[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


17. Jun 2000 16:50 (GMT+01:00)

Ko je ovaj čovek?

Ognjen Pribićević

(Politika zvana želja)

Početak - rođen je 13. marta 1960. u Beogradu. Otac Branko bio je poznati naučni radnik, ali i političar. Radio je kao profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Majka Natalija, takođe naučni radnik, poginula je u saobraćajnoj nesreći kad je Ognjen imao sedam godina. Pribićevići su Srbi iz Hrvatske, najviše ih je bilo u Dvoru na Uni,( kako je i stric Novak bio veoma ugledan političar, politika mu dođe nešto kao porodična delatnost Pribićevića).

Detinjstvo - bio je veoma ambiciozno dete, kao sunđer upijao je očeva i stričeva kazivanja. Želeo je da, kad poraste, bude političar.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - nije zabeležena.

Obrazovanje - osnovnu školu, gimnaziju i fakultet završio je u Beogradu. Studirao je na FPN, diplomirao 1982, doktorirao na, istom fakultetu, 1988. Posebno ga zanima prelaz od autoritarnih i komunističkih u demokratska društva, u Istočnoj Evropi i Južnoj Americi.

Karijera - prvi stalni posao dobio je 1984. kad je kao najbolji student generacije (prosek 9,74) postao savetnik tadašnjem predsedniku CK SK Srbije, što je onda bilo stvar prestiža. Potom je bio sekretar Univerzitetskog komiteta na BU. Sve je bilo idealno do 1987. (ne samo za njega, već i "po glavi stanovnika"). Primećen je kao jedan od najbližih saradnika pokojnog Dragiše Pavlovića Buce. Pre i tokom čuvene Osme sednice, nije hteo da učestvuje u "stvaranju istorije". Od tad mu "teče" staž opozicionara.

Od 1990. do 1998. svake godine dobijao je istraživačke stipendije i boravio u inostranstvu. Tako je tri puta po tri meseca "gostovao" na Oksfordu, potom šest meseci u Beču... Sve vreme bavio se tranzicijom ka demokratiji, to je bila i glavna tema njegovih predavanja na univerzitetima u Oksfordu, Prinstonu, Beču, Pitsburgu... (Naučni radovi objavljivani su mu u svetskim časopisima). Godine 1997. objavio je knjigu "Vlast i opozicija". Već tad je rekao da u Srbiji postoji najveća opoziciona stranka - SPO i DS, DSS i GSS. "I tu je tačka", ustvrdio je. U međuvremenu, od 1992. radi kao viši saradnik na Institutu društvenih nauka.

Kad bi se vraćao s neke turneje po svetu, setno je govorio: "Suština naše izolacije od sveta vidljiva je čim se sedne u JAT-ov avion i uzme "Politika" u ruke". Za domaću štampu često je komentarisao događaje u bivšoj Jugoslaviji, ratna zbivanja i "prevodio" šta nam to svet zaista poručuje. S koleginicom iz Amerike napisao je "Ekstremnu desnicu".

Kad je izbio "poslednji rat" (na Kosovu), sarađivao je sa Vukom Draškovićem, vođom SPO-a na "jednom projektu". Tako je počela saradnja i postao je Vukov savetnik.

Stranački angažman - bio je član SK, zbog Osme sednice posvađao se sa tad najmoćnijom članicom UK BU, ona je procenila da je neposlušan, pa je smenjen.

Zanimljivosti - iako mu mnogi zameraju da je pristrasan kad govori o velikim i malim opozicionim strankama, kaže: "Naravno, da je uspostavljanje principa smenjivosti važnije od busanja u grudi koje veći, jači. Ali, Miloševićev režim ne mogu da sruše nepostojeće stranke, nepostojeći ljudi, već neko ko ima moć i organizaciju". Britak na jeziku, nedavno je navukao bes pristalica dede Avrama, kad je izjavio da je "najobičnija laž" to što je bivši guverner rekao (da su "stranci" dali opoziciji rok od tri meseca da se ujedini), posle sastanka u Berlinu.

G. Pribićević zna kako narodu da objasni diplomatske zavrzlame, pa kaže: " U SAD sam boravio istovremeno kad i ministar spoljnih poslova SRJ. I vidi se ogromna razlika u kvalitetu mojih i njegovih sagovornika - on je razgovarao s predstavnicima zemalja za koje ovde većina nije ni čula. Za to vreme, imao sam kontakte s predstavnicima Bele kuće i Stejt departmenta".

"Srbija je izolovano ostrvo u svetu i nema teorije da kao 1933. ode u fašizam. Sada poprima autoritarne crte, ali kad će to da stane, nije odredio predsednik SRJ, već svet", naveo je 1998. ovaj večiti optimista, koji ipak priznaje: "Ne možeš imati baš sve u životu"

Zorica Vulić


vesti po rubrikama

^politika

15:15h Paradiplomatska predstavništva na Kosovu i Metohiji
15:30h Kfor zabranio Srbima da na verski praznik obiđu groblje
15:45h Podgorica: Posle atentata na šefa SPO promene u SDB Crne Gore
16:00h Vuk Drašković dva dana posle atentata oporavlja se u Budvi
16:15h U SPO -u očekuju povratak predsednika
16:30h Glavni odbor DHSS odlučio: Panić počasni predsednik
16:50h Ko je ovaj čovek: Ognjen Pribićević
17:00h

Zašto srpska opozicija ne može da se ujedini

23:29h U Budvi nastavljena potera za još jednim počiniocem
23:32h Otpor: Sprdanje Ivana Markovića
     


     


FastCounter by LinkExchange