BEOGRAD - Sve su manji redovi pred bankama za podizanje po 150 maraka stare devizne štednje u dinarima. Predpostavlja se da veliki broj štediša čeka isplatu ovog dela duga u devizama. Hoće li država, međutim, održati dato obećanje, ostaje da se vidi i sačeka 1. jul kada treba da počne isplata.

Prema mišljenju Mlađana Dinkića, koordinatora G17, državi je, naravno, u interesu da devizni dug štedišama isplati u dinarima i to po kursu od 20 dinara, koji je niži od uličnog. Strategija države je, kaže on, i da građani taj novac što pre potroše, jer se na taj način novac vraća u tokove i njime se, kako navodi Dinkić, namiruju sledeće grupe štediša. Pošto kasne isplate penzija i plata, a građani moraju da plaćaju troškove stanovanja i da kupuju hranu, jasno je, ističe on, da im i dinarske isplate dobro dođu. Otuda oni redovi i gužve za podizanje bar 3.000 dinara stare devizne štednje.

Postoji, međutim, još jedan efekat: "ispošćeni" građani koji podignu dinare i potroše novac na neophodne potrebe, nemaju mogućnost da tim novcem kupe devize na ulici. Time se održava tekući nivo crnog kursa, koji je sada oko 23,5 odsto. U isto vreme, više dinara kod građana, podiže cene, pa otuda ovaj ubrzani rast inflacije koji sada imamo.

- Državi se, očigledno, toliko osladilo da se dinarskim isplatama oslobađa velikog deviznog duga, odnosno da istim novce isplaćuje veliki broj dužnika, tako da ja prosto sumnjam kako će od 1. jula ponuditi po 150 maraka nekom većem broju štediša, skeptičan je Dinkić.

Posle silnih loših iskustava, građani su i ovog puta pokazali dozu poverenja, tako da mnogi, uprkos svemu, veruju da će isplate štednje teći baš onako kako je rečeno. Ne žure da podignu dinare, jer nisu spremni da se odreknu onih petnaestak maraka koliko iznosi razlika između deviznog i crnog kursa.

- Ima jedna zgodna priča koju ja često pominjem svojim studentima, kaže Dinkić. - A ona, otprilike glasi ovako: Kada je vojska Luja 14. opsedala Amsterdam 1672, koji je u to vreme bio trgovački i finansijski centar, to je izazvalo paniku među štedišama i navalili su na šaltere nacionalne banke. Ali, svima koji su došli po novac bila je ponuđena isplata. I, svi su je odbijali! Kasnije je taj slučaj postao "staro bankarsko pravilo".

Isto se i nama dogodilo u vreme Ante Markovića, priseća se Dinkić. - Građani su mogli sa svojih računa 89. godine da podignu "samo" po 250 dolara dnevno, a onda je Marković ukinuo limit i omogućio slobodno podizanje novca sa računa. Svi su računali da će građani navaliti na šaltere i opustošiti rezerve, koje su tada iznosile oko 2,5 milijardi dolara. Ali se to nije dogodili. Kada su videli da ih mogu podići, građani su odustajali i čak ulagali više nego do tada, pa su na kraju te godine rezerve narasle na 6 milijardi dolara, kaže Dinkić i dodaje da je za pametnog to sasvim dovoljna pouka.

M. Dapčević