[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 27. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Jul 2000 18:58 (GMT+01:00)

Poslednja ispovovest princa tomislava Karađorđevića(12)

Kralj bez zemlje

Dom Karađorđevića nije jedina Kraljevska kuća koja više nije na prestolu. Nije mu to ni prvina. U istom su položaju kraljevska kuća Burbonaca, rumunska Hoendcolerna, francuska Burbon-Orleana, bugarska Saks-Koburg i Got, austrijska Hapsburg-Lorena, italijanska Savoje i ruska carska kuća Romanov-Holštajn-Gotorp

Tekst Koste St.Pavlovića "Kraljevanje u izgnanstvu", iz svetosavskog broja "Glasa kanadskih Srba" za 1966.godinu, ubedio me je da sam bio u pravu u pismu koje sam poslao mom bratu kralju Petru Drugom. Suština ovog teksta aktuelna je i danas.Evo kako glasi drugi deo teksta:

"U čl. 29 govor je o "sporovima između članova Kraljevskog doma" i predviđeno je da "sporovi između članova Kraljevskog doma ne mogu ići na sud (…)

Dvorski savet ima dužnost da učini sve da se takav spor izravna. Ako se spor ne može na taj način okončati naročito Izborni sud, sastavljen od tri sudije, od kojih predsednika određuje Kralj, a po jednog sudiju svaka parnična strana iz redova članova Kraljevskog doma ili članova Dvorskog saveta, presuđuje konačno spor. Ona strana koja se presudi ne pokori ima biti kažnjena kaznama pod d) i đ) čl. 20. prema Kraljevom nagođenju".

A to znači: isključenjem iz Kraljevskog doma na kraće ili duže vreme. Videli smo već, međutim, da je za isključenje neophodno saslušanje Dvorskog saveta, koji Kralj danas ne može da sazove. I u izgnanstvu bi se mogao sastaviti Izborni sud, jer se njegovi članovi mogu birati iz redova članova Kraljevskog doma, a ne moraju iz redova Dvroskog saveta. Presuda koju bi takav Izborni sud doneo mogla bi samo teoretski da bude konačna, jer ako joj se jedna strana ne bi htela da pokori, protivu nje ne bi moglo da bude nikakve sankcije.

Isključenje kneza Pavla

Knez Pavle sa svojom porodicom bio je član Kraljevskog doma Karađorđevića do 17. maja 1941. Tada je Kraljevska Vlada, na sednici u prisustvu Kralje Petra, donela jednu "Ustavnu izmenu" kojom se knez Pavle i njegovo potomstvo isključuje iz Kraljevskog doma.

Ovo je tekst te ustavne izmene, kako je objavljen u Službenim novinama br. 1. od 19. avgusta 1941:
Izmena Ustava

Petar Drugi-po milosti Božjoj i volji narodnoj - Kralj Jugoslavije

Na predlog Predsednika Ministarskog saveta, a po saslušanju Ministarskog saveta, na osnovu člana 116 Ustava, rešili smo i rešavamo:

Član 38 Ustava menja se i glasi:
Kraljevski dom sačinjavaju: kraljica, supruga Kraljeva; njegovi živi pretci i njegovi potomci u prvoj liniji sa suprugama i potomcima; mlađa braća Kraljeva i njihovi potomci sa njihovim suprugama; sestre vladajućeg Kralja, kao i svi ženski potomci do njihove udaje.

Titule "Veličanstva" i "Kraljevskog Visočanstva" mogu nositi samo pomenuti članovi kraljevskog doma.

Odnosi i rang članova Kraljevskog doma uređuju se pravilnikom koji propisuje Kralj.
Pred. Br. 1011.-Ovu odluku potpisao je kralj Petar i svi članovi vlade.

Čl. 24. predviđa da "kao starešina Kraljevskog doma Kralj raspolaže svima materijalnim sredstvima iz toga i izdaje sve naredbe koje su potrebne po ekonomskim i novčanim poslovima". Ovde se u Pravilniku potkrala jedna očigledna štamparska greška. Nije "i toga i izdaje", već "stoga i izdaje". ali pošto Kralj danas ne "raspolaže svima materijalnim sredstvima", to se ni ovaj član ne može u izgnanstvu primenjivati.

Istina je da, po čl. 25 "Kralju ostaje pravo da u ovom Pravilniku prema prilikama čini izmene i dopune kad nađe za dobro", ali mu je u izgnanstvu i to pravo uskrađeno, jer se promene mogu vršiti samo "u sporazumu sa Dvorskim svetom", koji, ponavljamo, Kralj ne može da sazove."

Jasno je, prema svemu izloženom, da su pojedine odredbe Pravilnika u izgnanstvu neprimenljive. Ali, stvarno to isto važi i za sve ostale njegove odredbe, i za one koje bi, po slovu Pravilnika, mogao da primenjuje sam Kralj, jer bi se i te odredbe mogle da primenjuju samo utoliko, ukoliko bi onaj protiv koga bi bile upravljane dobrovoljno pristajao da po njima postupa. Kralj jeste, "vrhovni starešina i zaštitnik svima članovima Kraljevskog doma", ali čl. 3. izričito veli: Kralj Vladalac" a naš Kralj i danas je Kralj ali ne i vladalac.

Ako se Pravilnik u izgnanstvu ne može da primenjuje, ipak u njemu postoje izvesne odredbe koje bi svi članovi Kraljevskog doma, od najstarijeg do najmlađeg, valjalo najstrože da poštuju. A to su čl. 5, 9. i 10. U njima je reč o "pravilima i obzirima časti, reda i primernog ponašanja, dostojnih Doma kraljevskog" (čl.5), o "urednom vođenju kuće ne dajući povoda nikakvim žalbama (čl. 9) i o tome da se nijedan član Kraljevskog doma "ne može zaduživati preko mogućnosti otplate" (čl.10).

Predpostavimo za trenutak da se nije dogodilo ono što se dogodilo, da je Kralj na Dedinju i da može u potpunosti da primenjuje Pravilnik. I tada bi ovakvo "Saopštenje" bilo krnjenje jednog od osnovnih načela Pravilnika.

Sve disciplinske kazne koje predviđa čl. 20. mogu da budu "poverljive ili javne", a pod javnosti razume se "saopštenje disciplinske kazne svima članovima Kraljevskog doma". Samo jedna kazna, i to najteža - isključenje iz Kraljevskog doma - može da bude "potpuno javna" i ona se onda "s pobudama štampa u Službenom listu" a ne rastura se javno i ne šalje organima javnog mnenja.

Ali je nepojmljivo da se pretnja predaje javnosti, i to ne u smislu koji toj reči daje Pravilnik, već javnosti u punom smislu te reči.
Dom Karađorđevića, uostalom, nije jedina kraljevska kuća koja više nije na prestolu. Nije mu to ni prvina. U istom su položaju španska kraljevska kuća Burbonaca, rumunska Hoendcolerna, francuska Burbon-Orleana, bugarska Saks-Koburg i Got, austrijska Hapsburg-Lorena, italijanska Savoje i ruska carska kuća Romanov-Holštajn-Gotorp, da pomenemo samo glavne.

U izgnanstvu su bugarski kralj Simeon Drugi, rumunski Mihaj Prvi i italijanski Umberto Drugi. U izngnanstvu su i pretendenti na španski, austrijski i ruski presto. Jedino se pretendent na frncuski presto nalazi u svojoj zemlji. Svima je njima jasno da na jedan način kraljuju kraljevi koji sede na svojim prestolima, a na drugi oni koji su i bez zemlje (što jedino nije slučaj grofa od Pariza), i bez prestola, i bez državljana.

Svi ubeđeni monarhisti i dinastičari biće najsrećniji onoga dana kada NJ.V. Kralj bude prestao da daje povoda ovakvim članicama i kad, Svojim držanjem i Svojim postupcima, bude ulivao poštovanje kako Svojim najodanijim prijateljima, međ koje se sa svim dužnim poštovanjem usuđujem da ubrojim i sebe, tako i Svojim najljućim neprijtljima.

K. St. Pavlović

 

Narudžbenica

Knjiga "Poslednja ispovest kraljevića Tomislava" po ceni od 150 dinara, na 160 strana, bogato ilustrovana sa dosad neobjavljenim fotografijama, može se naručiti preko telefona 011/ 3235-311 ili 011/ 764- 836.Kljiga izlazi iz štampe sredinom avgusta, a izdavač je IP "Nikola Pašić"iz Beograda.


vesti po rubrikama

^feljton

18:58h

Poslednja ispovovest princa Tomislava Karađorđevića(12)

19:05h

Zapis sa hodočašća (7) - Istorijska čitanka

 



     


FastCounter by LinkExchange