[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 15. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


14. Jul 2000 17:10 (GMT+01:00)

Ispovest princa Tomislava Karađorđevića

Otmica kralja Petra

Kraljevića Tomislava do poslednjeg trenutka mučila je griža savesti što nije uspeo da u porodičnu grobnicu na Oplencu prebaci posmrtne ostatke majke i braće

- Od Karađorđa pa sve do danas nama kao da je suđeno da svaka generacija Karađorđevića podiže svoje ognjište i stiče svoj imetak počinjući od početka. Kada je moj deda Petar kao kralj došao u Topolu, od svoje očevine, nekad vrlo solidne, nije zatekao gotovo ništa. Ne znam ni za jedan sličan primer da je neki kralj u svojoj zemlji bio beskućnik. Kralj Petar, Veliki Oslobodilac, kako ga je istorija nazvala, i prvi kralj Jugoslavije umro je u iznajmljenoj vili na Topčiderskom brdu čiji je vlasnik bio trgovac Đoka Pavlović. Kakva sudbina, kakva ironija, on je i rođen u iznajmljenoj kući čiji je vlasnik bio kapetan Miša Anastasijević, pričao je princ Tomislav.

Često se vraćao na ovu temu. Ponekad i bez konkretnog povoda. Osećalo se da ga tišti ta nepravda prema njemu i njegovim precima. Bezmalo da je svako od njegovih predaka morao iz raznoraznih razloga da napušta ognjište i potraži utočište u nekoj drugoj sredini.

Posebno ga je mučilo to što su njegova najbliža braća, kralj Petar Drugi i Andrej, i majka kraljica Marija, sahranjeni na različitim stranama sveta. Do poslednjeg trenutka nadao se da će pronaći rešenje i da će ih vratiti u zemlju i sahraniti u porodičnoj grobnici na Oplencu.

- Kažu da se ponovo u Americi javljaju neke raskolničke ideje. Jedna grupa sveštenika okupljenih oko manastira Sveti Sava u Libertvilu, koji je bio stožer srpstva na severnoameričkom kontinentu, ima ideju da osnuje američku pravoslavnu crkvu. I oni na sve načine koče da se u Srbiju vrate posmrtni ostaci moje braće Petra i Andreje. Naročito Petra jer je on jedini kralj sahranjen na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. U to se sigurno umešala i vlast iz Vašingtona jer i njima prija da kažu kako jedan bivši kralj počiva u njihovoj zemlji. Međutim, ima tamo još mnogo ljudi koji zagovaraju ideju da se "ne vraćaju" u zemlju Petar i Andrej dok se u Srbiji ponovo ne uspostavi monarhija. Morao sam da im odgovorim da će onda čekati još 50 godina, i da ja nemam nameru baš toliko da živim već da za života hoću da u porodičnu grobnicu prebacim braću.

Ove godine se navršava stogodišnjica rođenja kraljice Marije. To je bio divan povod da se u zemlju vrate njeni posmrtni ostaci.

- Napisao sam pismo engleskoj kraljici i zamolio je da se zauzme i nešto uradi oko prenosa moštiju moje majke. Brzo je usledio odgovor da ona ništa ne može da uradi, da u Britaniji nije bilo ekshumacija više od sto pedeset godina. Međutim, uspeo sam da saznam pravu istinu. Ceo ovaj postupak je u stvari ukočila britanska vlada navodeći kao razlog da ne žele da Miloševićev režim pokupi lovorike i poene kod naroda ako kraljica bude sahranjena tamo gde joj je mesto, pored mog oca kralja Aleksandra.

Princ Tomislav je bio više nego srećan kada je čuo da postoji filmski zapis sa sahrane njegovog brata, kralja Petra i da slikar Sava Rakočević hoće da ga pokloni Zadužbini na Oplencu. Radovao se što je sačuvan taj materijal. Govorio je da će odmah pozvati Raleta Zelenovića, direktora Jugoslovenske kinoteke, da mu omogući da vidi kako je izgledala sahrana. On nije mogao da bude prisutan jer su izbile mnoge peripetije oko Petrove sahrane.

- Iskrsle su mnoge peripetije oko Petrove sahrane. Raskolnici raščinjenog vladike Dionisija, pod rukovodstvom Irineja Kovačevića, bukvalno su kidnapovali Petrov leš iz opšte bolnice u Denveru. Moj brat se 1963. godine, kada su u našim redovima počele svađe i deobe, opredelio za raskolnike, ali je vremenom uvideo svoju zabludu i vratio se Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Raskolnici su odlaskom Petra pretrpeli veliki udar pa su njegovom smrću pokušali da ućare i pridobiju naklonost naroda. Vladika Dionisije je zaposeo manastir Sveti Sava u Libertvilu i osmislio je paklen plan da ukradu leš kralja Petra i da ga sahrane u manastiru.

U ovoj prljavoj raboti mnogo im je pomagala Mici Lou. Ta gospođa se našla pri ruci mom bratu kada je uleteo u vode koje su ga nemilice potapale i kada on nije imao snage da iz njih ispliva. Ona je na sve načine pokušavala da mene i Aleksandra, mog sinovca, uvuče u neke svoje kombinacije. Ja sam joj uvek stavljao do znanja, naročito kada sam osetio da je Petar pri kraju života, da on treba da bude sahranjen uz našu mamu u Engleskoj.

Za svaki slučaj poslao sam pismo kraljici Elizabeti u vrlo neutralnom tonu. Napisao sam sledeće: "Bio sam kod brata i mislim da neće preživeti ovu bolest. Imamo problem jer ne znamo gde da ga sahranimo". Kraljica je lično, svojom rukom, odgovorila: "On mora da bude sahranjen pored vaše mame. Ja sam naredila preko Ministarstava za spoljnu i unutrašnju politiku da se to omogući."

I. M. Veljkov

Sutra: Falsifikovanje umrlice


vesti po rubrikama

^feljton

17:10h

Ispovest princa Tomislava Karađorđevića: Otmica kralja Petra

17:50h

Vesna Radusinović: Muškarci su kao čokolada (3)

   


     


FastCounter by LinkExchange