[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 22. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


21. Jun 2000 18:01 (GMT+01:00)

Opasne veze: Ko je sve i kako razbijao SFRJ (12)

LOŠE PROCENE

Jović: Posledice su jasne, Bošković ne može ovo da preživi...
Mladić: Pa, molim vas, druže Joviću, hoće dole oficiri da ga ubiju... Jović: Pa ako ga ne ubiju oni, ubiće ga sud...

Razgovor generala Ratka Mladića i Borisava Jovića, člana Predsedništva SFRJ, u proleće 1992. godine.

Jović: Da vas pitam, ovi što su se probili za Lukavicu, dvadesetak kamiona, da li su oni bezbedni sada?
Mladić: Ti u Lukavici su bezbedni, kao i oni na Ilidži.
Jović: Ali oni, i jedni i drugi, nisu se probili prema Srbiji? I oni su još uvek tamo, unutar Bosne?

Mladić: Pa da vam kažem, sada je to ljudstvo u rastrojstvu, lekari rade, a taj komandant, kapetan prve klase Žikić oće da se ubije, jer je ljude pogubio tamo, naseo je, ja sam mu rekao - mali, ne nasedaj nikakvim trikovima, ovaj Bošković nema dobru procenu, bez obzira na njegovu želju, mi bolje da ispoljimo strpljenje, dan, dva, pet, dvadeset, a da žive ljude izvučemo, jer je u goroj situaciji Sarajevo nego naše blokirane kasarne i oni prave scenario pred svetom i očekuju intervenciju NATO pakta i očekuju intervenciju Amerike i stvaraju uslove da oni intervenišu, da bi nas potpuno obesščastili i pomlatili. I oni oće, druže Joviću, da naprave masakr između srpskog stanovništva, između vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine i ovih, i prebacuju vezu i podigravaju da su meni preče cevi, nego životi ljudi. Pa valjda Mladić ne zaslužuje tako nešto, ja sam dosad se tukao za tu decu, i na Grbavici ja sam uspostavio osmatračnicu odakle to gledam, i ne demonstriram i ne molim pomoć od neprijatelja i milost, već samo se organizujem, ja i narod, da ljude izmestimo časno, kako dolikuje vojniku naše armije. A ne sa rukama na leđima. A ovaj došo dva dana, i on meni tamo - ja ću sve, ja ću pohapsiti, ako treba, Mladić je sve dobio i sve će izgubiti - eto vidite kakav je račun danas platio - nova Dobrovoljačka! I nek izvoli sad, nek snosi posledice! Ja sam naredio... sad ovi dole oće da ga ubiju!

Jović: Posledice su jasne, on ne može ovo da preživi, to je jasno.
Mladić: Pa, molim vas, druže Joviću, oće dole oficiri da ga ubiju...
Jović: Pa ako ga ne ubiju oni, ubiće ga sud, ne može ovo ovako...
Mladić: Ja sam naredio tamo oficirima da ga zaštite, da mu se ne desi nešto...
Jović: Ne mogu da komentarišem, jer ne znam šta je sve bilo, ali ako je tako kao što vi kažete, onda je to...

Mladić: Molim vas, moje su informacije ovakve i tragične i nemojte da dođe neko ko uči azbuku ratnu, da se prave pametniji od nas koji krvarimo tamo šest meseci. Ja sam bio 150 metara od kasarne "Maršal Tito" i od kasarne ove sam bio 300 metara, ja sam mogao prošetati do tih kasarni i probit se do ljudi i bolje, i to da sam radio, da ja ginem, da deca ostanu živa...
Jović: Dobro, jesu ovo regruti, ili su pitomci?
Mladić: Ma, to su vojnici i među vojnicima pitomci i među vojnicima i pitomcima ima žena i dece starešina. I tako isto u kasarni "Maršal Tito".
Jović: A kasarna "Maršal Tito", to su ovi pitomci?

Mladić: Ima i pitomaca i vojnika, tamo je prvo onaj kontigent iz Zadra, koji se jednom čupao iz blokade, pukovnik Kotoran je meni rekao, ja sam preneo, ne znam da li ste obavešteni, on je rekao - druže generale, ne slušamo ničiju naredbu već vašu, vi ste nas izvadili iz Zadra, izvadićete i ovde i nećemo da idemo bez našega oružja, a naše oružje su naši topovi, a ovaj je poveo kolonu bez topova i oni su ga napali i masakrirali, to je luda ideja njegova, on veruje Turčinu, ko veruje Turčinu - gori je od njega, odmah da vam kažem.

Jović: Pa ovaj je naivan, to je...
Mladić: Ma lud, nije naivan...
Jović: Dobro, pratićemo šta je, ja se nadam da ove što su zastali, da neće valjda sve da ih pobiju, ako neko i pogine, pobogu, to je strašno veliki broj ljudi.
Mladić: Ja ne garantujem da će iko uspeti, ili će porobiti ili pobiti, jer vi ne znate s kakvim krvnicima mi imamo posla.
Jović: Oni su i onu kolonu gde je Kukanjac bio, nekoliko su ubili, ali su više zarobili.

Mladić: Ma ubili su mnoge, druže Joviću, molim vas, oni u toplani u Nedžarićima masakriraju Srbe, svaki dan dolaze u grupama, ja sam to rekao i gospodinu Vilsonu i molio ga da ide tamo. Tamo neki izvesni Juka Prazina, koji je organizovani kriminalac najveći u Sarajevu, organizovao je neke koljačke družine, izvesni Omer i Osman sa Stupa žive Srbe deru, masakrirali su u Pofalićima svo srpsko stanovništvo, spalili kuću moga brata, rođaka i sve srpske kuće. Ne znam ni šta mi je sa majkom ni bratom, i reko sam onom idiotu Adžiću, što ne prikaže one leševe iz Dobrovoljačke, tamo su ubili 320 Srba, zaklali su 92-godišnjeg čoveka, solunskog borca, i njegovu ženu od 80 godina, zaklali su nekog Branka Jeremića, mog školskog druga, i molim vas, sad ne može niko zaustaviti taj narod i tu vojsku da ne smrve Sarajevo, posle ovoga masakra.

Jović: Dobro, da sačekamo da vidimo šta je stvarno bilo i da se nadamo da je neko makar preživeo, majka ga božija ubila...

Mladić: Joviću, jedna naša glava je velika, i skupa, jednog po jednog nas ubijaju, jedno po jedno selo pale, mi uzmičemo, uzmičemo... više uzmicanja nema, nemamo kud, nemamo više pravo na Krf...
Jović: Ovo je velika greška što je uradio, to je sigurno...
Mladić: Pa ja sam mu rekao, ali on se pravi pametan...
Jović: Dobro, pozdravljam vas...

Mladić: I ja vas i izvinite što sam ovako uzbuđen, imam zašto... evo ja sam danas došao da razgovaram sa oficirima Srbima iz Bosne i Hercegovine, koji su u saveznoj vojsci, neka dođu tamo ne na kukavički način, da pobegnu kao dobar deo oficira, naročito iz komande úú vojne oblasti, Srba sa prostora SR Jugoslavije, neki su ostavili jedinice, a neki sa svojim jedinicama krenuli ovamo, ko da nije tamo srpski narod. I da mi se stave ljudi na raspoloženje, da zaštitim narod. Nisam ja sam dovoljan.
Jović: Ma da, ako neće svi da se bore, onda je već sve unapred gotovo...

Mladić: Ma ima da ga proterate odavde, neka dođe tamo gde mu je dedovina...
Jović: Dobro, pozdravljam vas, druže Mladiću...
Mladić: Zdravo i izvinite što sam ovako uzbuđen, imam razloga...
Jović: Ma jasno, ko ne bi? Zdravo.
Mladić: Zdravo.

I. M. Veljkov

KRAJ



     


FastCounter by LinkExchange