BEOGRAD- Jugoslavija je, u velikoj meri sopstvenom zaslugom, postala poligon za isprobavanje najšireg spektra kaznenih mera koje bi međunarodna zajednica mogla da primenjuje i u drugim zemljama, izjavila je Jelica Minić, prilikom predstavljanja 7. broja Biltena G17, u kome je ona obradila problem sankcija. Prema njenim rečima, samo za proteklih godinu i po dana donet je zastrašujući broj kaznenih mera, ukupno 32, kojima se menjaju, dopunjuju ili uvode nove sankcije prema SRJ.

Međutim, u vezi sa delotvornošću tih dokumenata, kojima su pogođeni "obični mali" ljudi bez krivice za politiku i zločine režima, zatim ceo region i strane firme koje su ovde poslovale, u zemljama EU i u međunarodnoj zajednici nema jedinstvenog stava. Ona smatra da to ne znači i da će međunarodna zajednica tek tako odustati od svoje dosadašnje politike sankcija, uglavnom prema Srbiji, pošto Crnu Goru već izvlači iz tog režima (Aluminijumski kombinat i još neke firme), ali u tome donosi i kontraproduktivne mere, kao što su one s crnim i belim listama.

Ona ističe da sankcije u većoj meri zaustavljaju očekivane promene u Srbiji, nego što ih podstiču i da bi zbog toga trebalo u krug oslobođenih, u većoj meri nego do sada uključiti slobodne gradove, nezavisne medije i nevladine organizacije.

M. D.

 

Žita jedva za domaći hleb Prema prognozi Saše Vitoševića, analitičara G17, Srbija će do naredne setve imati taman toliko pšenice da prehrani svoje stanovništva, što znači da ga neće biti za izvoz. U silose i ambare je smešteno 1,875 miliona tona pšenice ovogodišnjeg roda, potrebe su 1,5 miliona tona. Samo trećina će biti ponuđena za otkup, pa se očekuju poremećaji u snabdevanju brašnom i skok cena. Osim toga 30 odsto zrna je lošeg kvaliteta, što će uz niske cene uticati da ode u stočnu hranu.

Sigurnije s markom Na tržištu nema dovoljno dinara jer se zbog nepoverenja beži u marku. NBJ, međutim, verovatno neće pribeći štampanju novca jer bi to znatno oborilo kurs prema nemačkoj marki, ali tu poziciju država ne može dugo da zadrži, bez obzira što joj u ovom, predizbornom trenutku, ni malo ne odgovara, smatra Miroljub Labus. Za sedam meseci ove godine novčana masa je povećana za 19 odsto, pošto je doštampano više od tri milijarde dinara.