Početak - rođen je 1950. u selu Dračić, kod Valjeva. O roditeljima druga Minića, u dostunim biografskim podacima nema ni reči.

Detinjstvo - čime se igrao kao dete, jugoslovenska javnost je saznala tek kad je postao direktor jugoslovenske železnice. Svi su shvatili da su šine i lokomotive njegova najmilija igračka, a pesma za sva vremena "ćihu-ćihu-ći-hu-hu..."

Nacionalnost - Srbin. "Naš narod je zreo, odgovoran, slobodarski", voli da istakne.

Verska opredeljenost - nije se izjašnjavao.

Obrazovanje - osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu. Studirao je i završio prava.

Karijera - počeo je kao Titov pionir, mada mu je funkcija za dlaku izmakla (priča se da nije bio predsednik odeljenske zajednice). Potom je postao predsednik opštinske konferencije SSO Valjevo. Tokom prve velike obnove zemlje, posle Drugog svetskog rata, komandovao je Saveznom radnom akcijom "Morava". Sledi spisak njegovih mnogobrojnih funkcija - predsednik konferencije SSO Srbije, sekretar Predsedništva MOK SKS Šabac, član Predsedništva RK SSRN Srbije, član Savezne konferencije SSRN, zamenik predsednika komisije Predsedništva CK SKS za ONO i DSZ, član CK SKS, član komisije CK SKS za idejno-politička pitanja i delovanje mladih generacija komunista, izvršni sekretar CK SKS i generalni sekretar SPS

Govorio je: "Omladina nije preterano nestrpljiva. Svata sve teškoće zapošljavnja i spremna je da strpljivo čeka red". Dok je brinuo da neki mladi komunista ne skrene s Titovog puta, tvrdio: " Red, znanje, i samuporavljanje oružja su mlade generacije".

Odjednom je, kao "s neba" postavljen za direktora JŽTP, (upućeni smatraju po kazni, jer nije na vreme shvatio kakve su sve ambicije njegovog mentora - predsednika SPS-a). U stručnim krugovima se nagađalo što baš njima poslaše Minića, a dilemu je donekle sam razrešio objasnivši: "Pričalo da sam tu kako bi preko mene država prevarila železnicu. To nije tačno... Kad sam dolazio na ovu funkciju bio sam svestan da Srbija nema nafte, ima struju. Zato u meni nije bilo dileme da li razvijati železnicu. Drugo je pitanje zašto Srbija ima više od 8.500 autobusa, i tek 850 vagona", obelodanio je na početku mandata 1990. Od početka direktorovanja imao je problema, sindikalci su ga stalno "pritiskali" da se konačno izjasni hoće li da bude političar ili direktor. Izjasnio se posle 2,5 godine: "Spreman sam da nastavim rad u železnici, jer su mi obaveze u politici praktično zamrzle. U svom mandatu zabeležini su rezultati vredni pomena. Izgradili smo sto kilomatara pruga i naručili smo sto novih vagona. Uspeh je što smo 1992. završili sa gubitkom od 43 milijarde dinara, u ovakvim uslovima". Ubrzo je nagrađen, postao je i predsednik UO ovog preduzeća.

Potom se s svojim idolom - Miloševićem 1994. sreo i u razgovarao 30 minuta. Kako je na lokalnim izborima 1996. u rodnom mestu ostvario zapaženu pobedu SPS-a, vratio se politici. Trenutno je predsednik Veća građana u Saveznom parlamentu.

Stranački angažman - bio je član SK, od 1986. Njegova zvezda zasjala je na samom startu SPS-a.

Zanimljivosti - kako se za njegovo ime ne vezuju nikakvi skandali, ne makar javno, mnogi ga doživljavaju kao "čoveka bez mirisa". Oni koji ga ne vole kažu da je, zbog sijaseta funkcija, "čovek opštih mesta". Prijatelji znaju da je sjajan organizator, onaj na koga se može osloniti.

ZORICA VULIĆ