Mada je prošlo skoro tri godine od kada se krajem 1997 "iznenada pojavila" "Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar". Stvar još nije rešena, ali je ova grupa "svemirskog" zvuka za relativno kratko vreme uspela da uspostavi neke nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni, tj. bar na onom njenom delu koji uprkos svim izolacijama i dalje (pokušava da) korespondira sa svetom. "Sila" ne samo da zvuči vanprostorno i stopostotno ovovremenski (u globalnom smislu), već je u startu preskočila neka glupe provincijske fazone ove sredine.

Dok su se umišljene veličine raspadale od nesviranja (i neusviranosti), jer, bože moj, pravilo je da "velikani" ne drže više od jednog ili dva koncerta godišnje u Beogradu (ili nekom drugom gradu), dotle je "Sila" po više puta overavala svaki pristojan koncertni prostor u zemlji (a uskoro bi trebalo da "prošetaju" do Hrvatske i Mađarske). Njihovi koncerti nikad nisu isti jer podrazumevaju smele improvizacije na licu mesta i eksperimente svih vrsta.

		Ko čuje, može da razume "Kanda, Kodža i Nebojša" su izdali žuto-zeleni album. "Sila" u izrazu ima neke mračnije tonove. Meni to ne smeta, to je prosto takav način komunikacije - kaže Oliver Nektarijević, objašnjavajući razliku između novih albuma "Sile" i "KKN". A o tome zašto se publici obraća na nekom "čudnom" jeziku, dodaje: - Ta priča jako mnogo protkana stvarima koje nešto znače i nije ništa novo. Mnogi MC-vi to uveliko rade, a ja u "Sili" jesam MC. Tu se podrazumeva svojevrsna interakcija, odnosno određena vrsta emocije koja se emituje, bez obzira na to što nema neko konkretno značenje. Oni koji su sposobni to da čuju, to i razumeju. "Sila" je dva albuma za godinu dana, svira svake nedelje... - To je takav bend. To je živa muzika koja mora da se svira. Drugačije nema smisla. Radi se u fri stajlu i uvek se svira neka druga muzika, ne postoji repertoar. Za godinu dana - dva potpuno različita albuma. Na prvom su bili remiksi s koncerata, ovaj je studijski i ne može da se odredi koji je bolji. I.S.

I na kraju, dok mnogi muzičari čekaju da neko od "nadležnih" iz preostalih diskografskih kuća uoči njihovu "genijalnost", "Sila" je, evo, u sopstvenoj režiji za šest meseci izdala dva albuma. Ovaj novi "Hard to dig it" pojavio se nedavno, ima devet pesama, u isto vreme zvuči prepoznatljivo i drugačije, i u svakom slučaju predstavlja značajan kvalitativni pomak.
- Šest meseci uopšte nije kratak period - smatra gitarista "Sile" Goran Nikolić Orge - Imamo spremno još jedno izdanje - koncert koji smo u okviru Festa održali zimus u "Kinoteci". Trudimo se iz petnih žila da ubrzamo tok stvari. Radimo na tome da se "raširimo", da budemo što prisutniji. Ovde za tako nešto mora da se pokaže žestoka lična inicijativa jer u suprotnom padaš. A od letargije nema ništa gore.

Iako pesme "Sile" nose neku "introspektivnu" atmosferu, živost na vašim konceptima odudara od sveopšte inertnosti.
- Nama nisu bitni rokenrol fetiši, pa koncerti imaju životnost iako su ljudi ovde toliko "deenergizovani" da ih je prosto nemoguće "napuniti". Međutim, i pored toga interakcija je jaka i srećan sam što nam je publika lepa gde god da odemo.

Kako objašnjavaš paradoks da aktivnih bendova poput "Sile" gotovo da nema u audio-vizuelnim medijima, dok se, s druge strane, nabudžene mutant zvezde, koje teško da znaju da odsviraju jedan akord, ne skidaju sa televizija?
- To je taj začarani krug ništavila: neki ljudi na položajima koji najčešće nemaju nikakve veze sa muzikom odaberu nekog svog - bratanca, kuma ili ljubavnicu - pa onda to promovišu do besvesti. I tako samo multiplikuju taj tip estetike i morala, što je najblaže rečeno konformizam. A u našoj situaciji biti konformista je ispod svakog nivoa. Sve te nazovi zvezde predstavljaju neki model za identifikaciju, a to nikako ne može da vodi na dobro. Ipak, uzdam se u duhovnost srpskog naroda, trenutno hiberniranu, koja će kad tad uspeti da raskrinka čitavu tu ujdurmu kvazikulture i kvaziestetike.

Na osnovu čega gajiš takvu nadu?
- Možda nisam kompetentan za te stvari, ali osećam da je ovakvim stanjem stvari i u kulturi, ali i šire, duboko narušen balans unutrašnje i spoljašnje slobode. A to ne može da traje večno, u jednom trenutku će pući kao balon od sapunice.

Često se deklarišeš kao "anarhista", da li i to smatraš alternativnom "estetikom"?
- Naša estetika jeste anarhoidna, mada je to neomiljen termin koji izaziva pogrešne konotacije jer se anarhizma mnogi plaše kao crnog đavola. Međutim, kad se anarhizam uporedi sa izdžikljalom korupcijom koja rastače sve pred sobom jasno je šta je prihvatljiviji model.

P.Dragosavac