluke o podeli gradskog atara

17:44h

ND: Nismo posrednici

17:46h

Na predstavljanju 7. broja Biltena Grupe 17

17:52h

Đinđić: Indicije da će SPO izaći sa svojim favoritom

18:04h

SD: Kandidat SPO njihova stvar

18:10h

Marko Blagojervić iz CESID-a: Izbori legalni i bez druge republike

18:23h

"Glas" istražuje: Šta se događa sa srpskom opozicijom

18:35h

Ko su ljudi koji su u poslednjih pola veka bili na čelu bivše SFRJ i SR Jugoslavije?

18:42h

Ko je ovaj čovek? Dragan Džajić

19:15h

Udružena opozicija na sastanku u petak odlučila: Koštunica kandidat

19:30h

Ko su stranci koje je VJ "uhvatila" na Čakoru

23:50h

Aleksej Drugi osudio nasilje nad Srbima

23:58h

SRJ ipak popustila

   


     


FastCounter by LinkExchange