[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 24. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


23. Jun 2000 17:02 (GMT+01:00)

Od dva zaprežna mlina u Panoniji jedan se nalazi u Kikindi

U kolu najviše 12 konja

I do 100 kilograma žita moglo da se samelje za samo jedan sat, dok seljak, onako na brzinu, s nogu popije rakiju-dve

Suvača u Kikindi. Mlin na zaprežni pogon. Mada je prošle godine napunila sto godina, odoleva vremenu i ćudima ljudi koji su, ophrvani svakodnevicom, usporeni i pomalo umorni u ovoj uspavanoj, a leti posve tromoj ravnici zaboravili na nju, zaboravili na trag koji bi ih uvek, i kada to ne žele, vodio tiho u prošlost. Suvača u Kikindi nalazi se u zapadnom delu grada na površini od 728 kvadrata.

Građevina relativno niska, priljubljena uz tle, neobičnog kupastog krova, nalik piramidi, uočljiva je tek kada se približite objektu. Ovaj etnografski objekat karakterističan je za Vojvodinu u 19. veku, sagrađen je 1899. godine, solidno i s pažnjom vičnih neimara, pa i nakon stotinu godina postojanja odoleva vremenu. Posebna atrakcija je biber crep, proizveden u čuvenoj Bonovoj ciglani, sadašnjoj IGM "Toza Marković", i sada prkosi podjednako suncu, kiši i snegu.

Šarmantna starica budi znatiželju i divljenje prolaznika i slučajnih putnika namernika. Međutim, šteta je što do nekadašnjeg mlina, ne dolaze organizovane grupe turista. To je uostalom problem čitavog ovog kraja, koji je zaboravio svoje crkve, dvorce i gospodske letnjikovce, parne crpke za vodu, koje su nekada spasavale Banat od poplava, suvače, vetrenjače, ćuprijske uske i dugačke, s devet grla, od Ajfela projektovane...

Vlasnik Maksa Adamov, katastarske parcele broj 8268, aprila tridesetog, godine 1898. prodaje tridesetorici seljaka iz susedstva koji zajednički na zadrugarskoj osnovi pristupaju podizanju mlina - suvače na tom mestu. Avgusta 1899. godine suvača je bila završena i odmah je počela da radi. U njoj su seljaci mogli da melju žitarice i papriku, a ređe biber i cimet. Sede kose što i danas pamte "brašno iz suvače" kažu da je i do 100 kilograma žita moglo da se samelje za samo jedan sat, dok seljak, onako na brzinu, što bi ovde rekli, s nogu popije rakiju-dve.

U ovdašnju suvaču, prema dostupnim podacima, najviše je u kolo moglo biti upregnuto dvanaest konja. Zanimljivo je da su hroničari zabeležili da u vreme teške i gladne 1863. godine kolo nekih suvača okretali i ljudi.

Kroz severni Banat proticale su nekad reke Zlatica i Galadska, kao i rukavac Moriša. Često su te reke plavile područje Banata. A Galadska - danas iščezla voda - je svojim nekadašnjim tokom u vreme poplava, najčešće u proleće, oko Kikinde izdubila više paralelnih korita te nije bila pogodna za rad vodenica. S obzirom na činjenicu da u ovim krajevima ni za vetrenjače nije bilo dovoljno stalnog vetra, počeli su da niču, za ondašnje vreme funkcionalniji mlinovi na suvi pogon, u narodu i danas poznate suvače.

Među najstarijim suvačama u velikokikinsdkom distriktu bila je suvača u Bašaidu, selu nadomak Kikinde. Najstariji zapisani podatak o njoj datira iz 1798. godine. Godine 1781. u Velikoj Kikindi bilo je 17 suvača, dvadeset godina kasnije zabeleženo je 32 ovakva objekta, a najveći broj zabeležen je 1847. godine kada ih je bilo 51. Iste godine u velikokikindskom distriktu, koji se protezao na sadašnjih sedam severnobanatskih opština - radilo je 252 suvače. Danas na celom Panonskom prostoru postoje samo dve - u Sarvašu u Mađarskoj i u Kikindi.

Krajem 19. i početkom 20. veka, razvojem industrije mlinovi na zaprežni pogon nisu mogli da izdrže konkurenciju modernih parnih mlinova. Suvača u Kikindi prestala je sa radom 1945. godine i danas je u društvenoj svojini. Pravo korišćenja ima AD "Kikindski mlin".

Današnje fotografije eksterijera i enterijera suvače u Kikindi ilustruju neobičan i autentičan objekat narodnog graditeljstva čije najuže okruženje uglavnom nije narušeno novom savremenom gradnjom. Oronula starica - lepotica s kraja 19. veka preteča savremenih mlinova suvača u Kikindi, uskoro će napuniti 101 godinu. Ona je danas jedini sačuvani etnografski objekat te vrste u Jugoslaviji.

Godine 1988. izvršene su neophodne popravke i hitne intervencije. Međutim, tada odobrena finansijska sredstva nisu mogla da pokriju zahvate neophodne sanacije, konzervacije i revitalizacije. Predviđeno je da se na tom prostoru otvori etno-park radi očuvanja istorijskog kontinuiteta objekta i ovog kraja.

D. K.


vesti po rubrikama

^reportaža

17:02h Od dva zaprežna mlina u Panoniji jedan se nalazi u Kikindi
17:22h I modni časopisi odgovorni za sve veći broj anoreksičnih žena
18:21h Splavarenje Limom od Plavskog jezera do Prijepolja
18:12h Mogu li šume biti još veće naše bogatstvo
18:40h Kako je veliki vojskovođa na prevaru postao faraon: Varka Aleksandra Velikog
     


     


FastCounter by LinkExchange