[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 17. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


16. Jun 2000 16:28 (GMT+01:00)

Srpski pogled na početak turističke sezone u Crnoj Gori

Rat je ovde završen

Na sve strane grade, glancaju i umivaju. Crnogorci su izgleda naučili lekciju o turizmu, stižu stranci, ali i Hrvati

Trajekt između Kamenara i Lepetana početak juna leta 2000. Vožnja traje desetak minuta, možda ni toliko, trajekt vozi svakih 15 minuta, pun uglavnom. Ovog prepodneva na njemu dva šlepera s dubrovačkim registracijama. Vozač iz jednog izašao, u drugom i dalje sedi. Vrata pored suvozačkog mesta otvara crnogorski policajac, srdačno se pozdravljaju, nisu se dugo videli. U momentu shvatamo da je rat ovde odavno završen, oni su svoje ratove okončali, mi i dalje ratujemo, uglavnom protiv celog sveta.

Putem ka Herceg Novom ili Kotoru, svejedno, mnogo se gradi, imaju sigurno i oni nekog svog Mrkonjića. Istina, njima nije NATO naudio, porušio kao kod nas, ali pohabali se putevi tokom godina, pa je sada red da se okrpe. Kuće grade na sve strane, i prema moru i prema brdima.

Kod njih tamo, u Crnoj Gori, sasvim lepo idu i marke i dinari, i jedno i drugo sasvim legalno, čak su i računi u radnjama i kafićima i u markama i u dinarima. Tako oni tamo više nemaju zadovoljstvo onog jedinstvenog šapata koji se našim ulicama još uvek neodoljivo valja: "Devize, devize!". Nema ni onoga "lorda", "bonda", "el ema...", nema ni flaširanog benzina. Sve to, legalno, mirno i dostojanstveno kupuje se za legalne i dostojanstvene marke i dinare na legalnim i od države propisanim mestima, to jest u radnjama, na pumpama, bankama. I u Novom, i na Cetinju...

Prva vest na radiju

Slušamo u kolima novljanski Radio Delfin. Lepa muzika i onda malo vesti, par minuta samo. A prva ide nekako ovako: "Predsednik Crne Gore Milo Đukanović danas je u službenoj poseti Portugalu, na poziv vlade te zemlje, koja trenutno predsedava Evropskom unijom... "Neko će odavde reći: "Blago njemu, a blago i njima". Oni drugi, patriotskije nastrojeni, ponoviće: "Izdajnik, strani plaćenik". Reći će to, bogami i neki tamo kod njih. Pripremali su se baš tih dana za lokalne izbore i sve s takvim epitetima, a po rezultatu bih rekla: Novljani su se na to primili, bar većina.

Na Cetinju, u prodavnicu, ulazi bakica, sitna, sasvim seda, u crnom, naravno. Kupuje mleko, hleb, još neke sitnice i pita: "Koliko sam pfeniga dužna". "Marku i 30", odgovara trgovkinja. "Au, danas sam se baš potrošila". Penzije, inače, redovno stižu u markama, što i nije baš loš osećaj.

U stvari, posle nekoliko dana boravka u Crnoj Gori, konstatujemo da svega ima, svega onog čega ovde nema. Jeste skuplje, ulje oko marku i 30, Galenikini lekovi tri puta skuplji nego ovde. Ovde je sve to jeftinije, samo - il ga nema, ili ga je teško naći.

Stranci su retka pojava i u Crnoj Gori. Istina, nisu kosooki, kao ovi naši ovde, i govore uglavnom neke nama razumljive jezike. Jedan vremešni čika Nemac uči unuka šta je morska voda, kako se valjaju kamenčići, šta u moru rade ribice. Sreli smo pun brodić Italijana na Žanjicama. Možda su, reći će neko odavde, greškom zalutali u naše teritorijalne vode, tek bili su osunčani, veseli i spremni za povratak u Herceg Novi.

Bračni par, Kanađani, duboko u šestoj deceniji života, srećni što su posle deset godina opet tu. Došli su na nagovor poznanika iz Herceg Novog, koji su im tvrdili da će ovde biti sigurni. Pocrneli, nasmejani, kažu da od ovog mora nema lepšeg na svetu, a mnogo su proputovali, jedino im čudno što ne mogu nikud u Srbiju, a hteli bi štošta da obiđu. U Crnu Goru su došli bez viza, za Srbiju bi im bila neophodna, a sve u istoj državi, to nismo uspela da im objasnimo, razumno, naravno.

Na kafu u te morske krajeve sve češće svraćaju susedi - Dubrovčani. Gledamo ih kao čudo, Crnogorci na njih svikli, kao da se nisu ni odvikavali. I oni sve češće skoknu u Gradsku kafanu u Dubrovnik, s ličnom kartom samo.

Da li mi se učinilo ili su Crnogorci u priobalnom području, protivno svim mogućim vicevima o njima, ovog leta mnogo radni. Revnosno grade, ljubazno poslužuju malobrojne goste iz drugih zemalja i drugog dela sopstvene zajedničke države, čiste i glancaju svaki delić magistrale, obale, plaža i trgova i prekovremeno, ali sa smeškom, naplaćuju kazne za prebrzu vožnju: "Pet maraka ili da pišem prijavu?" "Evo pet maraka". "Hvala i srećan put".

M. Vojinović


vesti po rubrikama

^reportaža

16:28h

Srpski pogled na početak turističke sezone u Crnoj Gori

17:22h

U Americi porastao interes za stručne savete deci milionera

18:29h

Reporterski zapis iz Buđanovaca, "nevidljivog" sela u Sremu

     


     


FastCounter by LinkExchange