[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 22. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


21. Jul 2000 18:58 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest kraljevića Tomislava Karađorđevića(8)

Svađe, deobe, raskidi

Došlo je vreme kad brat nije razgovarao s bratom, kad su se kidala decenijska prijateljstva, raspadala kumstva.
Ništa u ovom veku nije potreslo Srpsku pravoslavnu crkvu kao raskol u emigraciji

Maj mesec 1963. godine biće upisan crnim slovima u istoriji srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Ništa u ovom veku nije tako potreslo našu Crkvu kao raskol - kad su počele svađe, deobe, raskidi decenijskih prijateljstava, kumstva, rođačkih veza…
Došlo je vreme kad brat nije razgovarao s bratom, kad se rođene sestre nisu javljale jedna drugoj iako su živele u istoj ulici.

Srpska pravoslavna crkva je tih šezdesetih godina, posle velikih gubitaka u Drugom svetskom ratu kad su ustaše i okupatori likvidirali veliki broj sveštenika i vladika, uspešno odolevala komunističkom režimu koji je na sve načine pokušavao da je dokrajči. Moram da napomenem da su i partizani streljali mnoge crkvene ličnosti.

Tada je jedan broj sveštenika naseo dobro smišljenom planu Titovih sledbenika da se crkveni uticaj potpuno oslabi i čak da se ona potpuno uništi.

Vladika Dionisije, koji je zbog učešća na demonstracijama u Vašingtonu u znak protesta protiv Titovog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, bio je trn u oku vlastima u Beogradu. Vladika je 11. maja 1963. godine bio suspendovan odlukom Svetog arhijerejskog sabora, a potom, pošto je odbio da da se pojavi pred komisijom u Beogradu, razrešen je dužnosti eparhijskog arhijereja.

Umesto da kao uman čovek prihvati odluke Sinoda, i na taj način smiri već uzburkane strasti, vladika Dionisije Milivojević odlučio je da se otrgne od matice Crkve u zemlji i formira svoju takozvanu "Slobodnu srpsku pravoslavnu crkvu", odnosno da svoju eparhiju proglasi za autonomnu.

Počela je deoba među narodom i među sveštenicima, počele su odvojeno da se slave slave, počelo je bezumlje…
Međutim, ni to nije bilo dovoljno. U ovaj sukob, u raskol je trebalo uvući i dinastiju, iskompromitovati je i uništiti. Tako je počela borba Krune i Krsta. Da je od ovog velikog sukoba korist imao samo režim u Beogradu, jedino nije video vladika Dionisije i grupa njegovih saradnika.

Ta nevidljiva ruka, koja je vukla konce rascepa srpskog naroda u dijaspori, uspela je da u sve to uvuče i mog brata kralja Petra Drugog. NJegovo pojavljivanje s raskolnicima i njegova "Poruka" srpskoj emigraciji da podrži vladiku Dionisija izazvala je ogromnu zabunu.

To je bio početak decenijskog moralnog, ljudskog i finansijskog iscrpljivanja, uvod u sudske procese koji će trajati preko dvadeset godina i od kojih će koristi imati samo američki advokati i američka država.

Dionisije, kome je Srpska pravoslavna crkva za sve što je uradio na rascepu naše emigracije, oduzela episkopski i monaški čin i vratila ga u red običnih ljudi s krštenim imenom Dragoljub, bio je vrlo preduzimljiv čovek i vrlo vešt u manipulisanju s ljudima. U mnogo čemu je preduhitrio Srpsku pravoslavnu crkvu. NJegov glavni cilj bio je da u raskol uvuče celu dinastiju Karađorđević.

Kralja Petra je odmah doveo na tlo Severne Amerike i s njim je obišao sve raskolničke crkve. Posle Petra na red je došao Andrej. NJega je krajem te iste godine Dionisije lično posetio. Na sreću, tada se moj mlađi brat dobro držao i tek će mnogo docnije pristupiti raskolnicima.

Raskolnicima je posebno smetalo što nisu mogli mene da uvuku u njihovu mrežu. Stevan Trivunac, predsednik Srpskog nacionalnog odbora u Parizu, tih dana je uputio pismo kralju Petru u kome ga je direktno huškao na mene:

"Poseban stav prinčeva i njihovo opredeljenje za suprotnu starnu Vama predstavlja javno i otvoreno cepanje dinastije. Ne zavaravajte se: ima već dosta nesrećnika koji šire glasine i vrše propagandu za nove pretendente na Vaš presto. Dođe li do šireg odjeka ove pocepanosti u narodu, biće kompromitovan ne samo prestiž no i opstanak monarhije".

U toku prve i druge godine raskola razgovori između mene i mog brata Petra, prilikom retkih susreta a i u prepisci, nisu dodirivali osetljive političke teme, pa tako nismo ni spominjali raskol jedan drugom.

To je trajalo sve do 10. aprila 1965. godine. Tog dana Petar mi je poslao pismo u vrlo oštrom tonu povodom moje posete Sjedinjenim Američkim Državama. Saznao je, kaže, da ću biti gost vojvode Momčila Đujića i time će se obelodaniti da postoji razdor u dinastiji i da je zbog toga prinuđen da mi zabrani da krenem na taj put.

I. M. Veljkov

Sutra: Prvi sukob između kralja Petra i kraljevića Tomislava


vesti po rubrikama

^feljton

14:45h

Zapis s hodočašća (2)

18:58h

Poslednja ispovest kraljevića Tomislava Karađorđevića(8)

 



     


FastCounter by LinkExchange