Ne pamti se poslednja tri kolena da se takvo čudo dogodilo u šumadijskim selima, kakvo je nedavno u domaćinstvu Stanka Bulata, radnika "Zastave". U selu Donji Milanovac, pre dvadesetak dana je krava Ruža otelila troje zdrave teladi koja danas izgledaju, da kucnemo u drvo - normalno.

Nešto slično dogodilo se i pre tri godine u selu Maršić, ali telad nisu svet ugledala živa. Junak ove priče, krava Ruža, jedva je podnela breme trojanice, kako se od davnina zove ona krava koja "trojani".

- Nismo je vodili na ultrazvuk, pa nismo ni znali da nosi troje teladi - kaže u šali Mirjana, snaha Stankova, koja ponajviše vodi računa o prvom, malom zoološkom vrtu u dvorištu, sastavljenom od skoro svih vrsta domaćih životinja.

Mirjana kaže da se krava tog jutra sama otelila. Njen svekar je pogledao u štalu i video prinovu u kanalu.

- Ne verujem da će ih biti više - rekao je i otišao na pijacu.

Međutim, Ruža je "počela da se meškolji".
- Vidim ja stomak i dalje velik. Krava se muči. Ne znam šta ću i zovnem komšiju Rada Pavićevića, on se razume u te stvari i pomaže tako po selu. Dođe Rade, napipa glavu i veli kako su se nogice spojile i ima ih četiri pod rukom. Niko i dalje ne sluti - priča Mirjana.

Brže bolje izvukla je napolje posteljicu. Odmah posle toga svet je ugledalo i drugo tele. Odnosi ga kod majke kako bi ga, narodski rečeno, umila. Tada nastaje prava drama.

- U vreme dok mu je skidala krv sa glave, krava je odjednom pala kao sveća. Premrla sam od straha. Ostala sam sama u štali i rekoh: "Gotova je". Počela sam da vrištim. Ona ne mrda. Tek posle počela je da se napreže i tele je samo "izašlo" - kaže jedini svedok nesvakidašnjeg događaja.

A cela priča dobija na neobičnosti saznanjem da je Ruža krava skromne veličine. Kada ju je domaćin Stanko kupio tu u selu, ukućani čudom nisu mogli da se načude šta ga je opredelilo na trgovinu. Jer Ruža je bila sićušna, gotovo zakržljala.

- Nije bila veća od onog kera kada smo je doveli - pokazuje Zoran, sin Stankov, na vučjaka vezanog pored štale.

Ali danas je Ruža ponos cele okoline. Kada smo dolazili iz Kragujevca, putokazi nam nisu bili potrebni. Pitali bismo: "Da li znate gde je to domaćinstvo u kome je krava otelila troje teladi?" To je bilo dovoljno. Svi su znali. U topli i prijatni dom Bulata, koji su u Šumadiju pre tridesetak godina došli iz sela Brstik, kod Gline, sjatilo se i staro i mlado.

Zanimljivo je da su iz njihove Krajine doneli celu štalu. Ekser po ekser, dasku po dasku, crep po crep. I kada pričaju o tom činu, pričaju sa dozom sujeverja i simbolike. Jer, i u Krajini se ne pamti, bar poslednjih pedeset godina, da se išta slično dogodilo. Krave su bliznile, dva puta i u njihovom domaćinstvu, ali trojke…

Kada su telići, neobično veseli i pitomi pri susretu sa ljudima, došli u njihove živote, zajedno sa njima stigla je i neka neobična radost. Na scenu su stupili najmlađi članovi domaćinstva Nikolina, Nenad i Nemanja, koji su se latili kumovanja. I tako muški telići su dobili imena po nacionalnim fudbalskim zvezdama - Kežman i Perica, dok je dama iz ove štale krštena imenom Vrca, zbog neobične živosti.

Telići se sada hrane uz pomoć cucle. Dnevno Bulati moraju da kupuju po 36 litara mleka i za to odlazi 80 dinara dnevno. Toliko košta mleko u prahu nabavljeno kod preprodavaca. Računica kazuje da će jedno tele "pojesti samo sebe", koliko će otići za hranu.
Inače, ovde se očekuje i nova prinova u štali, pošto krava Milka samo što se nije otelila. Kada smo poželeli sličan uspeh, Bulati su sa rezervom prihvatili. Sada već ne izlaze iz štale više od sat vremena zbog jednog obroka koliko je potrebno da Kežman, Perica i Vrca popiju svojih 36 litara mleka.

D. Alempijević