Američki naučnici otkrili su geološke forme koje ukazuju na mogućnost da na površini Marsa teče voda. Naime, na 150 slika visoke rezolucije koje je sonda Global survejor poslala sa Marsa na Zemlju može se videti da su mali potoci isprali zidove razuđenih kanjona. "Kanali na zidovima malog broja kratera, nekoliko rupa i dve duboke doline na Marsu ukazuju na geomorfna obeležja koja se mogu objasniti poniranjem i oticanjem podzemnih voda", saopštio je predstavnik NASA.

Nove slike pokazuju region Noahis tera na južnoj strani Marsa. Makl Melin i Kenet Edžet su naučnici koji su otkrili ovaj fenomen. Kako izveštava Melin u časopisu "Sajens", na fotografijama su duboki žlebovi tako postavljeni da nalikuju rečnoj delti. Ed Vajler, šef naučnog tima američke agencije za svemirska istraživanja NASA izjavio je da je voda tekla "skoro" niz kratere, što bi značilo u razmaku od nekoliko dana do hiljadu godina.

Pre više milijardi godina, na Marsu su postojale ogromne količine vode. Najveći deo mora i jezera nestao je zbog tanke atmosfere, dok se ostatak zamrzao na polovima. Neki stručnjaci pretpostavljaju da se ispod površine Marsa nalaze mase leda. Vulkanska aktivnost u unutrašnjosti istopila je led i potisnula vodu ka površini. Zbog toga je moguće da se na Marsu otkriju tragovi života.

Na Zemlji u blizini toplih izvora žive neobične vrste mikroskopski malih živih bića. Ako na Marsu postoje slični izvori, možda su se i oko njih razvili mikroorganizmi. "Imamo šansu da pronađemo život", izjavio je predsednik Društva planete Mars. U najdubljim kanjonima Noahis tere koji sežu duboko u unutrašnjost Marsa, veliki pritisak je možda sprečio isparavanje vrele vode. U sličnoj "pračorbi" započela je i evolucija živih bića na Zemlji. Pri tome se polazi od pretpostavke da hemijski elementi potrebni za nastanak života postoje i na Marsu.

NASA doduše pretpostavlja da izvori nisu vreli, već hladni. Voda usled pritiska izvire kroz porozno stenje, zamrzava se na površini i formira ledeni pokrivač. Voda koja posle toga izbija iz tla, stvara ispod ledenog sloja jezero, koje onda probija pokrivač.

Bilo da su izvori hladni ili topli, tek "ko na Marsu želi da pronađe život, mora da sledi trag vode", kaže Den Goldin, šef NASA. Biće organizovane dve nove misije 2003. i 2005. godine koje će tragati na životom u kraterima Marsa. Poslednje putovanje NASA na Mars 1999. godine bilo je neuspešno, jer je svemirski brod Klajmat orbiter sagoreo, a Polar lander srušio decembra iste godine. Od tada se postavlja pitanje opravdanosti ovakvih skupih svemirskih putovanja.

Postojanje vode bi inače značajno olakšalo naseljavanje Marsa. Budući kolonisti bi vodu mogli da razgrade na vodonik i kiseonik da bi proizveli gorivo za rakete i vazduh za disanje. NASA procenjuje da je oko 250 miliona litara vode ispralo jedan žleb koji je snimio Survejor. "Ako bi se došlo do te vode, ona bi bila dovoljna za snabdevanje 100 ljudi na period od skoro 20 godina".

MVP