Šestogodišnji Kubanac Elijan Gonsales, koji je pre sedam meseci preživeo brodolom u kojem je ostao bez majke, napustio je u sredu uveče teritoriju Sjedinjenih Država. On je s ocem Huanom Miguelom Gonsalesom doputovao kući na Kubu odmah pošto je Vrhovni sud SAD odbio zahtev dečakovih rođaka s Floride da on ostane u toj zemlji.

Prvo prilagođavanje Elijan će izvesno vreme prvo provesti s ocem u Havani, gde će pod nadzorom stručnjaka proći kroz proces prilagođavanja, da bi se posle nekoliko nedelja vratio u svoj rodni grad Kardenas. Elijan je preživeo brodolom brodića kojim je njegova majka pokušala ilegalno da ih prebaci u SAD, a potom je usledilo suđenje oko starateljstva nad njim između njegovih rođaka s majčine strane koji žive u Majamiju i oca koji je želeo da se dečak vrati na Kubu. U brodolomu novembra 1999. pored njegove majke poginulo je još devet kubanskih "ilegalaca" koji su u potrazi za boljim životom krenuli put SAD.

Politička pozadina slučaja Elijan I sam predsednik SAD je u nekoliko navrata otvoreno stao na stranu sopstvene države i zakona rekavši da ceo slučaj treba predati u nadležnost imigracionim vlastima što je u stvari trebalo da znači da dečaka treba vratiti na Kubu. Međutim, takvom Klintonovom stavu prethodilo je dugo razmišljanje u kojem je presudnu ulogu odigrala dobrobit buduće predizborne taktike. Na kraju je Bela kuća odlučila da ne želi da Floridu pretvori u poprište žestoke borbe koja bi već u novembru 2000, na predsedničkim izborima, mogla trajno da naudi ne samo demokratskom kandidatu Alu Goru već i demokratama uopšte. Klinton je, može se reći, bio u klinču koji su s jedne strane činili razgnevljeni američki Kubanci, a sa druge napori njegove administracije da posle 40 godina napravi makar mali pomak ka otopljavanju odnosa s Havanom. Za sve to vreme, tvrde američki analitičari, Kastro je uživao gledajući kako se njegovi neprijatelji - kubanski imigranti u SAD, ali i sama američka administracija - glože među sobom. Ponavljajući da Amerikanci malog Kubanca drže kao taoca, Kastro je ako ni u čemu drugom uspeo makar da svoje sunarodnike ponovo objedini i još jednom ih natera da sami sebe ubede kako im je Amerika najveći neprijatelj.

U priči koja je u četvrtak ispunila naslovne stranice svih prestižnih svetskih listova, ono što se proteklih sedam meseci događalo Elijanu gotovo je po pravilu svuda bilo opisano kao drama, diplomatska intriga, međunarodno prepucavanje, pravna i politička igra puna neverovatnih obrta u čijem je centru samo prividno bio šestogodišnjak, a u čijoj je pozadini besneo pravi rat između političkih establišmenta dveju država - SAD i Kube.

Iz očevog naručja, Elijan je svojoj američkoj rodbini, koja se svih ovih meseci zdušno borila za starateljstvo nad njim i njegov ostanak u Americi, mahnuo pre ulaska u privatni avion iz kojeg su ga samo tri sata kasnije i po sletanju na aerodrom u Havani dočekale stotine razdraganih Kubanaca.

Uz uzvike "Elijan, Elijan" dečak se bacio u naručje babi i dedi koji su došli da ga dočekaju, a dobrodošlicu Gonsalesovima poželeo je i predsednik kubanskog parlamenta Rikardo Alarson. Iako je u nekoliko navrata i lično zahtevao povratak dečaka, predsednik Fidel Kastro nije učestvovao u dočeku jer "nije želeo da od toga načini politički trijumf".

Vlada u Havani je čak pozvala stanovništvo na mir, tražeći da se izbegnu sve manifestacije proslave Elijanovog povratka. Sedam meseci duga pravno-politička borba oko Elijana konačno je završena u sredu popodne kada je Vrhovni sud SAD odbio zahtev njegovih američkih rođaka koji su kao svoj poslednji adut izvukli ideju o političkom azilu za Elijana. Odbijanjem tog zahteva, Vrhovni sud je kao najviša instanca automatski otvorio vrata za Elijanov povratak kući.

Međutim, takvom rešenju prethodilo je niz peripetija: sukob kubanskih Kubanaca na čelu s Kastrom i jake zajednice kubanskih iseljenika koji žive u Americi i Kastra mrze iz dna duše, borba s pravosudnim vlastima SAD kojima je zvanična Havana uporno tvrdila da eventualni Elijanov ostanak u toj zemlji ne bi bio ništa drugo do obično kidnapovanje deteta, silna sudska saslušanja, tužbe i zahtevi, dolazak dečakovog oca u Ameriku i odluka državnog tužioca Dženet Reno koja je razgnevila Amerikance, a kojom je naloženo federalnim agentima da silom uzmu dečaka iz rođačke kuće na Floridi.

Slike uplakanog Elijana i maskiranog specijalca koji mu je uperio automatsku pušku u glavu obišle su čitav svet. Potom je usledilo Elijanov povratak ocu i njihov dojučerašnji zajednički boravak na velikom imanju, nedaleko od Vašingtona, gde je i sačekana konačna odluka Vrhovnog suda o povratku Gonsalesovih na Kubu.

S. Đ. P.