Još jedna devojka ubijena je u jednom studentskom domu u Beogradu. Ubica nije ljubomorni mladić kako je u ranijim slučajevima bivalo, već kolega koji je tvrdio da je nije poznavao. Po svireposti koju je pokazao čini se da ju je celim bićem mrzeo, a na kraju, da bi ironija bila veća, ispostavilo se da je bio psihički poremećen. Dejan Jovanović osuđen je zbog ubistva Biljane Slijepčević na 14 godina zatvora.

Dvadesetdvogodišnja Biljana je u studentski dom "Mika Mitrović" na Voždovcu došla pre tri godine. To nije tipičan studentski dom već ustanova za smeštaj bolesnih i povređenih studenata u koji se ona uselila kao pratilac slepog rođaka koji je izgubio vid na ratištu u Bosni. Bila je student treće godine Ekonomskog fakulteta, a njeni drugovi rekli su da je bila plemenita duša i uzoran student i stanar. Sudbina je htela da 6. februara ove godine, oko četiri sata posle podne, bude u domu u čitaonici broj 1.

Sedela je i čitala ne sluteći da će joj ubica prići s leđa i u nastupu samo njemu znanog nagona zariti nož u vrat. Pala je na pod, a on je nastavio udarajući je u potiljak i po telu. Kada je stigla hitna pomoć, bilo je kasno. Dvadesettrogodišnji Dejan Jovanović uhapšen je posle sat vremena, a zločin je sutradan pred istražnim sudijom opisao rečima.

		Obavezno lečenje Psihijatri su utvrdili da je Dejan Jovanović u momentu ubistva bio bitno smanjene uračunljivosti i da je opasan po okolinu. Predložili su da mu se izrekne mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi zatvorenog tipa što je sud i prihvatio.

- Činilo mi se da to nije uradila moja, već neka druga ruka koja je povlačila poteze čiji sam ja bio izvršilac. Ubo sam je dva puta!

Na optuženičkoj klupi nekoliko meseci kasnije delovao je skrušeno i zbunjeno. Kad je ustao i počeo da odgovara na sudijina pitanja sređenim i jasnim rečenicama, nestalo je zbunjenosti i pred malobrojnom publikom i porodicom pokojne, čula se njegova kratka životna priča.

Bio je student treće godine arheologije. U studentski dom "Mika Mitrović" primljen je, kako se posle ubistva pričalo, na osnovu posebnog konkursa o kome odlučuje Studentska poliklinika, jer je bio nervno neuravnotežena osoba. O svom studiranju i situaciji u kojoj se našao je govorio.

- Tih dana - mislio je na februar ove godine - bio sam u teškom bunilu. Lečio sam se, a u trećoj godini više nisam mogao da učim. U tom bunilu dobio sam ubilački nagon. Svi ljudi postali su mi isti i ja sam hteo da se osvetim za sve nesreće koje sam do sada doživeo. Celog života ljudi su me ismevali i kinjili, a otac me je od malih nogu maltretirao. Vremenom u meni se stvorio strah od nepoznatih ljudi i u glavi mi se stvorila slika da bi trebalo da žive samo bedni i prezreni. Verovao sam u u neki svoj svet i svoju zvezdu vodilju koja me je vukla ka osveti.

Zlokobnog 6. februara iz sobe ga je isterala galama nekih mladića koji su došli kod njegovih cimera. Sišao je u čitaonicu broj 1 i, kako je rekao, počeo da čita.

- Pokušao sam da učim, ali su me mučile sulude misli. Svašta mi je tih dvadesetak minuta padalo na pamet. Imao sam pogrešan pogled na svet...

Zbog "pogrešnog pogleda na svet" nosio je nož koji je posle nekoliko minuta završio u Biljaninom telu. Ubilački nagon o kome je više puta govorio, sudski veštak nazvao je psihološkom konstrukcijom. On je poremećena, ali ne i duševno bolesna osoba!

Siniša Stanimirović