[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


17. Jun 2000 15:50 (GMT+01:00)

"Glas" istražuje: Ko su deset najbogatijih ljudi u trećoj Jugoslaviji

Kako se prevrću milijarde maraka

Na koji način od brodića napraviti 120 milona maraka, koliko su zapravo teški Karići, ima li isplativijeg biznisa od visoke politike...

U zemlji Jugoslaviji ima bogataša kojima bi na imetku mogli da pozavide i pripadnici krema svetske finansijske elite. Prkoseći "ničim izazvanim sankcijama" i svim mogućim zaverama Novog svetskog poretka ili možda baš zahvaljujući njima srbijanski "tajkuni" sa neverovatnom lakoćom obrću devizne milione, a ima i onih koji su čak i sa nemačkim milijardama na "ti".

Načiniti listu najbogatijih Srba i Crnogoraca zadatak je bezmalo ravan onom Sizifom. Lako je Amerikancima i ostalim "imperijalistima". Tamo daleko oni najbogatiji pritisnuti strogim zakonskim propisima, uredno prijavljuju svoj imetak, do u cent, a novinarima onda preostaje tek da poređaju suve podatke.

U SRJ stvari, po običaju, stoje bitno drugačije. Najveći deo novca se na brdovitom Balkanu, naime, provlači nelegalnim ili polulegalnim tokovima uspešno zaobilazeći sve zakonske i statističke instance. Prema saznanjima kojima raspolaže Centar za ekonomska istraživanja beogradskog Instituta društvenih nauka više od dvesta porodica u Jugoslaviji može se smatrati bogatim (ekonomska teorija kaže da je granica za upis u krug bogatih - milion nemačkih maraka). Od toga pravih bogataša u svetskim razmerama teških najmanje deset miliona nemačkih maraka jedva da je nešto više od pedeset.

Ali, ko su oni? Ako na strani ostavimo nekolicinu srećnika koji su do miliona došli "loto" ili "bingo" listićem odgovor bi mogao da glasi i ovako: vlasnici profitabilnih privatnih biznisa koji su na vreme unovčili svoje političke veze, direktori društvenih firmi koji su na brzo ukapirali da metodama "trulog kapitalizma" u kombinaciji sa državnim povlasticama mogu daleko dogurati, ali i kriminalci, ratni profiteri, delatnici okupljeni oko estrade, vrhunskog sporta, politike...

Naravno, ne bi valjalo pojednostavljivati stvari. Niti je svaki ovdašnji bogataš prevejani lopov, a još manje je svaki od njih mučenik koji je godinama odvajao od usta ulažući u porodični posao (kako oni najčešće vole sebe da prikažu). Prizor koji se pruža pri pogledu na jugoslovensku finansijsku elitu nije, dakle, ni najmanje crno - beli. Preovlađuju tonovi sivog.

Malo koji jugoslovenski milioner pristaje da objasni kako je došao do krupnog imetka, a i kada progovore uglavnom pričaju bajke kao preslikane sa kakvog holivudskog "hepi end" ljubića.

Nenad Đorđević, na primer. Ovaj bivši visoki funkcioner JUL-a i operativac Službe državne bezbednosti pre nego što je februara 1998. uhapšen u više navrata je objašnjavao kako je došao do svog imetka teškog, po sopstvenom priznanju, čak 120 miliona dolara (oko 200 miliona maraka):

- Imao sam brodić, nevelik, petnaestak metara dug. Kad je počela ekonomska kriza, krajem osamdesetih, kad mi je ponestalo novca da ga održavam rešio sam da ga prodam. Od tog novca kupio sam lokal u novobeogradskom Bloku 44 i te 1989. otvorio prvu samoposlugu u Beogradu. Posao je odlično krenuo i već u jesen iste godine otvorio sam još nekoliko lokala. Sve što sam zarađivao ulagao sam u biznis - pripovedao je Đorđević na vrhuncu svoje karijere.

Već sledeće 1990. godine u sklopu njegove firme "BTC" poslovao je još nekoliko maloprodajnih objekata, poslastičarnica i pekara. Osnovao je zajedničko preduzeće sa "Kometom", a odmah potom i nekoliko firmi na Kipru i u Moskvi, da bi početkom 1991. sagradio grandioznu poslovnu centralu u Kumodraškoj u Beogradu.

Jedva dva meseca posle svoje opširne ispovesti jednom prestoničkom nedeljniku, februara 1998. godine u Beogradu je uhapšen Nenad Đorđević, tada direktor republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje. Optužen je zbog navodnih finansijskih zloupotreba kojima je pokušao da prisvoji milionsku dolarsku "protivpravnu korist". Đorđević je sve vreme odbijao optužbe uzvraćajući svojim tužiteljima istom merom, žestoko optužujući mnoge ljude iz samog vrha vlasti.

Nenad Đorđević je svojevremeno Direkciji JUL-a poklonio velelepnu vilu u Ulici Đure Đakovića, kupio je i pola budvanskog ostrva Sveti Nikola, a vlasnik je i tamošnjeg hotela "Admiral". Upućeni kažu da danas u Crnoj Gori, ali i Italiji upravlja krupnim poslovima (neki tvrde da trenutno pregovara o kupovini starog arhitektonskog zdanja na Španskom trgu u Rimu). U poslovnoj centrali BTC-a, u ogromnom kabinetu predsednika kompanije ostao je da skuplja prašinu masivan radni sto kojim se Đorđević ponosio, a koji je svojevremeno pripadao vođi kubanske revolucije Fidelu Kastru.

Iako, kako rekosmo, precizni podaci o imovini pripadnika nove srpske elite nikada nisu objavljeni opšte je prihvaćeno stanovište da je familija Bogoljuba Karića najbogatija porodica u Srbiji, ali i šire. Ovi bivši harmonikaši iz Peći samo su u toku 1998. godine svojim kompanijama širom sveta ostvarili promet od čak dve milijarde maraka. I Bogoljub ima romansiranu verziju svog puta do miliona koju u svakoj prilici prepričava novinarima a u kojoj nikad ne zaobilazi "danonoćni rad" u garaži, "rmbanje" po građevini i muziciranje pod svadbarskim šatrama... No, bolje od romansirane autobiografije o neviđenom bogatstvu Karića govore desetine vila koje ova braća grade na elitnom beogradskom brdu - Dedinju. Procenjuje se da je tržišna vrednost Karićevih vila veća od 20 miliona nemačkih novčanica.

O kakvim se zdanjima radi rečito govori podatak da je Sreten Karić od izvođača radova tražio da mu se na antreu novosagrađene porodične vile uklešu ogromni portreti njegovih ćerki.

No po dedinjskim građevinskim poduhvatima Kariće su nadmašili braća Zukanović, vlasnici najmoćnije ovdašnje privatne građevinske kompanije "Koling" čiju imovinu upućeni procenjuju na nekoliko desetina miliona dolara. Zukanovići su na Dedinju krajem 1998. izgradili apartmanski kompleks od 22 stana čija tržišna vrednost prelazi 30 miliona maraka.

Široj javnosti manje je poznat Zoran Drakulić, bivši direktor "Geneksa", danas vlasnik firme "Ju point" koja je, recimo, 1997. godine u Kazahstanu sklopila ugovor sa tamošnjom vladom o eksploataciji dragog kamena almaz vredan čak milijardu američkih dolara! Drakulić strogo izbegava svaki publicitet, a neki su spremni da se zakunu da je upravo Drakulić najbogatiji Srbin.

Ljuba Stevanović, vlasnik preduzeća "Steko" takođe je jedan od najimućnijih biznismena u današnjoj Srbiji. Prema sopstvenom priznanju "težak" je više od 30 miliona nemačkih maraka. Do svojih miliona, naglašava, nije došao preko noći kao neki. Stevanović, bivši direktor BAS-a i "Laste" krenuo je u pohod ka milionima prerađujući stare gume iz rakovičkog "Rekorda", potom je prešao na otpadnu bronzu i tako malo po malo načinio pravu finansijsku imperiju.

Kada je 15. januara ove godine u beogradskom "Interkontinentalu" ubijen Željko Ražnatović Arkan mnogi strani mediji pokojnika su spremno opisivali i kao "najbogatijeg Srbina", a ozbiljni zapadni analitičari imovinu pokojnog Arkana danas procenjuju na više od 300 miliona američkih dolara. Pokojni komandant Srpske dobrovoljačke garde bio je vlasnik desetine domaćih, ali i kompanija u inostranstvu, imao je velelepnu kuću pokraj stadiona Crvene zvezde, trgovao na veliko naftom i ostalim deficitarnim robama. Direktni naslednici imovine Ražnatovića supruga Svetlana i najstariji sin Mihailo Ražnatović danas su svakako članovi "Grupe 10" najbogatijih Srba.

Bez konkurencije najskromniji bogataši u Srbiji su braća Vujić iz Valjeva, vlasnici fabrike PVC plastične građevinske stolarije. Iako "teški" više od 30 miliona maraka Vlajko i Vidoje Vujić žive u sasvim skromnim prizemnim kućama, voze polovne automobile i letuju u svom jednosobnom stanu u Sutomoru.

- Nemam ni prstenje ni zlatne lance. Sve što zaradim ulažem u razvijanje posla. Decu neću da šaljem u inostranstvo na školovanje, svi će u domaće fabrike. A ovi što nose zlatne lance oko vrata nisu ni za šta drugo nego da ih čovek uhvati za njih i voda kao budale okolo - pripoveda Vlajko Vujić.

Rame uz rame sa najbogatijim Srbima stoji i familija Borovica iz Rume. Oni koji imali prilike pobliže da upoznaju Borovice opisuju ih kao "jezivo bogate". Dragan Borovica, upravlja porodičnom kompanijom i pod kontrolom drži veoma profitabilne trgovinske i proizvodne milionski "teške" poslove. Više godina su Borovice sponzorisali i vrhunski sport, najpre kao mecene košarkaškog prvoligaša "Iva" iz Šapca, a jedno vreme i kao vlasnici rumljanskog KK "Borovica". Poslednji poslovni poduhvat Borovice koji je zaintrigirao ovdašnju javnost jeste dobijanje dela koncesije za izgradnju auto puta Novi Sad - Beograd.

No, ovde se spisak najbogatijih Srba ni slučajno ne završava. Braća Rodić iz Kule, vlasnici kompanije "Rodić MB" svojim unosnim poslovnim kombinacijama vinuli su se u sam finansijski vrh, a ni vlasnik "Ktitora" Milija Milosavljević se ne ljuti kada ga oslovljavaju sa "jedan od najbogatijih Srba".

Priča o bogatašima, priča bez kraja...

D. J. V.


vesti po rubrikama

^reportaža

15:50h "Glas" istražuje: Ko su deset najbogatijih ljudi u trećoj Jugoslaviji
17:56h

Oko 200 hiljada homoseksualaca najavilo marš na Rim

18:07h Modna revija donjeg veša u kafe klubu "Studio"
18:12h U Zabregi kod Požarevca otkriven spomenik Isusu Hristu
18:51h Kako sredovečna domaćica može da postane uspešan biznismen
     


     


FastCounter by LinkExchange