[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 17. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


16. Jul 2000 15:18 (GMT+01:00)

Poslednja ispovest kraljevića Tomislava Karadjoredjevića

Falsifikat umrlice

Tokom proleća i jeseni 1970. godine zdravstveno stanje mog brata se pogoršavalo. Pored njega se tih dana našla Mici Lou, jedna naša zemljakinja iz Vrnjačke Banje, koja je pod lažnim imenom živela u San Pedru kod Los Anđelesa. Ona je, naime, bila žena sumnjive prošlosti, koja je zarad novca i zabave bila kurtizana nemačkim oficirima u toku Drugog svetskog rata.

Pri kraju rata i ona je pobegla s njima i stigla do Amerike, upoznala jednog vrsnog lekara, Kineza i postala njegova supruga. Iako je imala mnogo para, to nije zadovoljilo njene ambicije. Očito da se u njenoj glavi stvorila kombinacija da postane kraljica. Moj brat Petar, u stanju u kome je bio, emotivno slomljen, nagrižen alkoholom, bio je prava prilika za tu vrstu ambicija.

Međutim, ni transplatacija jetre nije pomogla Petru i on je preminuo 3. novembra 1970. godine u opštoj bolnici u Denveru.

Lažni testament

Raskolnici raščinjenog vladike Dionisija u lažni testament Petra Karađorđevića ubacili su navodnu njegovu želju da bude sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu i tako onemogućili porodicu da ga sahrani pored kraljice Marije

Ovu situaciju pokušali su da upotrebe raskolnici oko vladike Dionisija i njegovog prvog saradnika Irineja Kovačevića. Oni su, da bi dobili na popularnosti kod srpskog naroda u dijaspori, hteli da sahrane kralja u manastiru Sveti Sava u Libertvilu, kod Čikaga, koji je bio pod njihovom kontrolom. Ali, da bi došli do posmrtnih ostataka poslednjeg srpskog kralja, raskolnici su falsifikovali njegovu umrlicu koja je glasila na drugo ime. Moj brat, kralj Petar Karađorđević, uveden je pod imenom Petar Petrović.

U umrlici dalje piše da je muškog pola i da je umro 3. novembra 1970. godine, da je bele rase, da ima 47 godina, da je rođen 6. septembra 1923. godine u Jugoslaviji, jugoslovenskog državljanstva, da nikad nije ženjen, nema udovice, da je socijalno neosiguran, nepoznatog zanimanja, bez posla, nema dece, da živi u državi Kalifornija, u Los Anđelesu, s adresom 7705 N. 80-tih, Play Del Rey, da je ime njegovog oca Aleksander Petrović, ime majke nepoznato, i da je podatke o njemu dala prijateljica Mici Lou, čija je adresa 7705 N. 80-tih , Playa Del Rey, Kalifornija 90291 - dakle ista adresa na kojoj se vodio pokojnik. Uzrok smrti, po ovoj umrlici, bila je hronična ciroza jetre duža od šest meseci, hronično oštećenje mozga duže od tri meseca.

Smrt je konstatovana deset minuta po prestanku rada srca. Kao drugi značajan uzrok smrti navodi se transplatacija jetre. U umrlici piše da je autopsija obavljena, ali se ne navode pojedinosti. U denversku bolnicu primljen je 7. oktobra 1970. godine. Smrt je nastupila u 9.50 pre podne. Umrlicu je potpisao dr Džejms T. Anderson. Telo je uzeto, ali ne piše ko ga je uzeo, ni da li će da bude shranjeno ili kremirano, ali je navedeno da je otpremljeno za Libertvil. Iza svih ovih tvrdnji stoji Mrtvačnica Kapitol, Firma Šerman, Denver, Kolorado, čiji je direktor u to vreme bio Lorens Vilson…

Naravno, Petrova smrt se nije mogla sakriti, ali je do nas u porodici stigla na vrlo neuobičajen način. Raskolnici raščinjenog vladike Dionisija, koji su oteli telo pokojnog kralja, nisu o njegovoj smrti obavestili nikog od Karađorđevića. Oni su cirkularno pismo, običnom poštom, poslali s namerom da bude uručeno sa zakašnjenjem.

Međutim, mi smo to saznali iz agencijskih vesti, u kojima je, pored obaveštenja o smrti, objavljena i navodna kraljeva želja da bude sahranjen u Libertvilu.

Raskolnici su nekako uspeli da saznaju da će Petar da bude sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, pored naše majke kraljice Marije, pa su raskolnici preko već pomenute Mici Lou smislili da napišu lažni testament kome je stajalo da je njegova izričita želja da bude sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu.

Meni je odmah ta navodna Petrova želja bila sumnjiva. Stupio sam odmah u kontakt s knezom Pavlom. Od njega sam saznao da su gotovo sve švajcarske novine pisale da se radi o zaveri, da su raskolnici krili smrt tri dana. Sve je upućivalo na veliku laž i obmanu.

Kneginja Olga je vrlo trezveno rekla da testament, čiju kopiju nema niko od Karađorđevića, može biti samo falsifikat. Zato je valjalo proveriti da li je Petrov potpis na testamentu verodostojan i da li su čitljivi potpisi svedoka.

To su bili najteži dani za mene. Petar je bio moj brat, moj kralj. Lomio sam se da li da idem na sahranu koju su vodili raskolnici i pravili demonstraciju i paradu svoje nadmoći. Kupio sam kartu, dobio sam vizu i spremao sam se za put. Međutim, sud u Čikagu je odbio da obezbedi dostojanstvenu neutralnu sahranu. Smatrao sam da je Petar bio kralj svih Srba, a ne samo onih koji su bili u raskolu. Ta sudska odluka bila je presudna da na sahranu ne ode niko iz porodice Karađorđević, koji su bili uz Srpsku pravoslavnu crkvu i protiv raskola.

Na sahranu je otišao jedino moj mlađi brat Andrej, što je, kasnije se ispostavilo, za njega bilo kobno.

I.M.Veljkov

Sutra: Princ Andrej u kandžama Mici Lou


vesti po rubrikama

^feljton

15:18h

Poslednj ispovest kraljevića Tomislava Karadjordjevića

15:23h

Vesna Radusinović: Muškarci su kao čokolada (4)

   


     


FastCounter by LinkExchange