[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 14. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


13. Jul 2000 17:51 (GMT+01:00)

Mala enciklopedija običnog bačkog sela iz pera Miroslava Josića Višnjića

Alo Stapar

"Alo Stapar", mala enciklopedija s telefonskim imenikom, naizgled sporedna knjižica u produkciji Književne fabrike "MJV i deca" koju je priredio Miroslav Josić Višnjić, predstavlja malu riznicu istorije jednog sela koje je imalo sreću da se u njemu rodi jedan od najtalentovanijih srpskih pisaca srednje generacije.

Gde su ti Stapari čiji pozivni broj je 025, šta je ono što ih čini posebnim, sem što su se našli u literaturi, romanima Miroslava Josića Višnjića? "Pristup u kap i seme", "Češka škola"... Kako saznajemo iz ove male enciklopedije ime Stapar, današnji, nosi od 1902. godine, a ranije se selo zvalo Stapari, Veliki Stapar...

U maloj enciklopediji "Alo Stapar", saznajemo da se prvi autobus pojavio uoči Drugog svetskog rata, a da je pre toga, od 1919. godine radio čuveni staparski "Anibus" i da je poslednji vlasnik bio Daša Bojanić, s plemenitom kobilom Sajkom. Sajka je mogla do Sombora da preveze 10-15 putnika. Pored bircuza, u kojima se igrao bilijar još početkom 19. veka, bunara oko čije vode se isprela "žuta legenda" crkve gajdaša, vinograda, domaćih životinja koje se gaje po dvorištima, o Staparu ćemo iz ove nevelike knjižice saznati da je prvi voz u ovo selo stigao 1897. godine, a da se poslednji oglasio marta 1979. godine...

O izbeglicama, izložbama, ikonostasu u hramu Sv. Vavedenja Bogorodice, koji je islikao Jakob Orfelin sin Zaharijev, o jamurama, kanalima čija dužina je 120 kilometara oko sela, katarskim mapama Stapara, kuglanama, sve po azbučnom redu, saznaćemo već na početku ove knjižice da je Stapar jedino selo u zemlji koje ima svetski priznatu i do kraja 19. veka registrovanu rasu goluba pod imenom Staparski golub. I to bi bilo sve o ovom selu, čija reka Mostonga nije samo obična seoska reka, već glavna reka u pričama i romanima Miroslava Josića Višnjića. Kao što je Crnjanski napravio Malu istoriju Beograda, mali turistički vodič, tako je Miroslav Josić Višnjić uspeo da napravi mali vodič kroz atar i istoriju sela Stapara. Kada to radi dobar pisac, onda je potpuno beznačajno da li je u pitanju metropola ili selo u nepreglednoj ravnici.

O. Đurđević


vesti po rubrikama

^reportaža

16:18h Na radost pecaroša, vodostaj Save i Dunava posle kiša u porastu
16:44h U selu Novi Milanovac kod Kragujevca krava otelila troje zdrave teladi
17:32h Čudovišna neman hara Belegišom šireći za sobom strah i misteriju (3)
17:51h

Mala enciklopedija običnog bačkog sela iz pera Miroslava Josića Višnjića

18:14h Tek objavljena biografija Džon-Džona Kenedija uzbuđuje Ameriku
     


     


FastCounter by LinkExchange