Početak - rođen je 31. oktobra 1945. u Radatovićima u Hrvatskoj. Otac Milan bio je zanatlija, majka Marija (Dančulović) domaćica. Iako su živeli više nego skromno, hteli su svom prvencu, koji je dobio ime po ocu - Milanu, da rode brata. Nisu uspeli iz prvog pokušaja, Milan je dobio sestru, pa ni iz drugog, opet sestra, ni trećeg, četvrtog, petog, sve same kćeri. Konačno, rodio mu se brat, kao osmo dete, kad se on vraćao iz Drugog svetskog rata ovenčan činom kapetana (bio je u partizanima, naravno). Vukšići potiču iz Uskoka, iz Crne Gore, 1528. su dve grupe, iz Glamočkog polja i s Cetine, naselile prostore Žumberaka, gde su i Radatovići (između Karlovca i Novog Mesta). Među ovim "pionirima" bili su i Vukšići i Dančulovići.

Detinjstvo - iako najmlađe dete, nije bio maza. Naprotiv, malo ko se obradovao još jednim gladnim ustima.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavna, slavi Svetog Nikolu. "Nisam od onih koji samo gledaju u nebo i čekaju pomoć od Boga, verujem u vrednosti. Prezirem javno ispoljavanje verskih i drugih intimnih osećanja. Onaj ko to radi ide na ličnu promociju, ili na nametanje svojih osećanja i izazivanje osećanja drugih", precizira Vukšić.

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u rodnom Žumberaku, gimnaziju u Karlovu. Potom je izučavao Vojnu akademiju u Beogradu (pohađao je 20. klasu kopnene vojske). Bio je poznat po tome da ne diže ruku, prezire ocene i ne priznaje rangiranje po ovom osnovu. Posle Vojne, završio je i Generalštabnu akademiju. Siguran u svoje stavove, bitno drugačije od ondašnjih "opštih mesta", vodio je svoj rat. Dokaz - pripremio je sve za poslediplomske studije i magistrat na temu "Ratne veštine", ali iz inata nije hteo da diplomira i okiti se titulom mr. Tako je, u korist svoje štete, stavio do znanja da se ne slaže s koncepcijom studija. Kasnije je to (prošireno na ondašnji sistem u celini) pokazivao više puta, na različitim mestima, čak i kao major (ali o tome drugi put).

Karijera - službovao je u garnizonima Delnice, Karlovca i Sarajeva. Kao mlad poručnik došao je 1971. u Obaveštajnu upravu u Generalštab tadašnje JNA. Od tada, bavio se obaveštajnim dužnostima u oblasti spoljnopolitičkih odnosa (uključujući obaveštajne, diplomatske, analitičke i rukovodeće poslove).

Pre penzionisanja radio je kao izaslanik odbrane u SR Nemačkoj i Holandiji i bio načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Generalštaba VJ. Kao član državnih delegacija učestvovao je na konferenciji Oebsa u Beču, mirovnim konferencijama u Ženevi, Dejtonu i Bonu, na pregovorima o podregionalnoj kontroli naoružanja u Beču i poseti Kini (lično kaže da je najinterensantniji trostruki put sa Slobodanom Miloševićem i Veljkom Kadijevićem, tada saveznim sekretarom za odbranu, 1991. u Hag).

Zbog opozicionih aktivnosti posle penzionisanja (lično je tražio da ga pošalju u mirovinu, uz obrazloženje: "Očigledno je da aktuelna vlast želi da koristi VJ kao poslednje sredstvo i oslonac za ostanak na vlasti... To rade preko svojih glasnogovornika u VJ. Želim da se od njih i svega što su do sada rekli jasno i glasno distanciram"), nedavno formirani Sud časti oduzeo mu je čin rezervnog oficira. Nije se potresao, ne priznaje ni Sud ni sudije, ne oseća se krivim, a ako se bude branio, uradiće to bez advokata. Stari inadžija još jednom probudio se u njemu, spreman na "borbu" do kraja.

Stranački angažman - bio je član SK. Kad je ova organizacija, bar prividno, "ispustila dušu", nije se razočarao - vojnicima to nije dozvoljeno. U politici je, kako tvrdi, zbog istine, ne zbog funkcija. "Ako nemaš svoje stavove, radi sve suprotno onome što radi aktuelna vlast i na osnovu toga formiraj svoja načela. Mi treba da živimo u Evropi, tamo nam je mesto, a ne da nas sele u Kinu, Laos... Pridržavam se onog: politika je samo veština realizacije objektivno mogućeg, a uvažavanje realnosti - nasušna potreba", savetuje.

Zanimljivosti - iako je gradio vojničku karijeru, nije dozvolio da ga sputaju, pretvore u krutog nosioca uniforme. Ostao je svoj, ma koliko se to nadređenima ne sviđalo. Rukovodio se načelima - da se narod, čiji je izdanak, ne stidi onoga što radi, te da svojim pretpostavljenima saopšti i napiše samo ono što smatra da je istinito, zasnovano na argumentima, bez obzira sviđalo se to njima ili ne.

Oženjen je Vidom (Popović) prof. pedagogije, imaju Dragoljuba i Nenada.

ZORICA VULIĆ