[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

četvrtak , 29. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


28. Jun 2000 17:56 (GMT+01:00)

Pre sto tri godine hemijski koncern "Bajer" proizveo heroin

Slovio kao herojski lek

Najozloglašeniji narkotik 20. veka izum je hemičara Feliksa Hofmana

Pre sto tri godine hemičar Feliks Hofman iz Bavarske napravio je u laboratoriji diacetilmorfin, štof od koga su njegovi šefovi očekivali da zameni morfijum, koji stvara zavisnost. Posle testova na ribama i mačkama koje su preživele, na red su došli zaposleni firme i njihova deca. Pošto nije bilo mrtvih ni ovisnika, koncern je nepunih godinu dana posle toga, odustajući od temeljnih kliničkih testova, izbacio sredstvo na tržište.

Nazvano je "heroin". To ime smislili su i zaštitili šefovi firme Bajer za svoj "herojski" novi izum. Ono što je usledilo bilo je jedno od najbizarnijih poglavlja u istoriji farmacije. Do tridesetih godina Bajer je širom sveta prodavao čisti heroin. Svuda je na sva usta hvaljeno neosporno jako i višestruko delotvorno sredstvo koje je kao lek davano milionima ljudi.

Priču o heroinu nedavno je u svojoj knjizi ispričao jedan berlinski lekar, pošto je uspeo da prodre u arhive ove čuvene farmaceutske firme. On je prvi kome je Bajer dopustio čeprkanje po prošlosti koje se nerado seća.

Tako činjenice govore da je u dobrim starim vremenima Nemačka bila najveći proizvođač heroina na svetu. To je bio više nego unosan posao, jer ga je većina lekara preporučivala kao bezbedan lek "čarobnog dejstva" protiv kašlja, bolova i mnogih drugih tegoba.

Učenici, trudnice, policajci, stari i bolesni konzumirali su heroin koji se prodavao u svakoj apoteci. Lek je beležio ogroman uspeh, pa je Bajer samo za godinu dana proširio tržište na više od 20 zemalja, pre svega SAD. Mali broj nepodmitljivih lekara od početka je sumnjao da je heroin otrovan ili izaziva zavisnost. Ali, Bajerovi naučnici ućutkivali su ih neosnovanim argumentima, dok su trgovci nepozvani slali probne pakete čak i u Kinu. Tako je recimo u oglasima objavljenim u jednim stručnom medicinskom listu Bajer pozivao lekare da raširenu zavisnost od morfijuma leče "priznato izvrsnim" heroinom, jer iako potiče od njega, ne stvara zavisnost.

Ovoliki trud se višestruko isplatio. Lekari su prepisivali heroin, kao da su već i sami postali zavisni, i to kao "najbezbednije i najbolje sredstvo" protiv kašlja, bolova, depresije, bronhitisa, asme ili raka želuca. U napuljskoj psihijatrijskoj bolnici zabeleženo je da su se posle uzimanja "leka" pacijenti "trajno smirili", a neki čak i izlečili. Ruski psihijatri lečili su njime "psihičke bolove", poljski su disciplinovali "ekstremne masturbatore", a jedan bečki ginekolog je zabeležio da je tek sa heroinom nastupilo "željeno poboljšanje" kod jedne pacijentkinje sa "neizlečivom nimfomanijom".

Čak su i zdravi uživali u heroinu. Planinarski klubovi preporučivali su svojim članovima da ga uzmu pre odlaska u planine jer olakšava disanje.

Lekari su kao jedino neželjeno dejstvo ustanovili omamljenost, nesvesticu i zatvor. S obzirom na rasprostranjenost leka, postavlja se pitanje kako nije došlo do zavisnosti čitavih nacija. Odgovor je u načinu uzimanja heroina, jer su bolesnici gutali samo nekoliko miligrama - manje od desetine onoga što danas sebi ubrizgavaju narkomani. Kada se heroin uzima oralno, on sporo prodire do mozga. Srećom, ljudi nisu dolazili na ideju da ga udišu ili direktno ubrizgavaju. Zato u Evropi još dugo posle pronalaska heroina zavisnost od njega nije uzela maha.

U SAD, najboljem Bajerovom kupcu, stvari su se brže razvijale. Amerikanci su tada ionako živeli u državi narkomana. Deset posto svih lekara bili su zavisnici od opijata, nekoliko stotina hiljada ljudi ubrizgavalo je sebi morfijum, a veliki broj doseljenih Kineza bilo je zavisno od pušenja opijuma. Negde od 1910. godine mnogi su prešli na heroin. Kada su klinike počele da se pune zavisnicima od heroina, država se umešala i počela da kontroliše trgovinu koja se povukla u ilegalu, na crno tržište.

Ugledni proizvođači prodavali su heroin ispod ruke kao mafija, kao na primer Hofman-La Roš. Hamburška policija je sredinom dvadesetih godina otkrila da je ovaj švajcarski koncern isporučivao inostranstvu heroin, morfijum i kokain deklarišući ih kao "bezazlene hemikalije".

Posle sve restriktivnijih međunarodnih sporazuma o opijumu, Bajer je od 1931. gotovo potpuno prekinuo trgovinu heroinom. A ono što je stizalo do pacijenata, bilo je pod budnom državnom kontrolom. Tako je ovaj narkotik pao u nemilost i proteran iz apoteka.

Danas se heroin legalno proizvodi samo u jednoj zemlji - Velikoj Britaniji. Britanci ga cene kao veoma efikasno sredstvo protiv bolova i troše ravno 300 kg godišnje. Heroin deluje brže od morfijuma, ali zato njegovo dejstvo i brže jenjava. Inače, otac heroina nije doživeo sam kraj svog čeda. Umro je 1946. sam, bez dece i gotovo zaboravljen u Švajcarskoj. Koncern Bajer nije dao čak ni čitulju koju je on i te kako zaslužio. Naime, jedanaest dana pre nego što je napravio najozloglašeniji narkotik 20. veka, Hofman je stvorio supstancu koja je isto tako dostigla svetsku slavu - acetilsalicilnu kiselinu.

Njegovi šefovi su je u početku smatrali otrovnom i umalo da je zabrane. Taj proizvod Bajera je dan-danas legalan i omiljen u celom svetu. On se zove aspirin.

MVP


vesti po rubrikama

^reportaža

16:12h Bogati Amerikanac se užurbano sprema za put na ruski "Mir"
16:44h Slučaj dvogodišnjeg mališana Bogdana Ćalića iz Zvečanske ulice, i dalje neizvestan
17:56h Pre sto tri godine hemijski koncern "Bajer" proizveo heroin
18:08h

"Bojno polje Zemlja", film koji glorifikuje sajentološku crkvu, doživeo fijasko

18:19h

Britanac Adrijan Nikolas isprobao padobran Leonarda da Vinčija

19:22h Zbog visokih temperatura, Sredozemno more polako nestaje
     


     


FastCounter by LinkExchange