[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


17. Jun 2000 16:13 (GMT+01:00)

Jelena Grozdanović-Radovanović, profesor Beogradskog univerziteta

Klintone, gde će ti duša?

Šta je Tito ostavio ovoj državi. Ostavio je sledeće: bili smo prvi po broju nepismenih, po rudarskim i saobraćajnim nesrećama, po smrtnosti odojčadi

Pred kraj NATO bombardovanja profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu dr Jelena Grozdanović-Radovanović objavila je knjigu pod naslovom "Infarkt Klintonovog psa". Uoči godišnjice završetka "rata" u Srbiji na ovu temu ona za "Glas" govori o knjizi u kojoj na osoben način duboko osuđuje glavne vinovnike stradanja stanovnika Srbije.

- Knjiga, koju sam počela da pišem za vreme bombardovanja, sastoji se iz dva paralelna sveta - jedan svet su moja razmišljanja o tome šta nam se događa, a drugi su podaci, izjave i analize. Prvo poglavlje se zove "Život na planeti Srbiji", jer Srbija je (p)ostala izolovana. Tu sam zapisala da je za mene 24. mart 1999. dan kada su ljudski zakoni prestali da važe za Srbe. Videla sam da kroz kataklizmičnu tamu svetlucaju užagrene oči različitih ličnih interesa i američkih vojnoindustrijskih gigantskih kompanija. Pronašla sam podatak da svaki deseti Amerikanac radi u vojnoj industriji SAD i da je Amerika od 1945. do 1996. potrošila četiri triliona dolara samo za proizvodnju nuklearnog arsenala. Svake godine izdvaja tri milijarde dolara za naučna istraživanja koja će omogućiti nastavak pravljenja novijih nuklearnih oružja...

Zašto ste knjigu "krstili" sa ovako neobičnim naslovom?
- Knjiga nosi ovaj ironičan naslov iz moje duboke teze da bi Klinton kao ljudsko biće mogao bar nešto da oseti ako bi pred njegovim očima njegov pas Badi doživeo infarkt. Po podacima veterinara naši psi su za vreme bombardovanja doživljavali infarkt, životinje u Zoološkom vrtu pokušavale su da odgrizu svoje šape, a ptice su razarale gnezda... Pomislila sam da bi Klinton, kao gospodar tehnološkog sveta, mogao nešto da oseti ukoliko bi se njegovom psu nešto desilo.

Bez oproštaja
- Molim vas, da bude sasvim jasno, nikada se ne može oprostiti ovo što se nama desilo. Ne može se oprostiti međunarodnoj zajednici, ali ni Miloševiću što nije imao osnovne biološke osobine da nas spase, makar "kroz iglene uši". Tu nema oproštaja: ni s jedne ni s druge strane.

Prošle godine objavila sam naučno otkriće o patologiji virusa side i poslala sam taj rad naučnom časopisu Ultrastrukturalna patologija. Onda su nas bombardovali i ja sam pitala pomoćnika urednika da li hoće da se učlani u Društvo "Svi smo mi žrtve". Sugerirao mi je da bi bilo mnogo bolje da taj poziv uputim Klintonu.

Bila sam začuđena koliko se ne razumemo, a onda sam shvatila da je on u pravu, jer u krajnjoj konsekvenci i Klinton će biti žrtva. (Knjiga je prevedena na engleski, posvećena je Remzi Klarku i možda će doći i do predsednika SAD). Tako sam napisala poglavlje "Neki kažu da se duša prilikom napuštanja zemlje okrene, zastane i sa ogromne visine sa tugom gleda na zemlju".

Zapitala sam se šta će biti sa Klintonovom dušom kad bude napuštala zemlju? Za vreme njegovog mandata vodio je 33 rata. Šta će biti sa dušama ostalih američkih predsednika koji su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki? Oni će sa ogromne visine posmatrati unakaženu planetu...

Godinama ste pretplatnik brojnih stranih časopisa i pomno pratite analize i izjave koje se odnose na nas. Kažete da ste bili zaprepašćena kad ste pročitali uvodnik objavljen u "Njujork tajmsu", gde je uvodničar Fridman istakao tezu da Srbi pripadaju "bolesnoj kulturi" koju teba "žigosati, očistiti i ukoliko se ne opamete, vratiti ih u 1389.".
- Bila sam intelektualno začuđena, a onda sam počela da tražim podatke i shvatila da imamo neke elemente bolesne kulture. Naše "drvo života se lomi pod plodovima smrti". Jer, šta je Tito ostavio ovoj državi? Gledajući na Evropu, ostavio nam je sledeće - bili smo prvi po nepismenosti, po broju doktorata, po rudarskim i saobraćajnim nesrećama i u smrtnosti odojčadi... Za vreme Slobodana Miloševića, mi dodajemo - prvi u svetu po inflaciji, maltene prvi po strahovitom padu nacionalnog dohotka, prvi u svetu izbačeni iz mogućnosti da objavljujemo u inostranim časopisima i izbačeni iz Svetske zdravstvene organizacije kad smo imali najveći broj izbeglica...

Uoči raspada SFRJ, Milošević je imao intervju za "Njusvik" u kome ga je novinar oslovljavao ne s gospodine predsedniče, već s gospodine bankaru. Već se komešao rat i pitaju ga "Kako mislite da sredite ovu situaciju", on je odgovorio: "Nisam političar, ja sam bankar, ali kad sredim ovu situaciju, vratiću se bankarstvu". Pogledajte sada šta je on rekao - bankar koji nije političar srediće politiku, na način što će postati vrhovni vojni komandant za vreme rata. Ključne reči su zapravo "ratove vodi vojni komandant koji je bankar - nepolitičar".

Pazite dalje njegove izjave posle naše kataklizme - nećemo ponavljati da se nijedna njegova izjava nije ostvarila - rekao je: "Nisam izabrao dobre saveznike!"

Prošle godine ste došli do jednog naučnog otkrića o sidi, čak je i "Politika" to objavila na prvoj strani, a sad Vam se zabranjuje rad na istraživanju.
- Preparati koji se gledaju na elektronskom mikroskopu pripremljeni su u institucijama za proučavanje side. Dobila sam ih od doktora Ivana Boričića, koji je doktorirao na sidi i doktora Đorđa Jeftovića, šefa Odeljenja za sidu na Infektivnoj klinici. Sve je urađeno po međunarodnim propisima u tim institucijama. Zna se da preparati ne mogu da budu infektivni, to je otkriće 19. veka. Međutim, upravnik mog Instituta na Fakultetu Božidar Ćurčić sazvao je hitan sastanak na osnovu anonimnih predstavki, na kome je objašnjeno da mogu da inficiram studente i čak profesorsku decu! Pozvan je Zavod za zaštitu zdravlja i oni su zapečatili i odneli preparate, a dr Ćurčić je glasno rekao da se na Fakultetu "sida i patologija neće raditi".

Rekao je još nešto, vrlo interesantno, da sam ja "remetilački faktor". To su Tuđmanove reči kad je terao Srbe iz Hrvatske. I ja se nisam naljutila zbog toga što su mi prekinuli istraživanja, jer se moji drugi radovi upravo štampaju o sidi u inostranim časopisima. Moj rad je prihvaćen na Kongresu o sidi koji će se održati u Južnoj Africi, ali ja nemam para za put i prinuđena sam da tražim sponzore.

Ipak, duboko sam se uvredila što me Tuđmanovim rečima izbacuje sa Univerziteta. A paradoks je da su mi upravo taj profesor i dekan Fakulteta omogućili da radim na tom projektu.

Kako tumačite taj paradoks?
- To tumačim opštom klimom koja vlada na Univerzitetu i u našoj zemlji. Naime, zabrana rada dolazi iza izjave dr Mire Marković da profesori Univerziteta daju studentima marke i drogu. Tome se još dodaje da ih inficiraju sidom! Konsekvenca je da takav univerzitet treba zaista i uništiti.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

16:13h

Jelena Grozdanović-Radovanović, profesor Beogradskog univerziteta: Klintone, gde će ti duša?

18:80h Dragoljub Đuričić, bubnjar i slikar bez dlake na jeziku: Pričam samo ono što vidim
   


     


FastCounter by LinkExchange