[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 1. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

31. Jul 2000 15:53 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (16)

Kralj vizionar

Uoči atentata u Marselju, kralj Aleksandar se dogovorio s Vlatkom Mačekom da Hrvatska dobije samostalnost u okviru Kraljevine Jugoslavije. Bilo je predviđeno da ta teritorija obuhvati samo Savsku banovinu, koja je bila mnogo manja od sadašnje Hrvatske

Pavle je bio mason

Ubijen zbog Evrope

- Često sam slušao da je moj otac bio mason. Spominje se to i u nekoliko knjiga. Ali, ja nisam uspeo da dođem do bilo kakvih dokaza i podataka koji potvrđuju tačnost tih pretpostavki. Čuo sam čak najdrastičniju verziju po kojoj je kralj Aleksandar izdao neki masonski zavet i da su ga oni zbog toga likvidirali u Marselju 1934. godine. Možda je sve to tačno, a možda je u pitanju samo propaganda masonske ili antimasonske strane. Koliko ja mogu da naslutim, u našoj porodici masoni su bili samo knez Pavle i njegov sin Nikola.

Nema nikakve mistifikacije, ja nisam mason niti sam ikada bio u dilemi da se priključim jednoj takvoj organizaciji. Ja sam pravoslavac i nisam želeo da budem član nikakvog tajnog društva.

Bojim se da se mnogo pogrešnih stvari i mnogo mistifikacija vezuje oko imena mog oca. Mnogi njegovi pozitivni, progresivni potezi i danas se prikrivaju. Ostale su ogromne posledice komunističke propagande i "njihove istorijske istine" da je on bio tiranin, diktator i tamničar južnoslovenskih naroda.

Kralj Aleksandar je bio jedan moderan političar za Evropu u vremenu u kome je živeo.

Postavši ujedinitelj Jugoslavije, svojim vizionarskim umom brzo je shvatio svu zamršenost politike na Balkanu i dvojne aršine pojedinih evropskih zemalja prema ovom prostoru.

Bolest

Malo se, takođe, zna da je kralj Aleksandar teško oboleo, da je imao rak. Krajem leta 1933. godine lekari su mu predvideli još šest meseci života. Kad je krenuo za Marselj, bio je težak samo 50 kilograma.

Nazirala su se već tada dva oprečna svetska pola - demokratski i fašistički. Komunizam je tek bio zaživeo u Rusiji. Mom ocu je bilo jasno da se crnokošuljašima može odupreti samo u savezu s drugim evropskim zemljama. On, koji je ujedinio južne Slovene, hteo je da ujedini i Evropu. Njegova misija u Francuskoj trebalo je da bude začetak onoga što se danas dešava, stvaranje Evropske unije. Očito da tada nisu bili zreli uslovi za to ujedinjenje i kralj Jugoslavije zbog toga je ubijen.

Mi često zaboravljamo da su Srbi jedini u Evropi imali autohtonog kralja poniklog iz njegovog naroda.

Predočavam kraljeviću primedbe mnogih istoričara da je njegov otac pogrešio što je ujedinio južne Slovene 1918. godine.
- On je samo podržao i ostvario staru ideju, još iz prošlog veka, o ujedinjenju Slovena. Tu ideju tada je podržavala većina srpskih i hrvatskih intelektualaca. Toj ideji je težio i američki predsednik Vudro Vilson i mnogi evropski političari kako bi na taj način razbili Austrougarsku monarhiju. Međutim, bez obzira na sve naše trenutne emocije, na naš gubitnički osećaj, moramo da imamo u vidu da je moj otac stvarao Jugoslaviju zbog očaja tragičnih sudbina južnoslovenskih naroda.

Kralj Aleksandar je dobro znao da deo hrvatskih političara nije oduševljen idejom jugoslovenstva. Često je govorio svojim bliskim prijateljima: "Znam, Hrvati žele da žive odvojeno ali pod nečijim tutorstvom."

Malo je poznato, čak i istoričarima, da je kralj Aleksandar uoči odlaska za Francusku uspeo da napravi konstruktivan dogovor s Vlatkom Mačekom da Hrvatska dobije široku autonomiju, bolje reći samostalnost, u okviru Kraljevine Jugoslavije.

Bilo je predviđeno da teritorija te autonomne Hrvatske obuhvati samo Savsku banovinu, koja je bila mnogo manja od teritorije koju su dobili 1939. godine ili i od sadašnjih granica.

Međutim, atentat u Marselju sprečio je realizaciju ovog dogovora.

Savremena istoriografija prihvatila je jedan podatak iz naše političke istorije zdravo za gotovo i niko ne pokušava da pronikne u suštinu stvari. Reč je o "Šestojanuarskoj diktaturi".

U svim udžbenicima se govori da je kralj Aleksandar pribegao ukidanju parlamenta i uvođenju vanrednog stanja zbog pucnjave u Narodnoj skupštini 20. juna 1928. godine, kad je Puniša Račić ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio Stjepana Radića i Ivana Pernara. Stjepan Radić će od posledica ranjavanja preminuti 8. avgusta.

U pitanju je nešto sasvim drugo. Posle nemilih scena u Narodnoj skupštini Jugoslavije i nekakvog Kongresa Kominterne u Moskvi, rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije, na čijem se čelu tada nalazio izvesni Jovan Mališić, koji je poznatiji po svom pseudonimskom prezimenu Martinović, donelo je odluku da digne ustanak i pozvalo je svoje članstvo, pristalice i radničku klasu da uzmu oružje u ruke i da sruše režim.

Prvi su reagovali upravo hrvatski prvaci i tražili od kralja da preduzme mere i da zaštiti poredak. Kraljev odgovor je bio uvođenje Šestojanuarske diktature.


vesti po rubrikama

^feljton

15:53h

Poslednja ispovest princa Tomislava Karađorđevića (16)

16:04h

"Paterica" - kelija i igumanski štap

 



     


FastCounter by LinkExchange