[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 25. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


24. Jun 2000 15:47 (GMT+01:00)

Daleko čuvene bostandžije iz Donjeg Stupnja kod Aleksandrovca

Dinja kao banana, lubenica teška marku

Donjostupnički plodovi imaju 13,9 odsto šećera. Nezgodni su za berbu. Jer, ako se ne uberu tog dana, sutradan su već prezreli

Bog je rekao da Gornji Stupanj bude za vinograde, a Donji Stupanj za bostan: dinju i lubenicu. I tako biva godinama. Ono što s grožđem i vinom u Gornjem Stupnju radi na osvajanju sveta Vino - Župa, to s lubenicom u Donjem Stupnju radi desetak bostandžija.

Stari duvanski put, kojim se preko Kopaonika i Brusa švercuje duvan s Kosova i iz Crne Gore, vodi aleksandrovačkom dolinom, kroz Župu, prema Kruševcu. Ali se ta dolina, ipak, najviše pročula po bostanu.

Selo sa oko 350 domaćinstava do pre nekoliko dana više od tri meseca živelo je pod staklenicima. Vreme zelenišu prolazi, pa je na redu veći, unosniji posao. Pristižu donjostupačke lubenice i dinje, najčuvenije u ovom kraju Srbije. Bostandžije iz Donjeg Stupnja kažu da mogu da im konkurišu samo u Perkovcu kod Žitorađe i Rečki kod Negotina, a da bi Vojvođani na "šećeru izgubili".

Suša je, a mali potočić nema snagu da nakvasi nijedno, a kamoli da natopi dvadesetak bostaništa. I oko potoka su se međusobno zamerili ljudi, pa tu izvorsku vodu, pregrađenu virovima, gotovo niko i ne koristi. Mali je to kapacitet za lubenice i dinje od kojih petnaestak-dvadesetak kilograma. A na jednoj parceli takvog bostana ima na hiljade.

Kako prepoznati najslađu

Pitamo bostandžije iz Donjeg Stupnja kako da odaberemo najslađu lubenicu, a recept jednostavno glasi: "Niko ne zna tajnu da objasni samo što bostandžije imaju skenere u glavi. Teško je nekoga naučiti da prepozna lubenicu. Samo onaj koji ju je uzgajao zna kakva je, jednostavnim presekom loze prilikom berbe. A i laik zna kakva je kad se raseče nožem, jer se vidi da šećer izlazi". Za "fantaziju" iz Tajvana, koja se naveliko pripitomila ovde u Donjem Stupnju i koja je najbolja, ne važi nikakvo pravilo stezanja ploda i pucketanja, niti ono da se prepozna po osušenoj peteljki. U Donjem Stupnju mogu da budu samo dobre lubenice, zato su i na glasu. Takva im je zemlja, a neke druge mogu da budu možda i nezrele ili prezrele, pa se ni po čemu odabrati ne mogu.

Nedelja je, nešto posle podneva, kad tropsko sunce pada pravo na glavu. Bostandžije Miodraga Aksić, Miljko Simonović, Obrad Maksić, Miroslav Bekrić, Milenko Radinovac, Milutin Debeljanović i drugi s cisternama izvode poslednje polivanje bostana u ovoj sezoni. A onda, nailazi za nekoliko dana vreme zrenja i šećera. Na više mesta su granama improvizovali hlad.

- Ovo je težak, ali sladak posao - priča gazda Milenko Radinovac. Njegov udeo u tom poslu je da vozi cisternu, a da supruga Ruža, otac Sava i sin Zoran polivaju bostan.

Miroljub Aksić, jedan od najčuvenijih i najvećih proizvođača dinje i lubenice u Donjem Stupnju, koji je do bostana prošao "sito i rešeto", otkriva nam tajne, ali i priča o gorkom životu preko Hrvatske do Srbije.

Poznat je kao čovek od rizika, koji ide na sve ili ništa. Sa suprugom Gordanom, maloletnom decom Marijom, Katarinom i Petrom, a uz pomoć oca Miodraga i majke Mare, gradi novi život. S bostanom je počeo pre desetak godina. Prošle godine imao je rod od oko četrdesetak, a ove godine očekuje pedeset tona. To mu, prevedeno u matematiku, dođe kojih četrdesetak-pedesetak hiljada maraka. Jer, u Donjem Stupnju je računica prosta: dinja vredi kao banana, a lubenica je uvek teška jednu marku.

- Neće lubenica da raste na lakoj zemlji. Neće bostan hladovinu, šljivake i vrbake i zemlju gde se uzgaja cveće. Neće bostan da raste pored Morave. Dinja i lubenica traže obradivu zemlju, traže vodu i sušu, gotovo podjednako. Nije tajna za Donji Stupanj, mesto gde se najviše proizvodi najkvalitetnija lubenica, da bostan dobije svojevrsnu sidu ukoliko se u uzgoju ne povede računa i ako mu se ne pazi na vreme zrenja. Jer, samo jedan dan u klijanju pod staklenikom, ili jedan prezreli dan u šećeru, može da upropasti ceo rod - kaže Miroljub.

A donjostupnička lubenica ima 13,9 odsto šećera. Nezgodna je za berbu. Jer, ako se ne ubere toga dana, sutradan je već prezrela. Zato joj u Donjem Stupnju tačno odbrojavaju dane. Za Vidovdan mora da bude na pijaci. Jer, sutra bi sve bilo kasno. A berba od juna može da traje do septembra, zavisno od mladog roda, odnosno od dana uzgoja, vode i suše.

S bostanom se počinje u martu. Da bi se rasad iz staklenika presadio u njive, treba da prođe 30-35 dana. I tu se zna red, prvo po dubini tunela za rasad, a onda i po folijskoj zaštiti vlage... A kad uzraste, sledi mu prskanje i zaštita. Krajem maja se vrši okopavanje. Prva polovina juna je za maksimalno navodnjavanje, a druga manja za sušu, odnosno za zrenje i stvaranje šećera. Dok bostan zri, navodnjavanje je izlišno, kažu bostandžije.

U Donjem Stupnju i šire u Srbiji, tamo gde je zemlja teška, jer samo takvu bostan traži, najpripitomljenija je tajvanska "fantazija". Po šećeru i kilaži, ona gazi sve druge vrste, čak i holandsku "mederu", američki "sultan", "haris, "morgan", danski "krim star", japanski "sokato pamadin"... A na imanjima u Donjem Stupnju videli smo na desetine hiljada dugih prugaša tajvanske "fantazije", teških preko desetak kilograma. To je, i u ovoj suši, dobar rod.

Bostan iz Donjeg Stupnja stiže i na beogradski Zeleni venac i lako ga je prepoznati, po dugim tajvanskim, zebrastim prugama. Ali, na bostaništa u Donjem Stupnju, kao i uvek, prvi stižu kamiondžije. Sledi potom šverc i tako redom, pa se i ustanovljena cena na startu od jedne marke po kilogramu u Gornjem Stupnju više puta promeni i dostigne i do marku i po i dve. Većina bostandžija u Donjem Stupnju, na 16 kilometara između Kruševca i Aleksandrovca, seme nabavlja "rođačkom vezom" preko Holandije.

Radojica Barjaktarević


vesti po rubrikama

^reportaža

15:47h

Daleko čuvene bostandžije iz Donjeg Stupnja: Dinja kao banana, lubenica teška marku

16:02h

EURO 2000. u Ledenoj dvorani novosadskog Spensa

17:46h

Mirjana Lazić pobednica na ELITE MODEL LOOK 2000.

18:09h

Tragom reportaže o najbogatijim Srbima: Kako su se obogatili Karići

     


     


FastCounter by LinkExchange