[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 17. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


16. Jun 2000 16:49 (GMT+01:00)

Glas istražuje: Kakav će danak Srbija da plati suši

Nije krivo samo nebo

Stručnjaci upozoravaju da nam, ako celo leto bude vrelo, predstoji suočavanje s gladnom godinom

Poslednjih dana iz svih krajeva Srbije, uz izveštaje o velikim vrućinama i suši, stižu i vesti "za smrzavanje". Njihova poruka je da se sa žitnih polja ovog leta očekuje prosečan prinos od svega 2,5 tona taman onoliko koliko i u vreme "obnove i izgradnje" posle Drugog svetskog rata

Po navici, krivimo nebo - temperature su ove godine, u odnosu na prosek, bile više za stepen-dva, a i kiše je bilo tri puta manje od uobičajenog za ovo doba godine.

- Manjak padavina u kritičnom periodu "stasavanja useva" gotovo je katastrofalno uticao na polja soje, a u ništa boljoj situaciji nisu ni suncokret ni šećerna repa. Jedino se kukuruz nekako drži, odnosno agronomi smatraju da bi kiša mogla da spase samo kukuruz i to ne svuda - upozorava naš ugledni agroekonomista dr Radomir Popović.

Međutim, nije samo suša kriva, na katastrofalne prinose uticaće i to što je sejano loše seme, ono s tavana - jer za kupovno nije bilo novca, zatim to što nema sistema za navodnjavanje, a i tamo gde postoje više liče na smetlišta. Uz to ko je mogao da baca na njive đubrivo koje košta više od 600 dinara. Za kilogram NPK sada treba dati 2,10 kilograma pšenice u odnosu na 1,28 iz 1996. godine.

- Četvrtina njiva pod šećernom repom ostala je zakorovljena, što je direktna posledica cena herbicida. Pored toga, već je propalo oko 3.000 hektara "slatkog korena", zasejanog po direktivi, van vremenskih rokova. Povrtarske vrste su takođe ugrožene, pa će tako rod graška biti upola manji od prošlogodišnjeg, a ni kod krompira i pasulja se ne može očekivati normalan prinos - napominje dr Milorad Rajić s novosadskog Instituta za ratarstvo .

Stručnjaci su još jesenas upozoravali na velike izdatke za obradu njiva, ukazujući da se samo uz relativno dobre prinose (iznad tri tone po hektaru) može očekivati kakva-takva zarada. Inače, računice pokazuju da seljak koji ubira tri tone pšenice mora da napravi trošak u vrednosti od 2,5 tone hlebnog žita.

Kad se sve sabere rezultat je to što će se u Vojvodini požeti nešto oko tri tone pšenice po hektaru, u Šumadiji svi prinosi iznad 2,5 tone smatraće se više nego dobrim. U Jablaničkom okrugu očekuju se tek dve tone. Pustoš je i na poljima Ponišavlja, Pomoravlja i Toplice, pšenica je desetkovana, rod voća prepolovljen, dok se spržena polja pod kukuruzom već preoravaju. Očekuje se najviše 2,5 tone po hektaru. U Moravičkom okrugu računaju na tri tone.

Dakle, kad se sve sabere s polja se neće ubrati ni toliko letine da se nakamči za dosadašnje obaveze i plate kombajneri koji traže oko 500 kilograma po hektaru (u naturi ili dinarima) za svoje usluge.

Proračuni stručnjaka svode se na to da četvoročlana porodica koje je zasejala 20 hektara pšenicom, kukuruzom, suncokretom i sojom može da računa da će "ubrati" 414 maraka.

Pored obrade, setve, nege useva i žetve, u troškove su ušli i porezi i doprinosi za 20 hektara. Održavanje poljoprivrednih mašina, komunalni troškovi, izdržavanje starijeg putničkog vozila i biološki opstanak porodice ne ulaze u kalkulacije jer jednostavno nema zarade kojom bi se kalkulisalo.

Zbog pustoši koju je ostavila suša stručnjaci sada predlažu da država proglasi da je agrar pogodila elementarna nepogoda pa da se tako, makar delimično, pomogne poljoprivrednicima. Istina, iz Zadružnih saveza i preduzeća koje se bave otkupom hlebnog žita, stižu informacije da će svaki kilogram pšenice biti preuzet i gotovo odmah i isplaćen.

Koliko će biti plaćano još se ne zna jer država ni na dve nedelje pred početak kampanje nije objavila otkupne cene. U svakom slučaju seljaci ni ove godine, kao i ranije, neće ponuditi veće količine, a ako žito budu i davali, uradiće to da bi platili porez ili nabavili brašno.

Iz opštinskih štabova za žetvene radove stižu informacije da će goriva biti dovoljno, i da će se deliti seljacima, a ne kao ranije ranije kombajnerima.

- Mali nas korak deli od prave humanitarne katastrofe, jer ako celo leto bude ovako sušno i vrelo smanjiće se i stočni fond jer neće biti hrane, te ćemo se bukvalno suočiti sa gladnom godinom - kaže dr Radomir Popović.

Da nam se ubuduće ne bi dešavalo da se čak i Vojvođani boje gladi, osim Molitve za kišu, na koju je pozvao Patrijarh, trebalo bi da se molimo za više pameti (i države i seljaka), i to tokom cele godine. Jer, od davnina je znano - kako seješ tako i žanješ.

Sonja Drobac
Svetlana Arsić


vesti po rubrikama

^društvo

16:49h

Glas istražuje: Kakav će danak Srbija da plati suši

17:20h

Velika konkurencija među kandidatima za upis u škole za talente

17:48h

Udruženje pravnika i Društvo sudija Srbije: Rad po zakonu nije politika već struka

17:59h

Kako sve Privredni sud diskriminiše ABC Produkt

18:11h

Na Višoj tehničkoj školi u Čačku, mesta za 260 brucoša

18:23h

S okruglog stola "Kako do pravne države"

18:31h

Koje su šanse za propitivanje đaka pred školskom komisijom?

19:09h

Zbog protesta invalida rata u Kraljevu, činovnici na merdevinama

19:25h

Trovanje učenika zbog loše ocene

23:02h

U subotu počinje isplata penzija

     


     


FastCounter by LinkExchange