[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 4. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

03. Aug 2000 17:40 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest kraljevića Tomislava (19)

Pašićeva mudrost

Milan Gavrilović kao ambasador u Moskvi poslao je jedan izveštaj za Beograd u kome je mnogo pre Hruščova i Solženjicina otkrio sve strahovlade Staljinovog režima

Kada sam 1966. godine sa suprugom Margaritom bio u poseti Americi i Kanadi, sreo sam predratnog diplomatu i stranačkog lidera Milana Gavrilovića. Gavrilović, iako je pripadao raskolu, pripadao je onom tipu ljudi s kojima može da se razgovara i on je na mene ostavio snažan utisak.

Gavrilović je posebno cenio je i hvalio Pašićevu mudrost. Ispričao mi je kako je Pašić, poput despota Đurađa Brankovića posle pada Carigrada, nije dve noći spavao kada je izbila ruska revolucija i nestalo Carske Rusije, zaštitnice Srbije. Govorio je, kad bi mogli da uđemo nekako u sferu engleskih interesa, kao na primer Grčka. Ninčić koji je to znao dojurio je do njega za vreme Mirovne konferencije u Parizu, na kraju Prvog svetskog rata, i saopštio mu da engleski delegat Lord Sajmon želi da se hitno sastane sa njim. Ninčić se začudio kada mu je Pašić odgovorio da ga izvini zbog bolesti. Kasnije mu je objasnio da bi, zbog Ataturkove revolucije, Englezi sigurno od nas tražili da pojačamo njihovu okupaciju Carigrada sa jednom našom divizijom. Potom bi tražili i drugu, što bi nas uvuklo u opasan međunarodni spor, tamo gde nemamo neposrednih interesa.

Na taj način bi se zamerili Turcima, Rusima, Grcima, Bugarima, bez ikakve potrebe, a od Engleza kad se budu izvlačili iz krize, koju bi i mi tako povećali, nikakvu blagodarnost za naše učešće ne bi dobili.

Kada je Knez Pavle obnovio diplomatske odnose sa Sovjetima, naimenovao je dr Milana Gavrilovića za ambasadora u Moskvi. To je dosta kritikovano i smatrano da će on biti pristrasan u tim odnosima kao šef Zemljoradničke stranke u kojoj je bilo naklonjenih Sovjetima. Međutim, vrlo brzo poslao jedan strogo poverljivi izveštaj o stanju u Sovjetskoj Rusiji u kome je, mnogo pre Hruščovljevog govora i Solženjicinovih knjiga , opisana strahovlada Staljinovog režima.

Posebno me je zanimao odnos koji je kraljević imao s knezom Pavlom Karađorđevićem.

- Prvi kontakt s njim sam imao u aprilu 1954.godine kada je poginuo njegov mlađi sin Nikola.On je tada izrazio želju da više i češće budemo u kontaktu. Ta želja je bila iskrena, pa i obostrana. Knez je uvek bio otvoren i srdačan prema meni i naš odnos je bio pun poverenja i i rođačke bliskosti.

Knez Pavle nije bio političar. On je više bio naklonjen kulturi, umetnosti. Samo ona umetnička dela najpoznatijih evropskih slikara koja je ostavio Narodnom muzeju je od neprocenljive su vrednosti ne samo za naš narod nego za civilizaciju uopšte. On je bio veliki anglofil. Bio je i mason. Jedva je čekao da moj brat Petar postane punoletan i da se on povuče. Sanjao je da bude profesor na Oksford univerzitetu…

Nisam izdržao . Prekinuo sam kraljevića Tomislava pitanjem kako je knez Pavle, ako je bio veliki i iskren anglofil, tako brzo uspeo da se približi Hitlerovoj Nemačkoj, pa i da potpiše Trojni pakt?

- Pokušavao sam dosta puta da razgovaram sa njim na ovu temu. Ali, nikada mi nije dao otvoren odgovor. Nikada. Govorio je:"Videćete jednog dana". Trudio sam se da što više budem sa njim, da što više razgovaramo. On je bio mekan čovek. Nije voleo da donosi odluke. I Hitler je bio besan na takvo njegovo ponašanje. On je za kneza Pavla rekao sledeće:
"Klizav je ko jegulja: kad god čovek pomisli da će od njega izvući neki čvrsti dogovor, on se sakrije iza svog parlamenta".

Ovaj citat i neki drugi dokumenti govore da je Pavle lavirao do poslednjeg trenutka ali da je uplašen gomilanjem nemačkih trupa na granice Rumunije i Bugarske prihvati da potpiše Trojni pakt. Doduše moje lično mišljenje je da su ga i u tu avanturu uvukli Englezi , da su ga oni naterali da potpiše pakt da bi na taj način izazvali nezadovoljstvo naroda i direktno Jugoslaviju uvukli u rat. A to je inače bio engleski primarni interes.

Ivan Miladinović

Sutra: Knez Pavle između Londona i Berlina


vesti po rubrikama

^feljton

17:40h

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (19)

20:15h

PODMLAĐIVANJE ORGANIZMA (2)

 



     


FastCounter by LinkExchange