BEOGRAD - U Srbiji i Crnoj Gori sada živi više od 400 hiljada ljudi koji su rođeni u Bosni i Hercegovini i prema nekim procenama većina njih je pre rata 92. godine imala i ostavila, ili pod pritiskom prodala nepokretnu imovinu u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Svi ti, pravi vlasnici nepokretnosti u BiH, mogli bi jednostavno i besplatno ponovo da dođu u posed svojih imanja, bez obzira u kom delu BiH je ostala njihova imovina, kolika je ona, ko je sada koristi, koje su nacionalnosti njeni vlasnici, ili gde oni danas žive. Kako?

U Sarajevu stoluje jedna međunarodna, što znači i nepristrasna, komisija za vraćanje imovine bivšim vlasnicima na teritoriji BiH, koja je osnovana pre četiri godine (CRPC) u Dejtonu. Na njenom čelu se nalaze po dva člana sva tri naroda u BiH i troje stranaca. Odluke koje oni donesu, a sastaju se otprilike jednom mesečno, neprikosnovene su. Drugim rečima, oni su prva i poslednja instanca koja u BiH odlučuje o tome da li i kome treba vratiti imovinu, bilo da je ona uzurpirana ili da vlasnici zbog rata ili nekih drugih razloga ne mogu njome raspolagati. Komisija ima svoje kancelarije u mnogim zemljama, pa i u Srbiji i Crnoj Gori gde vlasnici i danas mogu podneti zahteve da im se vrati posed.
- Komisija je do sada, preko kancelarija u BiH, Hrvatskoj, SRJ i onih u inostranstvu donela 110.640 pojedinačnih odluka o imovini, od ukupno 215.739 zahteva, za 276.117 nepokretnosti u BiH. I to je, što se tiče Komisije, veoma dobar rezultat, rekla je Vanesa Zečević, portparol Komisije u Sarajevu, odgovarajući na pitanje "Glasa" koliko je uspešna ta međunarodna institucija. - Treba imati u vidu, dodaje ona, da je Komisija od osnivanja pre 4 i po godine, morala da izgradi pravila i propise o svom radu, kao i o potrebnim dokazima o imovini. Na naše zadovoljstvo, u proteklih šest meseci stvari su se znatno popravile, pa Komisija na jednoj sednici reši i po 8.000 zahteva.

Gospođica Zečević podseća da je Komisija ključno telo koje donosi konačne i pravno obavezujuće odluke po imovinskim zahtevima onih koji nisu u posedu svoje imovine u BiH, kao i kada neka imovina nije dobrovoljno prodata ili na drugi način prenesena na neko drugo lice od 1. aprila 1992. godine.
- Federacija BiH i RS, kao potpisnice aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, zajedno sa državnim telima u oba entiteta, u ministarstvima i opštinama su dužni da izvršavaju odluke Komisije (CRPC), ali uprkos tome, ima problema. Nama se svakodnevno žale ljudi da ne mogu doći u posed po našem rešenju. Mi te slučajeve pratimo sve dok se naše odluke ne izvrše, bilo da u tome tražimo pomoć od neke druge međunarodne organizacije, bilo da menjamo zakone ili preko opština insistiramo na izvršenju, kategorična je Zečević.

Mnogi nekadašnji stanovnici BiH propustili su rok za regulisanje svog stanarskog prava, kako u Federaciji tako i u RS. Postoji, međutim, opasnost da i oni kojima su ta prava vraćena, ne uđu u svoje stanove, ako zahtev za izvršenje odluke ne podnesu u roku od godinu dana od dana kada je Komisija donela odluku. Odnosno, najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu zakona koji taj deo njihovih prava u BiH reguliše. Prema rečima portparola Komisije, na hiljade raseljenih osoba i izbeglica u BiH, i danas posle toliko godina od potpisivanja sporazuma u Dejtonu, ne uspevaju da se vrate u svoje stanove i zato smatra da ceo postupak treba ubrzati. Ona ne kaže kako i ko bi za to trebalo da bude nadležan, ali posle iskustva sa stanarskim pravom, postavlja se pitanje da li u slučaju imovine postoje slične zamke, pre svega kada je o rokovima reč.
- Ne postoje rokovi za vraćanje imovine, objašnjava Zečević. - Kada neki slučaj rešimo, odluku šaljemo u regionalnu kancelariju gde je podnet zahtev. Posle toga vlasnik treba da podnese pismeni zahtev (u tri primerka) za izvršenje odluke Komisije (CRPC) nadležnom telu u opštini gde je imovina locirana. Slučaj mora biti rešen za 30 dana, a u suprotnom vlasnik treba da obavesti Izvršnu pravnu jedinicu Komisije.

U beogradskoj kancelariji CRPC nisu zadovoljni odzivom bivših vlasnika da zatraže vraćanje imovine u BiH, smatrajući da se mnogi od njih još nisu prijavili "iz čistog nemara". Zato je "Glas" pitao sarajevsku sagovornicu koliko je "centrala" zadovoljna radom biroa u SRJ.
- Imamo podjednako dobru saradnju sa uredima u SRJ kao i sa drugim našim regionalnim uredima, gde je zaposleno isključivo domaće osoblje, koje vode kvalifikovani pravnici, a celu strukturu nadzire menadžment Izvršnog ureda u Sarajevu, rekla je Zečević, ne navodeći za koje vreme bi vlasnici mogli računati da će doći do svojih imanja u BiH.

M. Dapčević