[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


18. Jun 2000 15:52 (GMT+01:00)

Psiholog Panta Kovačević, profesor BU, o našoj (ne)kulturi

Stil ubitačnog primitivizma

Došljaci prilagođavaju Beograd sebi i navikama iz svog kraja

U poslednje vreme stari Beograđani sa setom se prisećaju negdašnjeg duha prestonice, koji se nije izgubio ni posle Drugog svetskog rata. Došljaci sa sela i iz varošice nastojali su tada da se prilagode životu u velikom gradu i da se što pre oslobode govora i akcenta iz zavičaja... Sada se situacija, čini se, preokrenula - oni koji dolaze nastoje da prilagode Beograd sebi i navikama koje su doneli iz svog kraja. Ipak, za primitivni duh koji polako, ali sigurno, osvaja glavni grad nisu krivi samo "dođoši", već i generacije rođene u "belom gradu" - to su oni koji upijaju kulturne obrasce što im nudi porodica, ali i domaća, vrlo uticajna i popularna TV produkcija.

- Ne spadam u 'stare Beograđane', pošto sam rođen u Valjevu i u Beograd sam došao kao student. Ipak, razlika između Beograda šezdesetih godina i Beograda danas jeste dramatična. Pratio sam kako se grad razvija, a onda je počeo da posustaje i konačno da ide unazad. Beograd je bio prestonica u koju se dolazilo, čak i iz inostranstva, da se nešto novo vidi, doživi i nauči. Danas dolaze neki stranci u potrazi za brzom zaradom (nemam ništa protiv zarade, ne sviđa mi se način a naročito brzina), pa i pod velom tzv. humanitarne pomoći. Po Beogradu se moglo bezbrižno šetati, i noću.

Aplauz na komemoraciji

Kako se prevozimo - znamo, ali ako ne možemo da utičemo na kvalitet autobusa, možemo na kvalitet ophođenja prema drugima.
Kao da ne znamo da se ponašamo ni u pozorištu - mobilni telefoni zvone tokom predstave, jedu se kokice, na koncertima se pljeska čim solista malo zastane, a najviše sam se iznenadio na jednoj komemoraciji kad su prisutni pljeskali svakom govorniku! - kaže Kovačević.

Znam da danas mnogo mladih izlazi u dvorišta ili pred kuće, ali ne mnogo dalje. Nemaju novca za izlazak u kafić, ali je važnije što ne žele da izazivaju sudbinu na takvim i drugim javnim mestima. Ne izlaze ni stariji - kaže za "Glas" psiholog Panta Kovačević, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On kaže da zna mnogo ljudi koji odbijaju da izađu i da budu svedoci rastućeg primitivizma. "Zbog svog dostojanstva radije će ostati u kući i, zbog tog istog dostojanstva, verovatno će radije čitati knjige nego gledati televiziju".

Na svakom koraku u prestonici mogu se čuti ružne reči, psovke, razni pogrdni izrazi. Nije poznato da li još neka nacija u svom rečniku ima takav "repertoar" u psovanju Sunca, Boga ili rodnog mesta.
- Deo opšte kulture jeste i govor. Meni se čini da se u celom svetu ide na svedenost izražavanja, jer se poruke sada mnogo efikasnije prenose vizuelnim putem, ikoničkim sredstvima. Kod nas takođe prodire taj stil, naročito u obraćanju političara narodu. Ko govori 'kratko, jasno i ubitačno', ko lupa šakom o sto, ko upotrebljava pogrdne izraze za političke neistomišljenike - taj se plasira kao čovek koji zna šta hoće. Narod to sluša i misli da tako treba, jer mu se drugo ne nudi.

Komunikacija je postala sasvim osiromašena - malo reči i mnogo pokreta. Ne znam zašto je tako teško reći 'Molim, da prođem' , ili zašto je tako teško uključiti migavac pri skretanju - komentariše sagovornik "Glasa".

Prema njegovom mišljenju primitivizam nije uvezen, već mu je samo dopušteno da se pojavi na našem podneblju.
- Može se reći da, pošto imamo važnijih problema, nije bitno da li je neko nekog opsovao ili pljunuo na pločnik. Bojim se da pokušavamo da opravdanja za sve što nije dobro nađemo u tzv. 'spoljašnjim okolnostima'. Nekad su to bili Turci, sada je to NATO. Svakako, primitivizam koji je NATO ispoljio bez premca je, ali ne moramo se mi ravnati prema njihovim standardima. Da li treba da okrivljujemo Ameriku, na primer, za to što uvozimo ili 'pozajmljujemo' američke filmove najgore vrste i prikazujemo ih i reklamiramo kao vrhunsku umetnost? Ili, što muziku islamskog, latinoameričkog i grčkog porekla proglašavamo za 'naš folk'?

Ili, što domaći zabavljači s ogromnim pozlaćenim simbolima hrišćanstva, često smeštenim na nedolična mesta, pominju anđele i Boga, a zaboravljaju, ili i ne znaju, da se ime Božje ne sme uzalud upotrebljavati - objašnjava dr Kovačević.

OLGA NIKOLIĆ


vesti po rubrikama

^reportaža

15:52h

Psiholog Panta Kovačević, profesor BU, o našoj (ne)kulturi

16:07h

Hristijana Marković-Šojanović (91), najstarija vračara u zviškom kraju, o tajnama vlaške magije

16:12h

Meg Rajan, plavokosi tajfun iz Holivuda, o "čarima" glumačkog života

16:23h

Univerzitet Oksford odbio "odlikašicu" iz siromašne škole

     


     


FastCounter by LinkExchange