[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 27. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Jun 2000 14:10 (GMT+01:00)

Post festum osmog mesta fudbalske Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Holandiji i Belgiji

Balkanska pravila

Rezultat bolji od utiska. Ko beži od krštenice!? Navijački kamen u rukama igrača. Fudbalska i životna podudarnost...

Jugoslavija je osma u fudbalskoj Evropi. To je rezultatska činjenica posle četiri utakmice našeg državnog tima na šampionatu Starog kontinenta u Belgiji i Holandiji.

Od meča do meča: neobični remi protiv Slovenije (3:3), obična pobeda nad Norveškom (1:0), pa neobičan poraz od Španije (4:3), te najneobičniji dabakl u duelu s Holandijom (6:1). Da pomognemo u računu: plavi su postigli osam golova (pet Milošević, Drulović, Govedarica i Komljenović po jedan), a primili čak 13 (3, 25 po meču)... Mnogo!?

Sabirajući utiske, raspoloženja se dijametralno sudaraju... Da je četvrtfinale uspeh, nije sporno, jer kvalitet našeg tima, dakle ne pojedinaca, i ne dopire dalje od učinka. Iza nas su Nemci, Englezi, Belgijanci, Danci, Šveđani, Česi, Norvežani i Slovenci, a ispred Holanđani, Francuzi, Rumuni, Italijani, Španci, Portugalci i Turci. Dakle, ono što su najavljivali gotovo svi iz jugoslovenske selekcije, to su i ostvarili. U više se i nisu kleli, stoga je osmo mesto i realnost.

E, sad ona druga strana (ne)raspoloženja ravna se sa sramotnom eliminacijom iz četvrtfinala. Holanđani su zasigurno bolji, tu nije bilo spora ni pre meča, ali onakva dominacija, pretrčavanja, realizacija, poigravanja... nisu dostojni imena i renomea Jugoslavije kao rivala! Šest golova u našoj mreži za četiri pitanja selektoru Vujadinu Boškovu...

1. Šta?
- Napravili smo uspeh plasmanom u četvrtfinale.

2. Kako?
- Odsustvo trojice prvotimaca nas je totalno poremetilo, naročito izostanak Jokanovića.

3. Zašto?
- Možda sam umesto sistema 4-4-2 trebalo da igram 3-5-2. Sada žalim jer sam raspario Mihajlovića i Đukića koji je igrao po levoj strani. Možda bismo opet izgubili, ali sigurno ne ovako visokim rezultatom.

4. Dokle?
- Daj bože da ne umrem, uvek sam imao dobro zdravlje. Moja budućnost je veoma dobra.

Da li je moglo da se izbegne poniženje u Roterdamu? Nije! Konstatacija kako je cilj ispunjen samim probojem u četvrtfinale već je zvučala kao alibi za eliminaciju. Znači, naši fudbaleri su u meč s Holandijom ušli opušteni jer su dotad uradili šta se od njih tražilo, a od tada je sve trebalo da bude ćar. Niko i nije pomišljao da iko ikom na Evropskom prvenstvu, i to u završnici, može da saspe šest komada... Eto, nama se dogodilo da se obrukamo i zato se i osećamo kao podstanari među osam evropski odabranih.

Izbor selektora Vujadina Boškova (69) totalni je promašaj! Teško je to konstatovati za čoveka koji je svetskom fudbalu podario istinsko bogatstvo i igračko i trenersko, ali u ovom aktuelnom trenutku nije (bio) pravi čovek na pravom mestu. Svaka čast za titule, medalje i pehare...

Godine na koje se pozivao kada je Stojkovića i Savićevića podsećao na penziju ni njega nisu mimoišle. Nije dovoljno samo biti poznat, priznat i iskusan: trenerski poziv podrazumeva i mladalački zanos, stalno usavršavanje i dugoročnu perspektivu. Boškov to, po biološkim zakonima, nema i zato treba da ostane naš stari dobri Vujke iz vojvođanske ravnice.

Analiza učinka svakog našeg fudbalera ponaosobn dokaz je da ni statistika nije savršena. Recimo, po ocenama najbolji je Goran Đorović (8,00) jer je odigrao samo 103 minuta, a nije učestvovao u roterdamskom debaklu. Ipak, bez premca je Savo Milošević (7,12), možda ne jedini, ali svakako najistureniji svetionik u Belgiji i Holandiji.

Najveći deo razočaranja, ipak, ne ide na dušu nikom sa terena i klupe reprezentacije Jugoslavije! Oni svakako nisu krivi što naš mentalni nacionalni sklop poznaje samo krajnosti. Nije ni čudo što smo sami po sebi nebeski narod, što je po nama Srbija do Tokija, što treba da se govori srpski, pa da te čitav svet razume... Svi smo mislili da će plavi biti prvaci Evrope, a zapravo nikada nismo bili u prilici da o tome svedočimo.

Nije ova generacija bolja od Bobekove, Džajićeve, Petrovićeve, samo je skuplja, ali to je neka druga priča. Navijači u Jugoslaviji su sami sebi stavili kamen od fudbalske strasti oko vrata, pa bi ga sad rado uručili ljubimcima da potonu do dna.

Ruku na srce, Jugoslavija se u Belgiji i Holandiji predstavila kakva stvarno jeste... I u fudbalskom i u životnom smislu! Samo smo mi stizali 3:0 (Slovenija), gubili od 95. do 99. minuta (Španija), šest puta padali na nos (Holandija): to je fudbal. Samo se naša himna nije čula od naših zvižduka (Slovenija, Španija, Norveška i Holandija): to je život...

Grada Branković


vesti po rubrikama

^sport

14:10h

Post festum osmog mesta fudbalske Jugoslavije na EP u Holandiji i Belgiji

14:15h

Španski mediji bruje: Savo Milošević ne ostaje u Saragosi, ali ne ide iz Španije

14:20h

Bolonja juri Kežmana, Inter i Juventus vrebaju

14:25h

Treći pogodak Holandije ipak pripisan Govedarici

14:30h

Rekordi za zaborav

14:35h

Kad Siniša Mihajlović nije igrao, plavi na nivou

   


     


FastCounter by LinkExchange