[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 21. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


20. Jun 2000 16:13 (GMT+01:00)

Reporter "Glasa" u Kragujevcu s ljudima koji su čekali benzin

Lopova bar imamo

"Ja ga ne bi kupovao u Rumuniji. Idi ti u Ameriku. Kako sreće da odem"

Tog dana kod Velikog parka sve je izgledalo normalno: gore kod PMF studenti su žurili i prelistavati skripte: penzioneri šetali bezbrižno i nemarno, bilo je, neobično, malo automobila.
- Stiže benzin. Idi po kola i ne pričaj nikome - saopštava tiho malu "tajnu" visoki, korpulentni brkajlija svom pajtosu, koji je stao da nešto saopšti.
- Ništa ne pričaj. Ćuti i idi - zapovedio je "brkajlija".

Ali, avaj. Ovako u kafani, na prostranoj terasi, svi su već čuli ovu "tajnu". Ljudi su žurno ispijali pića, telefonirali i odlazili, stavljajući konobare na muke. Ostalo je mnogo neplaćenih računa.

Na ulici se igra s benzinom (ovim državnim od 20 dinara) rasplamsavala. Iz šumarka poviše parka vađene su kante, ljudi su žurno preparkiravali svoje automobile…
- Stigooo benzin - prosuo je dezinformaciju penzioner obaveštavajući svog kolegu na suprotnom kraju ulice.
- Da ti j… mater, da l si mogao jače da se razdereš - odbrusio je jedan mladić koji je u gepeku ostavio par kanti.

Kao na nekom unapred ispisanom scenariju, odjednom se sve pretvorilo u opštu ludnicu. Red automobila za tili čas pretvorio se u jednu nesagledivu krivu.
- Opet komšija ja i ti čekamo - prepoznaju se ljudi.
- Ma ćuti, žena me slagala, celu noć prethodnu sam bančio ovde. Popili smo više piva nego što uštedim na benzinu.
- E, sad moraš da čekaš za kaznu…
- Šta to čeka kad je opozicija - ubacuje se u razgovor treći sagovornik.
- Pa šta ako sam opozicija - usprotivio se "komšija".
- Ništa samo kažem.
- Šta ti imaš da pričaš. Je l ovo vaš espeesovski benzin?
- Nije nego vaš - američki - "ironično" će espeesovac.
- Da se mi pitamo ne bi ga uvozili iz Rumunije.
- A ti idi u Ameriku?
- Kamo sreće.

I tako. Sve do Amerike. NATO-a, Kenedija, CIE, Vatikana i nazad. E da je kojim slučajem Nušić živ. Kad se razgovor između dvojice ljudi, koji su tu, eto, da bi uštedeli sto dinara za 20 litara benzina, dotakao i nekih čaršijskih dogodovština, zavladala je mukla tišina. Svi su se u poverenju pretvorili u uvo.
- Slušaj bre amo, tebi tvoj ministar zamazuje oči. Ovamo pravi švalerki kuću u Beogradu. Gore kod mene u Sobovici posekli su stogodišnja stabla, 45 kubika, za kujnu - pun čemera pričao je čovek.
- Jes, ti si merio?
- Ima i ko jeste. Znam i strugaru gde su sekli. A ti čekaj za sto dinara.
- Pa čekaš i ti - uporan je sagovornik.
- Takvi su me i doveli dovde.

Razgovor je polako prerastao u žučnu raspravu, da li su veći lopovi ovi ili oni, čija je švalerka dobila kuću, čija stan, a čija službeni automobil… Došlo se i do vanbračne dece u trenutku kad je jedan od ljudi, koji je započeo neki razgovor, uzeo reč.
- Ma lopovi su i jedni i drugi i treći. Ne krste se oni mnogo. Mi smo ti jadni budale bili i ceo vek tako - govorio je predano.
- Slušajući Vas, pokajao sam se što nisam žensko - rekao je Sale, ovdašnji šarlatan, posle čega se prolomio grohot smeha okupljenih.

A cisterne niotkuda. I s jedne i s druge strane pumpe razvio se kilometarski red. Noć je došla u Čaršiju. Pijucka se rakijica. Iz kola sve glasnije čuje se muzika. U tom trenutku izazovna i atraktivna plavuša dolazi i staje preko puta pumpe. Svi razgovori su prekinuti. Počinju dobacivanja.
- I kakva si - lupa se rukom po čelu jedan.

Zvižduci.
- Vide li ti ono - pita neko.
- Nije mi do toga - odgovara čovek.
- Šta, da ti nije kakva muka!
- Nemam leba da jedan čoveče, nije mi do toga.
- Za ovo ti ne treba leba, reče čovek srednjih godina i zauze pozu koja mu je pružala najbolji pogled.
I ostali su uživali čitavih desetak minuta, dok luksuzna nije "pokupila" plavušu kojoj je, stekao se utisak, atmosfera i te kako prijala.
- Ode, jebiga, s uzdahom su padali komentari.

Sa plavušom nije došla i cisterna na koju su svi zaboravili tih petnaestak minuta.

A razgovori su postojali sve mračniji i puni žuči. I na vlast i na opoziciju, na nebo i na zemlju. Osim par pojedinaca koji čekanje na benzin doživljavaju kao provod, krenulo se sa cupkanjem i ogovaranjem. I opet su na red došli političari, čaršijski, republički, savezni (bar toga ne manjka). A u Čaršiji se sve zna i ništa ne zna. Ako je istina to što se te večeri pričalo kod Velikog parka, onda ova zemlja ima budućnost baš kao i cisterna koja je odnekud stizala na ovo odredište. Neizvesnu i lucidnu budućnost.

Jer cisterna se pojavila tek posle dan i po. I donela hepi end ovoj balkansko-čaršijskoj priči. Zato što radosti, osmeha, i sreće nigde tog dana na kugli zemaljskoj nije bilo kao kod Velikog parka. A sve je trajalo taman koliko i točenje tridesetak litara benzina.

D. Alempijević


vesti po rubrikama

^reportaža

16:13h

Reporter "Glasa" u Kragujevcu s ljudima koji su čekali benzin

17:56h

Mladi pravnici Jovica Mitić i Dejan Milić napisali knjigu o sudskom besedništvu

18:08h

Nastavlja se potraga za potopljenim blagom solunskih Jevreja

18:33h

Mlade Iranke bi rušile zastarele islamske zakone, ali kako

     


     


FastCounter by LinkExchange