BEOGRAD - U četvrtak su predstavnici NBJ i poslovnih banaka imali presudni sastanak na kojem je trebalo da se rezreše dileme vezane za isplatu stare devizne štednje u devizama, što prema zakonu treba da počne od ponedeljka.

Problemi su naravno vezani za obezbeđenje dinarskih, a još više deviznih sredstava, pa se zato kao pretnja praznom puškom pokazalo nedavno upozorenje viceguvernera NBJ Ratka Banovića da banke do kraja juna moraju da uplate svih 1,3 milijarde dinara, koliko iznose njihove ovogodišnje obaveze prema štedišama, inače će biti sankcionisane blokadom računa.

Pošto je likvidnost banaka tanka, a i reakcija bankara nije bila mlaka, jer su im obaveze uključujući i one prema obnovi zemlje prevelike, ipak je odlučeno da se na ovaj način ne imobilišu tolika dinarska sredstva, već da ih banke izdvajaju sukcesivno prema potrebi i realnoj dinamici isplate štediša.

		Dobri su i dinari Ima bankara koji pretpostavljaju da će sve više ljudi biti zainteresovano da preuzme svoju deviznu štednju u dinarima. Dinari i do sada nisu išli tako loše, pa je recimo preko Štedionice filijale Beobanke do 28 juna isplaćeno 77,8 miliona dinara, od ukupnih obaveza koje se kreću između 160 i 170 miliona dinara. U Jubanci su štediše podigle 76 miliona dinara ili skoro 18 odsto od ukupnih ovogodišnjih obaveza ove banke.

Javna je tajna da neke banke još nisu uspele da uplate dinare iz druge runde od po 100 miliona dinara, propisane za Saveznu kasu, NBJ i poslovne banke. Pri tome ako je upozorenje guvernera Dušana Vlatkovića, da će banke svoj deo duga ipak morati da namire kroz povećanje likvidnosti ili " na neki drugi način", trebalo da sugeriše da sada banke treba da prodaju devize iz tajnih sefova i tako dođu do dinara, u tu priču malo ko veruje.

Devize su još veći problem, jer ih država nema, a prodaja 10 odsto deviznog priliva od izvoza, prema proceni samog guvernera, doneće tek 15 do 20 miliona maraka mesečno, što je malo čak i pod uslovom da se nijedna marka ne potroši za druge namene, već isključivo za isplatu deviznih štediša. Zato je u opticaju predlog da banke počnu da isplaćuju štediše iz svoje devizne kase, a da im centralna banka posle to refundira. Pošto su se neke banke ranije tako već opekle, a za isplaćenu štednju na svoj teret nikada nisu dobile devize od NBJ (naprotiv u aprilu 1999. jednom ratnom odlukom ta devizna potraživanja su pretvorena u dinare sa početkom nepovoljnog vraćanja od 2002. godine), teško je verovati da će bankari sada biti spremni da ponovo uđu u sličan rizik.

Iz poslovnih banaka je potekao još jedan zanimljiv predlog, da se devizna oskudica premosti tako što bi se u stranom efektivnom novcu na startu isplaćivalo 50 maraka, a ostalo sukcesivno, pri čemu bi štediše koje to mogu čekale na devize, a one koje to nisu u stanju mogle bi da podignu ostatak u dinarima. Neki bankari, naime, misle da treba otvoreno reći da deviza nema dovoljno i naći način da se isplata štednje obavi prema realnim mogućnostima koje neće potopiti banke i ukupnu monetarnu i deviznu politiku zemlje.

U igri su još i zlatnici kao zamena za isplate u čvrstoj valuti, s tim što se ne zna kako će se uskladiti njihova veća nominalna vrednost od devizne rate, a da štediše ne budu zakinute.

Posle "vrućeg" razgovora u NBJ u četvrtak verovatno će se obelodaniti i dalja strategija u isplati stare devizne štednje.

B. Jager