[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 3. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

02. Aug 2000 17:54 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (18)

Pamet koja hoda

Vladika Nikolaj je bio veoma razočaran našom vladom u Londonu za vreme Drugog svetskog rata. Govorio je da to nije bila vlada, već skup hohštaplera. Kritikovao je i kralja Petra što je lutao levo-desno

Kraljević je po mnogo čemu posebna ličnost - otvoren, srdačan, duhovit. Na skupovima predstavnika evropskih dinastija za njegovim stolom je bilo uvek je bilo najbučnije i najveselije. Normalno i najviše okupljenih - ispričao mi je jednom prilikom kolega i prijatelj Mile Nedeljković, čovek koji je sa Tomislavom radio Memoare, i za koga nije bilo tajni iz njegovog života.

Te njegove osobine osetili su i novinari pa je na javnim skupovima uvek bio okružen poslenicima sedme sile , a gotovo da nije bilo dana da neko od njih nije dolazio na Oplenac ili se javljao telefonom.

Umeo je da na jedan specifičan, gotovo skroman način, "glanca sopstvenu bistu".

Kada sam ga jednom prilikom upitao da li je ipak previše prisutan u medijima jednostavno je odgovorio:

"Reka se upoznaje plivanjem, a čovek razgovorima".

U našim razgovorima posebno su me interesovali njegovi utisci o velikim ličnostima, koje su po mnogo čemu obeležile ovaj vek, a koje je on sretao ili se pak družio sa njima.

Na moje veliko iznenađenje kraljević je bio vrlo škrt u iznošenju impresija o poznatim ličnostima. Tek na moje insistiranje, u drugom ili trećem pokušaju, počeo je da se otvara. Najviše je govorio o vladici Nikolaju Velimiroviću, ali je uglavnom ponovio ono što je zapisao u Memoarima:

- Vladika Nikolaj je bio pamet koja hoda. On mi je otkrio u čemu je iskonska iskonska dubina vere, a posebno značaj Svetog Save za naš srpski narod. Ono o čemu mi je on govorio nije to bila politika, već duhovna poduka i napajanje.

Bio je strašno razočaran našom vladom u Londonu za vreme Drugog svetskog rata. Govorio je da to nije bila vlada, već skup hohštaplera. Kritikovao je i kralja Petra što je lutao levo desno…

Upoznao sam ga kao starijeg čoveka ali vrlo krepkog duha. Nije mnogo pričao o sebi, ali je njegova pojava ulivala nešto posebno, veličanstveno. Kad je ulazio u Kenterberijsku palatu, osećali smo se kao da je među nas kročio svetac…

Mudrog vladiku Nikolaja Velimirovića sam doživljavao kao Božijeg izaslanika. Kako je vreme proticalo, u to sam bio sve uvereniji. U njegovim mislima i porukama je bila neka zavetna dubina.

Kraljević Tomislav bio je fasciniran i susretom s dr Milanom Gavrilovićem, predratnim diplomatom, političarem, novinarom i članom vlade u Londonu za vreme Drugog svetskog rata.

- Kada sam u junu 1966. godine sa suprugom Margaritom mesec dana boravio u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, sticajem okolnosti sreo sam i neke ljude iz raskola ili bliskih raskolu. Poseban utisak na mene je ostavio dr Milan Gavrilović, bivši prvak Zemljoradničke stranke, ambasador u Moskvi i član vlade u vreme egzila u Londonu. On je bio jedan od retkih sa kojim se moglo razumno razgovarati. Čak verujem, da i pored visokog položaja koji je imao u Srpskoj narodnoj odbrani, koja je podržavala raskol, da on u duši nije bio raskolnik.

Milan Gavrilović je, inače, položio je doktorat prava s odličnim u Parizu i stupio u diplomatsku službu. Posle uspeha kao otpravnik poslova u Atini ušao je i u našu unutrašnju politiku, takođe sa velikim uspehom. Bio je direktor "Politike" i podigao tiraž lista sa petnaest na sto hiljada primeraka.

Kao vođa zemljoradničke stranke, uneo je mnogo novina u političkom životu Jugoslavije i postao je nezaobilazan faktor u akcijama udružene opozicije. Ali pored toga što je bio stranački nastrojen umeo jeda se uzdigne je iznad toga kada su bili u pitanju državni interesi.

Milan Gavrilović je produžio na taj način tradiciju Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Milorada Draškovića i Nikole Pašića, koji su se potčinjavali državnim potrebama.

Ivan Miladinović

Sutra: Pašićeva mudrost


vesti po rubrikama

^feljton

17:54h

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (18)

18:06h

PODMLAĐIVANJE ORGANIZMA (1)

 



     


FastCounter by LinkExchange