[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 28. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


27. Jun 2000 16:12 (GMT+01:00)

Reporter "Glasa" na žetvi s mačvanskim seljacima u Bogatiću, Prčinoviću i Drenovcu

Hleba samo do Božića

Žetva u Mačvi pri kraju. Prinosi nikakvi, cena još gora, silosi prazni

Ove godine žetva poče odmah po Trojicama. Rano da ranije ne može. Žito ni do kolena, vlatovi mršavi štrče do neba... U Mačvi, kažu, tako je vlatalo samo pre rata... U potezu Orašca koji Bitva deli na onaj brdni i plodni i onaj lužni i podvodni, seljaci leže u visokoj travi, gledaju u nebo i psuju i Gospoda svevišnjeg što im uze pola prinosa i vlast rđavu koja će im uzeti i onu drugu polovinu.

- Do sada smo se uzdali bar u Boga, on nam je uvek veran bio... Za državu smo znali da će kroz nisku cenu pšenice da uceni nas seljake, nije to prvi put. Zlo je što se ove godine sve urotilo protiv nas seljaka - jada se Milovan Borić iz Bogatića. - Kažu biće četiri dinara, a mene po ulaganju kila žita košta šest dinara. Ja crkavam trista maraka po hektaru, pa ti gledaj. I ta mizerna četiri dinara ne mogu odmah da isplate, već će nekakvim papirima da se nakanjuju do Božića. Imam tri hektara i sipaću ih na tavan, al neću prodati ni zrnke.

Prinosi

Za prinos od tri tone po hektaru uz uobičajenu kalkulaciju troškova na površini od jednog hektara da bi se pokrili samo troškovi potrebna je cena od 6 dinara po kilogramu. O dobiti niko i ne misli... Prosečan prinos u Mačvi ove godine iznosi tri tone po hektaru. Toliko se u Mačvi proizvodilo u proseku i u periodu od 1955. do 1960. godine. U periodu od 1975. do 1980. prosečan prinos iznosio je oko pet tona po hektaru.

- Sećam se dobro lane meni nude da kupim nameštaj za prodatu pšenicu. Ja im velim: "Pa ljudi ne treba meni nameštaj, meni trebaju pare". Kažu: "Nađi čiča, nekog pa prodaj nameštaj i dobićeš pare", a ja im velim: "Pa da ste vi mogli vi biste prodali te regale i krevete, vi imate komercijaliste širom sveta, a sada hoćete da seljaci prodaju nameštaj po Srbiji" - besni da se čuje do pola sela Dragomir Mijatović iz Prčinovića.

Samo žetva i presovanje slame ove godine seljake po hektaru košta 150 nemačkih maraka. Prinos se kreće oko tri tone po hektaru. Sa dvanaest hiljada koliko mogu dobiti sa jednog hektara, računice kažu da seljaci mogu pokriti samo dve trećine uloženog. Ko je više pšenice posejao, taj je veći gubitak napravio...

- Bolje bi mi bilo da sam sedeo miran. Za onoliko para koliko sam izgubio ulažući u proizvodnju na tri hektara, mogao sam kupiti godišnju hranu u žitu za moju porodicu i to za celu godinu. To sam ove godine ujeo se tamo gde ne mogu da se dohvatim. Ko me više vidi da posejem i pola hektara, nek me pljune ovde - seva očima Ljubomir Geratović iz Drenovca.

Seljaci Mačve kažu da država ne može preko njihovih leđa vazda štititi standard stanovništva.

- Čujem da je u Bosni pšenica oko 30 pfeniga, znači duplo više nego ovde. A seljak Semberijski je kupovao đubrivo po 25 maraka po metru, a ja sam na leđima vukao preko Pavlovića mosta po jedan ili dva džaka i vraćao se pet puta da bi prihranio jedan hektar. Mene je to đubrivo izašlo 40 maraka. Sad žito opet prodajem duplo jeftinije nego što ga prodaje bosanski seljak s one strane Drine. Pa gde će tu da stigne kuja zeca - kaže Radovan Perović iz Tabanovića.

Za samo dve sedmice kukuruz je u Mačvi skočio sa 4 na 6 dinara. Velika suša će bar prema sadašnjim prinosima prepoloviti sve prinose, odrazila se i na cenu stoke.

- Pokažite mi i jednu zemlju u svetu gde je kukuruz skuplji od pšenice. Zato ću ja pola moje pšenice podavati u stočnu hranu i to mi se više isplati - kaže Ljubomir Stanić iz Orašca.

- Ja mislim da je država odredila nisku cenu i zbog toga da bi u izvozu imala više prostora za zaradu. Poznato je da se izvozom pšenice zadnjih godina bave privilegovane državne firme koje s pšenicom i poljoprivredom nemaju nikakve veze. Samo što su se ove godine preračunali jer seljak ako ga ne prinude neće predati ni zrno. Prema mojim procenama, pšenicu ćemo već od Božića morati uvoziti - kaže agroekonomista Dragan Živković.

Iako je žetva u punom jeku, ispred silosa u Šapcu i Bogatiću nema žive duše. A nekad su bili kilometarski redovi...

- Opametili smo se i mi seljaci. Ako već zbog plodoreda dođe red da moraš na tu njivu da poseješ pšenicu, bar ne moraš da je prodaješ u bescenje. Ako budem morao da nešto čamcem prebacim preko Drine, dobro jeste, ako ne uspem, neka čeka - kaže jedan seljak iz Salaša Crnobarskog i nastavlja: "Kada im ide u prilog oni kažu da nije veća cena ni na svetskoj berzi, a ne kažu da za svetsku pijacu treba izbrojati suve devize, ne kažu koliko kilograma đubriva, nafte ili pesticida košta nemačkog ili holandskog seljaka. Gde im je jesenas bilo đubrivo i seme po paritetima. A vikali su danima na televiziji te program 1, te program 2, a od svega ja uložim moje suve pare i napravim gubitak.

- Nekad smo srpskim žitom hranili celu Jugoslaviju, danas teško možemo ishraniti i ovu Srbiju. Govorili smo da će Slovenci i Hrvati crći bez našeg žita, a oni sad imaju po pet vrsta hleba u svako doba dana u prodavnici, a naš penzioner za veknicu od 300 grama mora da ustane pre bele zore. Tu svi gubimo i seljaci i mi potrošači - kaže Šapčanin Boško Matić, penzioner.

Nekad su se Mačvani dičili svojom pšenicom. Razgovori letnji uvek su počinjali i sve do rane jeseni pričalo se samo o žutom klasju. Danas o pšenici mačvanski seljaci pričaju sa stidom. Poneko i progovara:

- Možda će glad ipak ovaj narod opametiti. Ne može više jeftina vekna čuvati prividni mir u dušama ljudi. Za mir je potrebno mnogo više.

Dragorad V. Misojčić


vesti po rubrikama

^reportaža

16:12h Reporter "Glasa" na žetvi s mačvanskim seljacima u Bogatiću, Prčinoviću i Drenovcu
16:32h Sudski epilog ubistva u studentskom domu "Mika Mitrović"
17:23h Na Marsu žive mikroorganizmi, otkrivaju američki naučnici
17:51h

Veliki karneval homoseksualaca u Parizu

18:08h Britanac Trevor Bejlis na tragu revolucionarnog pronalaska
18:36h Rimljanka Emanuela Orlandi nestala pre 17 godina u organizaciji Ali Agdže
     


     


FastCounter by LinkExchange