[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


18. Jun 2000 15:56 (GMT+01:00)

Ko je ovaj čovek?

Milan Panić

( Mister "So")

Početak - rođen je 20. decembra 1929. u Beogradu. Otac Spasoje umro je kad je Milan imao tri godine. Majka Zorka (Krunić) bila je domaćica. Panići vode poreklo iz Crne Gore, ali Panke (kako su ga zvali prijatelji) od kad zna za sebe - zna za voždovačku crkvu i Ulicu Božidara Jankovića, gde mu je kuća.

Detinjstvo - bez oca, postao je glava kuće. Snalazio se kako je znao i mogao, gajio je koze i povrće, nosio džakove, baktao se s ugljem, ali i uspevao da prehrani majku i sestre. Majka ga je zvala "Mića, moj Tesla". U 14. je postao partizan 42. makedonske brigade, a u oslobođeni Beograd, 1945, ušao je kao Titov kurir.

Nacionalnost - "Ja sam pre svega i iznad svega Amerikanac", navodi, a nekad doda: "Srpskog porekla". Često kad kaže Srbija, misli: "Tamo, kod Vas". Kad je dobio američko državljanstvo (1963), odrekao se jugoslovenskog da bi, nekoliko godina pre kupovine dela (75 odsto) zemunske "Galenike", uzeo dvojno državljanstvo (SAD i SRJ). Ipak, nekad je, tvrde njegovi prijatelji, bio "okoreli Jugosloven".

Verska opredeljenost - pravoslavac, slavi Svetog Nikolu. "Nisam veliki vernik, ipak, mora da postoji 'nešto' da nismo ovde uzalud", ubeđen je.

Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju (hemijsku) završio je u rodnom gradu. Počeo je da studira hemiju na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, ali - "išlo mu je šućmurasto". Školovanje je nastavio u inostranstvu, prvo u Hajdelbergu (Nemačka), potom na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji.

Karijera - prvu šansu, kao dobar biciklista i onaj ko se u to prevozno sredstvo (onda popularno) dobro razume, dobio je u firmi "Metalservis". Međutim, malo je "krpio gume", više učio engleski jezik. Kako je od 18. vozio bicikl za razne klubove u Beogradu ("Partizan", pa "Metalac" - današnji BK "Beograd") takmičio se za reprezentaciju, video je sjaj i raskoš Zapada i odlučio da ga se domogne. U međuvremenu, malo je bio biciklista, malo švercer (prenosio je jakne, farmerke i kišobrane, drugari se sećaju da je sjajno "driblao" carinike). I tako, kako je znao da kupi i da proda, postao je vlasnik, maltene, prvog automobila u prestonici, 1954. (imati motor tad je bio "plafon"). Nije mu bilo dovoljno, gledao je kako da se domogne "grane".

Dalekovid, već 1955. shvatio je da ga ne zanima istorijsko "ne", već pun novčanik i trulo bogatstvo. Prilika za beg ukazala mu se 1955, za vreme trke kroz Holandiju. Nije se vratio rodnoj grudi. Zvao je i svoju ljubav LJubicu, ali nije smela ili nije htela, vrag bi ga znao. Ali, smela je i htela Jelica, zanosna igračica. Ostavila je muža i, s dvoje dece, otisnula se sa svojim draganom u beli svet.

Prva stanica bila je Nemačka, ali su bili nepoverljivi prema komunističkim izbeglicama, saslušavali su ih u Ninbergu u sudu u kojem je suđeno nacistima. Položili su, dobili su kvalifikacije - politički azilanti. Panić je noću radio, danju studirao u Hajdelbergu. Bilo je teško ali - bio je daleko od komunizma. Ubrzo je Ričard Nikson, tadašnji predsednik SAD, odlučio da "primi" studente emigrante pa se Panići, s 20 dolara u džepu, sele u Njujork. Idu dalje na zapad, stižu do Pasadene i tu "mamin Tesla" počinje da gradi svoje carstvo.

U početku radi najteže noćne poslove. Bio je i probni vozač motora. I dalje uči, ubrzo postaje asistent na katedri za hemiju na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. Uspeo je da "ušteka" 20.000 dolara, ulaže ih u posao i doživljava krah. Ide dalje, ne priznaje poraze. Sledeći posao počinje u garaži svoje zgrade, s 200 dolara, uspeva da ubedi lokalne lekare i svog zubara, kao i nekoliko profesora s kojima je sarađivao, da ulažu ideje i novac u njega, i stvara ICN. Sad je to kompanija koja se "raširila" u 60 zemalja, prodaje oko 600 lekova, a on je vlasnik, generalni direktor, predsednik i izvršni sekretar ove firme, čija je prodajna cena davno bila više od 200 miliona dolara.

Godine 1992. bogati Amerikanac (vlasnik ICN, trećeg u svetu snabdevača biotehnološkog tržišta) postao je i prvi premijer treće Jugoslavije. Predlagali su ga mnogi, podržalo ga je sve što je u ovoj zemlji verovalo da će s njim nastati "bum" (upućeni znaju da su ovom imenovanju kumovali vodeći u, onda i sad, vodećoj partiji u Srbiji). Uživeo se u ulogu predsednika Savezne vlade, pokušavao da pomogne domovini... (čak mu je i ondašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, obećao ostavku za boljitak nebeskog naroda, ali se sve izjalovilo).

Ispostavilo se da je onaj kome je Panić prilikom prihvatanja kandidature "pripretio" rečima: "Nek' mu je Bog u pomoći, ako mi se ispreči na putu", ipak veći igrač od naturalizovanog građanina SAD.

Na zahtev radikala, Savezna skupština je u trećem pokušaju smenila Panića, javnost je zakukala a on se, nedugo potom (posle neuspešne trke za predsednika Srbije) vratio kući, u svoju Ameriku. Oni koji ga nisu voleli i kojima je najviše smetalo što se češlja i oblači kao Džordž Buš, konačno su odahnuli.

Poslednjih godina čulo se da bi baš on mogao da bude ujedinitelj opozicije i zajednički kandidat. Od tog, zasad, nije bilo ništa, a u međuvremenu je Panić ostao i bez onog što je uložio u "Galeniku".

Stranački angažman - bio je, iz zahvalnosti prema Niksonu, član Republikanske partije, sad je u Demokratskoj. S Bušom pije kafu kad hoće, s Bilom Klintonom kad ovaj nije zauzet "Monikama", odnosno problemima nastalim zbog toga, ili bombardovanjem sveta.

Zanimljivosti - srdačan, umeren u iću i piću, nekad je išao strogo na filmske premijere (vazduh u sali tad je najčistiji, nije hteo svoja biciklistička pluća da truje zagađenim). Uspeo je da zaboravi smrt prve supruge (Jelica nije preživela saznanje da je muž vara sa sekretaricom Sali Tejlor, inače, Panićevom drugom suprugom) ali, smrt sina Milana nikad nije preboleo (poginuo u 18. godini u Madridu). Gospodin koji "spika" engleski sa srpskim naglaskom (da ga ceo svet razume) uvek je voleo muziku - nedavno je pokazao da voli i operske pevačice. Siguran da je upornost, uz rad, dobitna kombinacija - ostao joj je dosledan.

Deca (dve kćerke iz prvog braka, ali i deca njegovih supruga iz prethodnih brakova) i unučad su mu, kako kaže, glavna veza sa stvarnošću.

Zorica Vulić


vesti po rubrikama

^politika

15:39h

Predstavnici SNV-a zaustavljeni na punktu u Rudnici

15:44h

Paradiplomatska predstavništva na Kosovu i Metohiji

15:56h

Ko je ovaj čovek? - Milan Panić

16:07h

Britanski general Ričard Širef optužuje EU: Birokrate koče obnovu Kosova

16:13h

Vuk Drašković u intervjuu nemačkom listu "Velt am Zontag": Srbija, Irak na Balkanu

16:24h

Gradonačelnici Beograda i Kragujevca posetili Draškovića

16:37h

SNP žali zbog "ugrožavanja života" šefa SPO-a

16:42h

Rasim Ljajić o težini političkog delovanja, promeni Ustava SRJ...

16:56h

Đorđe Vojnović priveden zbog toga što je radio svoj posao dok je policija hapsila članove "Otpora"

     


     


FastCounter by LinkExchange