Relativno mlada grana medicine, mikrohirurgija, počela je da se razvija šezdesetih godina kada su urađene prve replantacije - prišivanje ekstremiteta (ruku i nogu), dok su tokom sedamdesetih izvršene prve mikrohirurške transplantacije.

Danas, ova grana medicine dobija svetsku ekspanziju. O tome dokle je stigla mikrohirurgija kod nas i koja je mogućnost uvođenja novih procedura u skorijoj budućnosti, za "Glas" govori naš vrhunski stručnjak iz te oblasti, profesor dr Marko Bumbaširević, načelnik odeljenja mikrohirurgije sa replantacijom Urgentnog centra u Beogradu.

		Traži ga ceo svet Profesor dr Marko Bumbaširević, više poznat domaćoj stručnoj javnosti, poslednjih godina sve više dobija pozive za učešće na svetski priznatim kongresima mikrohirurgije. Naš sagovornik dobio je poziv da održi plenarno predavanje na kongresima mikrohirurga i skupu za istraživanja u ortopediji u Japanu. Takođe, u SAD će učestvovati na kongresu za hirurgiju šake i rekonstruktivnu mikrohirurgiju, a biće među malim brojem ljudi koji će se svojim radom predstaviti kao predstavnik iz Evrope.

- Osnivač mikrohirurgije kod nas je dr Milan Stevanović, kada je 1984. obrazovano odeljenje u tadašnjoj Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. Od tada, pa do danas, lečen je veliki broj bolesnika. Otvaranjem Urgentnog centra, rad službe je umnogome olakšan. U ovoj ustanovi rade se savremene mikrohirurške procedure - lečenje teško povređenih ekstremiteta, gde se prišivaju potpuno odsečeni delovi tela i kada se uspostavlja njihovo ponovno funkcionisanje. Uz to rekonstruišu se i sve povređene strukture - kosti, tetive, mišići, nervi, arterijski i venski krvni sudovi - objasnio je ukratko na početku razgovora dr Bumbaširević.

Takođe, rade se i složene mikrovaskularne transplantacije tkiva, kod kojih se, prema rečima našeg sagovornika, određeni delovi tela sa krvnim sudovima i nervima presađuju na drugi deo čovekovog tela kako bi se uspostavila oštećena funkcija povređenog dela tela. Na primer, prst s noge presađuje se na ruku, veliki i mali mišići na ruke, nogu i glavu, trbušna maramica se presađuje u cilju prikrivanja većih deformacija, dok se na primer, tanko crevo koristi za rekonstrukciju oštećenog jednjaka.

- Sigurno je da uzimanje pojedinih delova tela sa iste osobe pravi određeni stepen oštećenja i gubitka funkcije, ali one su zanemarljive u odnosu na poboljšanje koje nastaje tamo gde je tkivo presađeno. Na primer, povređena noga na kojoj je ostao samo deo kosti, kad dobije veliki leđni mišić, očuvaće svoju prvobitnu funkciju. Tako i šaka kojoj se prišije nedostajući prst s noge, uz minimalna oštećenja stopala, može da dovede do poboljšanja funkcije šake i do 50 odsto! - precizirao je dr Bumbaširević.

Mikrohirurgija bilo da se koristi u ortopedskoj ili plastičnoj hirurgiji, najčešće se primenjuje u lečenju povređenih ekstremiteta, a najviše šake.

- Šaka je najčešće povređeni deo tela pošto je nezaštićena. Tako se u literaturnim podacima navodi da povređene šake, jednu zemlju kao što je SAD, godišnje koštaju 40 milijardi dolara. Zbog toga je važno da se povređena šaka, koja predstavlja oruđe za rad, leči najkvalitetnije, a kada je to potrebno, neophodno je znanje iz mikrohirurgije - ocenjuje naš sagovornik.

Takođe, mikrohirurgija se koristi i u lečenju potkolenice, a kako kaže dr Bumbaširević, želja mu je da, kao i u vodećim svetskim centrima, primeni neku vrstu transplantacije tkiva u velikom broju otvorenih preloma.

Kada je reč o planovima u skorijoj budućnosti, ovaj vrhunski stručnjak kaže da mu je želja da se uvedu još neke ortopedske procedure koje se uveliko primenjuju u svetu, a za koje se upotrebljavaju bolja tehnička sredstva.

- Posebno bih želeo da se u Jugoslaviji, u skorijoj budućnosti, primeni kadaverična mikrovaskularna transplantacija koja podrazumeva presađivanje čitavih delova tela sa mrtve osobe na povređeno ili obolelo lice.

- Prvi uspešni pokušaju su urađeni, a jedini problem je velika upotreba lekova koji sprečavaju odbacivanje tkiva mrtve osobe. Razvoj ove, ako mogu reći relativno nove discipline, pružiće pomoć onima koji su, rođenjem ili zbog povreda i oboljenja, ostali bez ekstremiteta ili drugih delova tela. Rešiće se problem obolelih zglobova presađivanjem živih komponenti, umesto ugradnje velikih veštačkih materijala koji ne mogu uvek u potpunosti da zamene organsko tkivo - kaže dr Bumbaširević.

I. Čorbić