NIŠ - Najviše priznanje na susretima "Joakim Vujić" za rolu Tašane po delu Bore Stankovića, pripalo je Snežani Petrović, mladoj glumici niškog Narodnog pozorišta.

Tašana se svega tri puta igrala u srpskim pozorištima. Kako ste gradili taj lik?
- Kada sam pročitala adaptaciju, ona me je, jednostavno, kupila. Boru Stankovića volim, ali on je vrlo težak za igru. Glumac treba da se prilagodi i uspe da pokupi sve emocije i da u sat i 20 minuta strastveno i emotivno iskaže taj lik, a da to bude Bora. Tašana je povukla sve emocije u meni, koje su bile zatvorene u fiočicama i koje sam uspela da otvorim zahvaljujući reditelju Irfanu Mensuru. I, velika mi je nagrada da igram Tašanu posle pokojne Nede Spasojević.

Kažu da ste na sceni u Šapcu istinski zaplakali?
- Možda sam prvi put na šabačkoj sceni uspela da Tašanu
odigram onako kako sam je osećala sve vreme. Možda mi je pomogla i šabačka divna publika da iznedrim iz sebe sve te emocije. Bilo mi je važno samo da dam sebe celu Tašani. Da, u stvari, budem Tašana, od početka do kraja predstave i to je urodilo plodom.

Da li je Vaša Tašana žena ovog vremena, ili Borinog patrijarhalnog doba?
- Imala sam strašan strah i tremu pred takvim likom, jer Tašana je, kao i sam Bora "svetsko čudo". Privatno sam vrlo emotivna, majka sam, a i Tašana ima dvoje dece. Tu je sličnost između nas dve. Tašana je, s jedne strane krhka, s druge strane veoma snažna žena. I tu se nas dve podudaramo. Zato sam mogla slobodno da krenem u borbu, u vatru sa Tašanom, a da to ne bude patetično. Moja Tašana je žena koja postoji u svim vremenima.

Lj. Jovanović