[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 25. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


24. Jun 2000 19:00 (GMT+01:00)

"Glas" porota: Verski poglavari Jugoslavije o tome možemo li da živimo u miru i slozi

Ljudi svagda, neljudi nikad

Raspad jedne države, nastanak novih, međusobni sukobi, nerazumevanja, neprijateljstva, nesporazumi i ratovi obeležili su naše živote i protekle godine. Pokušali smo da u razgovorima s predstavnicima verskih zajednica koje egzistiraju u našoj zemlji nađemo odgovor na pitanje: da li posle svega što nam se dogodilo možemo da živimo u miru i slozi?

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle

Osećanje za druge

Prema shvatanju naše hrišćanske vere, mi na svaki način možemo i treba da živimo zajedno sa ljudima i drugih vera i drugih rasa i drugih nacija. Ako pogledamo ceo svet, nigde nema ni jedne države ili sredine koja je baš sasvim etnički čista. Ovde na ovim prostorima uopšte , i u bivšoj Jugoslaviji svi smo mi živeli zajedno, a ima nas i različitih vera i različitih nacija. Ja sam rođen u Slavoniji, u selu u kome su većina bili Srbi, mada je bio jedan zaselak Hrvata - katolika, dok je bilo samo pojedinačnih kuća Nemaca, Mađara. Naviknut na tako složnu mešovitu sredinu nije mi bilo ništa strano, kasnije kada sam se našao na Kosovu, gde je bilo i različitih nacionalnosti i različitih vera.

S druge strane, 1989. kad je bila proslava 600. godišnjice Kosovske bitke, jedan odža, musliman s Kosova, piše, pa kaže - za islam, za muslimansku veru ne prihvatljiv je princip - dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Ja mu odgovaram - da je taj princip neprihvatljiv i s hrišćanskog gledišta, pa kažem i u Bibliji, i u Koranu na prvim stranama, piše o prvim ljudima o Adamu i Evi i njihova dva sina Kainu i Avelju. Svega njih četvoro na svetu. A zli Kain skoči na brata dok su bili u polju i ubi ga. Čega mu je bilo malo ? Samo njih četvoro na celom svetua?

Dakle, ako mi budemo ljudi kao što treba da budemo , moći ćemo da živimo bratski sa ljudima i drugih vera i drugih nacija. Ako budemo neljudi , pa i ako nas bude četvorica biće nam tesna ova zemlja. Sa druge strane, ko je nas pre rođenja pitao da li ćemo se roditi kao Srbin, Hrvat, Nemac, ili koje ćemo rase biti i od kojih roditelja. Za to ne možemo imati ni zasluga niti krivice. Ljudi koji nama prebacuju da smo krivi što smo se rodili kao Srbi su neljudi. A i mi ne bi bili bolji od njih ako bi smatrali da je naša zasluga što smo se rodili kao Srbi. Mi smo odgovorni samo za svoje postupke, bez obzira od kog smo naroda i koje vere. To i Bog od nas očekuje. Ako budemo imali jedan minimum osećanja za druge - što želiš sebi to čini drugome, što ne želiš sebi to ne čini drugome. Kad bismo se po tome vladali ne bi bilo potrebe ni za ovoliko zatvora ni bolnica.

Kad sam bio na Kosovu pre nekoliko meseci, našao sam se s više stranih novinara, kada mi je postavljeno pitanje - imaju li Srbi na Kosovu za šta da se kaju i zašta da mole za oproštenje? Odgovorio sam - imaju, ali imaju za šta da se kaju i mole za oproštenje i Albanci i Evropa i Amerika. Oni objave da je srpski patrijarh Pavle rekao da Srbi treba da se kaju i mole za oproštenje, ali ne objave ceo moj odgovor. U svakom slučaju o ovim našim današnjim prilikama međusobni odnosi zavise od svakog pojedinca, od svakog od nas, da budemo ljudi svagda, u svim prilikama, neljudi nikad.

Magistar Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup

Mir tebi, Balkanu

Prošle godine u vreme bombardovanja naše zemlje pokrenuo sam jednu inicijativu - Mir tebi, Balkanu. Tim povodom sam napisao jednu molitvu koja je prevedena i na srpski i albanski jezik, i uz slovenački, sve vere, svi zajedno su molili. Svaki kraj je Božje mesto i Bog svuda hoće mir. I ova molitva puno toga kaže. Kada govorimo o zajedničkom životu i međusobnim odnosima, treba imati na umu jako dugu istoriju, mentalitet, kulturu. LJude treba prihvatati onakvima kakvi su.

Lično mislim da ovde može da se živi zajedno u miru. Prvo zato što smo svi ljudi i pripadamo zajedničkoj porodici čovečanstva. Drugo, sve nas je bog stvorio prema svojoj prilici i slici, i dao nam je razum, i dao nam je svoju volju. Trebalo je da više upotrebljavamo razum, da imamo više međusobnih dijaloga.

Dijalog sam po sebi podrazumeva najpre da znamo da slušamo drugoga, i da razumemo to što čujemo, a onda iz dubine tog svog razuma i srca iznesemo argumente za taj zajednički život. Treba da imamo na umu da nijednim dijalogom ne možemo odmah sve promeniti , upravo zbog onoga što sam pre rekao - živeli smo u različitim kulturama, mentalitetima. Pre svega moramo biti jako strpljivi. Pre svih mi verske vođe moramo slušati pažljivo reč i voditi se svetim duhom. Osim toga na ovim prostorima bi trebali jako ceniti autentičnu religioznost jer u ovim vremenima ima i nekih neautentičnih religija, koje su jednostrane.

Trebalo bi da pre svakog dijaloga zajedno u tišini slušamo reč božju i da se najpre mi vreske vođe obratimo bogu, jer ako se mi u dubini srca obratimo Bogu i slušamo Božju reč, i sam bog će nam nadahnuti načine konkretnog života, a u dijalogu ćemo kasnije razmotriti razlike. Trebalo bi da što više zajedno radimo na humanitarnim akcijama, da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna i koji su u nevoljama. Ja bih voleo dijalog u okviru koga bismo mogli sasvim otvoreno da razgovaramo, ali čini mi se da tu mogućnost još nisam pronašao.

Posebno je važno da radimo na formiranju čovekove savesti. To znači da svaki pojedinac bude odgovoran za svoje postupke i reči. Dok ne formiramo sopstvenu savest po kojoj bi svaki pojedinac bio odgovoran za svoja dela neće moći biti mira. Lično mislim i da je potrebno da se sastanemo na zajedničkim bogosluženjima, u onome što možemo. Ne treba zajednički slaviti sakramente, evharistiju, ali možemo zajednički slušati reč Božju i to bismo morali što pre učiniti.

Rabin Isak Asijel

Neka slede nas

Ako govorimo o zajedničkom životu na ovim prostorima ja bih se ipak ograničio na Srbiju, i kažem da mi ovde već živimo zajedno u miru bez obzira na verske razlike. Nedavno sam bio u Solunu na poziv Carigradske patrijaršije, na jednom skupu. Osim predstavnika verskih zajednica tamo su bili i predstavnici NATO-a i Oebsa. Oni su govorili o otvorenom društvu, različitim kulturama, toleranciji. Mi smo tamo bili jedina delegacija koja je došla u punom sastavu, a koju su sačinjavali predstavnici svih vera.

Njima je jako bilo zanimljivo da smo se mi družili i uvek bili zajedno čak i za vreme doručka , ručka, večere. Kad smo govorili, govorili smo slične stvari. Istakli smo da njihovo otvoreno društvo u kome bi živele različite kulture zajedno, mi već imamo. Zaključak tog skupa je bio da poslednji ratovi na Balkanu nisu vođeni na verskoj osnovi. Mi verske vođe možemo da budemo primer, jer ako pastva vidi da smo mi u dobrim odnosima slediće nas. Predstavnici vera mogu i treba da sede zajedno u razgovorima o očuvanju zajednice, dostojanstva čoveka, o svemu onome što obuhvata etiku, moral.

Najgora je isključivost, poništavanje drugih samo zato što su druge vere ili što su rođeni od drugih roditelja. Roditelje ne može niko da izabere. Bog nam je svima dao ovu zemlju. Bog je prvom čoveku dao da čuva i radi vrt u koji ga je postavio. To je naš zadatak - da čuvamo ovo što imamo. Jer ako mi sve to uništimo, posle nas više niko neće moći da popravi zemlju, odnose. Zašto je prvi čovek stvoren sam? Da pokaže da svako ko ubije ljudsko biće, kao da je uništio čitavu vaseljenu , kosmos. Nije ubio samo njega već i sve potomke koji bi proizašli iz tog čoveka. Drugo, prvi čovek je stvoren sam , zato da se zna da na nebu postoji samo jedna vlast, jedan Bog. Svi smo mi potomci jednog tvorca i to moramo da imamo na umu.

Na Kosovu je Jevrejska zajednica izbačena odmah po dolasku Kfora. I ja sam u Solunu na tom skupu iskoristio priliku da pitam glavnog savetnika Robertsona - kako vi mislite da napravite otvoreno društvo, ako je vaš vojnik, kada je predsednik naše male jevrejske zajednice u Prištini pitao - da li vi možete da nas zaštitite, rekao - drugi put. Tog drugog puta nema. Tako da je naša zajednica s Kosova odmah po dolasku Kfora transportovana za Makedoniju. Novine u Engleskoj su objavile - naoružan čovek je posetio njegov dom i naredio mu da napusti grad. Naravno, rekli su mi da ne znaju ništa o tome i da će proveriti. Najdrskije na tom skupu je bilo kada su predstavnici NATO-a rekli da oni ne znaju da se proteruju ljudi s Kosova. Mi kao ljudi od vere primili smo jaram nebeskog kraljevstva da nosimo. To znači da se mi plašimo jedino Boga a ne plašimo se smrtnih ljudi.

Muhamed-efendija Jusufspahić, glavni imam muslimanske verske zajednice u Beogradu

Ratovi zverski, ne verski

Ne slažem s mišljenjem da su ratovi vođeni na ovim prostorima poslednjih godina bili verski. Ratovi su bili zverski, a nastali su kao rezultat komunističkog odnosno antiverskog pogleda na život koji je ugnjetavao i veru i onoga koji je bio vernik. Mi muslimani verujemo da je Isus Božji poslanik kao i Mohamed kao i Mojsije. Da su ljudi slušali ono što je od Boga doneo kao opomenu Mojsije, i ono što je od Boga objavio Isus, i ono što je od Boga objavio Mohamed, ratova i sukoba ne bi bilo. Bog je objavio Mojsiju famozno - ne ubij, Isusu je naredio da širi ljubav među ljudima, u Kuranu piše - nema prisile u veri.

Istina je jasna i jednostavno ju je prepoznati. U Koranu stoji - Bog vam ne zabranjuje da onima koji vas ne isteruju iz kuće i ne čine vam nasilje, činite dobro. Kao musliman ja verujem i u ono što je objavljeno božjem poslaniku Mojsiju, i u reč koju je Bog uzvišeni objavio svom poslaniku Isusu i ono što je objavio Muhamedu. U svim tim obraćanjima se vidi da Bog naređuje mir i slobodu veroispovesti a sud i presudu ostavlja za sebe. Osuđujući nekoga što veruje drugačije od nas mi se usuđujemo mešati se u božji posao . To ispravnom čoveku ne priliči. Ako želim da budem ispravan musliman - pokoran Bogu, ne smem u sebi imati licemerstva, samim tim će vam biti jasno kad vas pozdravim sa selam - šta vam želim.

Zbog već pomenutog komunizma mnoge generacije su proživele život mrzeći ili prikrivajući veru. Potonji ratovi su bili još jedna borba protiv vere, jer je bio zadatak ocrniti veru u očima ljudi. Mi u islamskoj zajednici Republike Srbije smo se uvek trudili da sprovedemo ono što je Alah naredio - da širimo mir. Što se tiče Balkana koji nam je sudbina odredila kao dom, mislim da bi veća konsultacija verskih izvora rezultiralo boljim međukonfesionalnim i međuljudskim odnosima. Vera je uvek bila ta koja je nadahnjivala čoveka da razume drugog čoveka, ona je ta koja nas uči da su granice naših sloboda , slobode komšija, drugih ljudi. Samo pravilno shvatanje religije i njenih izvora može doprineti poboljšanju kvaliteta života i međuljudskih odnosa.

SLAVICA JOVOVIĆ


vesti po rubrikama

^politika

15:10h

Vuk Drašković, iz Budve, zašto ne treba izaći na izbore

15:20h

Šta sadrži Predlog zakona o terorizmu koji će 30. juna usvojiti Savezna skupština

15:30h

Lukovac, posle učešća na sednici SB UN: Ojačana pozicija Crne Gore

15:31h

Ljiljana Nestorović, portparol SD: Opozicija mora da pomogne "Glasu"

15:40h

Koštunica, sa Skupštine DSS, poručio: Smena vlasti mirnim putem

15:50h

U nedelju u Gračanici odluka o daljem učešću u PAVK-u

15:55h

Kušner ide kući u oktobru?

16:10h

Ko je ovaj čovek: Dragan Tomić

16:45h

Oebs obučava pred izbore: Kosovski novinari u Rimu

19:00h

"Glas" porota: Verski poglavari Jugoslavije o tome možemo li da živimo u miru i slozi

     


     


FastCounter by LinkExchange