BEOGRAD - Sam predlagač Zakona o javnim preduzećima, koji se upravo nalazi pred poslanicima Skupštine Srbije, u svom obrazloženju upozorava da nije reč samo o propisu koji utvrđuje položaj ovih preduzeća, već i o zakonu o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, a to je široko područje koje omogućava državi da pod svoj direktan uticaj stavi još veći deo privrede.

Nije sporno da status javnog dobija preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg šireg interesa, a koje osniva država ili jedinica lokalne samouprave, kao ni spisak takvih delatnosti, među kojima se, na primer, nalazi i informisanje. Međutim, zakonodavac je predvideo da takvu delatnost mogu obavljati i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnik, pri čemu pod norme ovog zakona dolaze kada im nadležni organ poveri obavljanje delatnosti od opšteg interesa i u tom slučaju imaju isti položaj kao i javno preduzeće.

		Prinudom do društvenog interesa - Od trenutka usvajanja ovog zakona svim medijima koji još nisu pod neposrednom kontrolom države " nadležni " organi mogu " poveriti" obavljanje delatnosti od opšteg interesa na neograničeno vreme i bez utvrđivanja uslova kada prestaje to prinudno " poveravanje", upozorava Radić . Drugim rečima država ih tako može staviti pod svoju kontrolu. Zanimljivo je podsetiti da je ovim zakonom u suštini zamenjena jedna poništena Uredba vlade Srbije još iz 1992. godine ( poslednji naziv joj je bio Uredba o merama za otklanjanje poremećaja na tržištu izazvanih zloupotrebama monopolskog položaja), koja je državi davala isto tako široke ingerencije, a bila je i predmet postupka pred ustavnim sudom. Takođe, Savezni ustavni sud je pokrenuo postupak nad dosadašnjim republičkim Zakonom o javnim preduzećima i zatražio da se Republika Srbija do prvog jula izjasni o njemu. Ona se sa novim zakonom rečito izjasnila, obezbedivši da država odnosno vlast ne izgubi uticaj nad privredom koji je imala.

- Postavlja se najpre pitanje ko je taj nadležni organ, zatim da li on može da "poveri" ili u suštini natera nekoga mimo njegove volje da obavlja određenu delatnost, po kojim kriterijima će to činiti i da li se to odnosi na sva ili na namenski odabrana preduzeća i preduzetnike. Ako je zakonodavac to hteo, onda su povređeni savezni i republički ustavi koji garantuju slobodu privređivanja pod jednakim uslovima, a izuzetno i u vanrednim okolnostima dopuštaju ovakav vid " naterivanja", objašnjava advokat Milenko Radić.

Izjednačavanje sa javnim preduzećima u ovom slučaju, a sve to se naravno odnosi i na preduzetnike koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, znači da se u takvim preduzećima statut, tarife i odluke o cenama, kao i druge bitne odluke o ulaganju kapitala, raspolaganju imovinom , statusne odluke i slično donose uz saglasnost Vlade Srbije, odnosno nadležnog organa lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, ali opet uz saglasnost republičke vlade. Naravno analogija se proteže i na organe upravljanja.

Ovakve norme omogućavaju neograničenom broju neidentifikovanih nadležnih organa da, bez utvrđenih kriterija, praktično kada sami ocene da im je to potrebno, "povere" odnosno nateraju neko preduzeće ili preduzetnika da obavlja delatnost od opšteg društvenog interesa i saglasno tome da u takvom preduzeću država automatski dobije iste ingerencije kao i u državnom - da odlučuje o rukovodstvu, svim bitnim pitanjima, praktično o njegovoj sudbini, objašnjava Radić.

B. Jager