[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 27. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Jun 2000 17:43 (GMT+01:00)

Žetva pšenice biće okončana do 5. jula

Tanki viškovi žita za prodaju

Proizvođači prodaju taman toliko koliko im treba da razduže dug za preuzet repromaterijal

BEOGRAD - Žetva pšenice, ukoliko ne bude prekida zbog vremenskih uslova, biće okončana do 5. jula. Ona nikada, kaže Miroslav Malešević, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu nije tako rano obavljena, međutim ove godine je vegetacija bila brža zbog visokih temperatura i biljke su dozrele dve nedelje pre uobičajenog roka.

S obzirom da blizu kraj, Savezna i republička vlada teško da će uspeti da utvrde uslove plaćanja pre okončanja žetve jer je i cena objavljena tek na polovini žetve. Zbog neprihvatljive otkupne cene pšenice od četiri dinara po kilogramu i nepoznatih rokova plaćanja, otkup je izuzetno slab.

Način isplate još nije definisan

U Republičkoj direkciji robnih rezervi, kažu izvori bliski vladi, još nije definisan način isplate pšenice koju su proizvođači prodali, ali će se to učiniti za dan-dva. Sigurno je, navodi ovaj izvor, da će uslovi biti bolji nego prošle godine i da će žito najverovatnije biti plaćeno u dve rate umesto u tri. U republičkim rezervama, navodi ovaj izvor, ne postoje podaci o tome koliko je repromaterijala podeljeno u naturalnoj razmeni pa samim tim ni koliko tačno treba očekivati pšenice po tom osnovu. Razlog za to je što se tek sada razmišlja o prolongiranju duga proizvođača čija je pšenica poplavljena.

Proizvođači prodaju taman toliko koliko im treba da razduže dug za preuzet repromaterijal. U otkupnim zadrugama kažu da su seljaci spremni da vrate čak i deset kilograma ako pretekne preko iznosa za dug po osnovu preuzetog semena, đubriva, nafte i ostalog repromaterijala.

Situacija nije bolja ni kod mlinova koji najvećim delom sada kupuju pšenicu za zalihe.

Radivoje Grandov, direktor "Ratara" kaže da je od planiranih 50.000 tona u skladištu za čuvanje do sada smešteno samo 24.200 tona. Od toga je mlin kupio 5.500 a planirao je da kupi 20.000 tona. Kupljena količina pšenice dovoljna je samo za jednomesečnu potrošnju. Ovaka skromna ponuda, posledica je slabih prinosa i neodlučnosti proizvođača da prodaju vredno zrno.

Prošle godine je "Ratar" preradio 72.000 tona. S obzirom da je žetva u Pančevačkom ataru, Alibunaru, Kovinu i Kovačici završena na 85 odsto površina, znači na je prvi talas ponude pšenice pri kraju i da je situacija složena kaže Grandov.

Milorad Stojanović, direktor d.p.p. "Dunav - Ivanovo", kaže da je pšenica uglavnom predata za dug, ali i nešto više, približno toliko koliko i prošle godine, međutim kupci očekuju brzu isplatu.

Miodrag Jakovljević, direktor pekare u Loznici ističe da pekara u ovom periodu kupuje žito za višemesečne zalihe, ali ove godine je malo pazarila jer nema para, a svi ih traže unapred.

- Pokušavamo da dobijemo kredit od banke da bismo kupili veću količinu. Verujem da će se dozvoliti poskupljenje hleba i da će nam se isplatiti uzimanje kredita koji podrazumeva i kamatu. Cena vekne ispod deset do 12 dinara je nerentabilna - kaže Jakovljević.

S. Jovičić

 

Koga štiti zaštitna cena?

Savezna vlada je u ponedeljak objavila zaštitnu cenu za pšenicu. Kilogram prve klase staje 3,50 a druge 3,30, treće tri dinara.
Miroslav Malešević, naučni savetnik u novosadskom Institutu za ratarstvo kaže da je ona besmislenija od otkupne od četiri dinara. Funkcija zaštitne cene je da spreči da se žito prodaje ispod te cene, međutim ona je već sada ispod tržišne i daleko jeftinija od kukuruza koji na veliko košta pet dinara. Ovakva zaštitna cena će dodatno destimulativno delovati na proizvođače i narednu setvu.


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:29h

Domaće rafinerije biće potpuno obnovljene do kraja avgusta

17:38h

Dušan Vlatković, guverner NBJ: I zlatnici za deviznu štednju

17:43h

Žetva pšenice biće okončana do 5. jula

18:10h

Leksikon - Stečaj: Odluku donose poverioci, a ne sud

   


     


FastCounter by LinkExchange