[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 15. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


14. Jun 2000 16:39 (GMT+01:00)

Šta opozicija očekuje od međunarodne donatorske konferencije za postmiloševićevsku Srbiju

Brza pomoć Evrope ili novo razočarenje

U prvoj fazi rekonstrukcije i reformi potrebno 1,5 milijarda dolara. Smanjenje izdataka za vojsku i policiju. Plate na kraju 2001. godine 250 maraka

BEOGRAD - Bez finansijske i svake druge pomoći demokratske Evrope, Srbiji nema spasa. U njoj smo, posle desetogodišnjeg propadanja pod ovim režimom, svi postali puka sirotinja - tri miliona ljudi gladuje, a još toliko je na rubu egzistencijalnog minimuma.

Milioni ljudi su bez posla, a u granama koje još koliko toliko rade, kao što je recimo tekstilna industrija, plate od 30-35 maraka mesečno, nisu dovoljne "ni za vodu", mada ni prosek zarada od 90 maraka, ne garantuje minimum egzistencije. Razorenoj, prezaduženoj i bankrotiranoj Srbiji nije potrebna samo humanitarna pomoć.

Za izvlačenje s ekonomskog, državnog i moralnog dna potrebni su joj i krediti i donacije i raznovrsne finansijske injekcije i stručna pomoć, i ... Jednostavno rečeno - radikalne reforme i rekonstrukcija.

Reforma penzija

Penzije su najveći problem javnih finansija i potrebno je reformisati čitav taj sistem, tvrde stručnjaci projekta. One bi u 2001. blago porasle u odnosu na prošlu godinu, ali bi i dalje bile ispod nivoa iz 97.

Ovako, u najkraćem, glase argumenti s kojima je nekoliko čelnika srpske demokratske opozicije prošle nedelje izašla pred učesnike konferencije Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, u Solunu, predlažući da se što pre i nezavisno od toga kada će biti zakazani izbori u Srbiji, održi donatorska konferencija za Srbiju posle odlaska Miloševićeve vlasti. Odgovor na ovaj zahtev, kao i održavanje takve konferencije, prema oceni opozicija, bi jasan signal međunarodne zajednice da zaista podržava demokratske promene u Srbiji i da želi u tome da pomogne. Došao je tako trenutak istine i on mora biti jasno saopšten.

Međunarodna zajednica je na razne načine, pa i preko Pakta, već upoznata s planovima koje predlaže srpska strana, tako da se ne može izgovarati kako će reforme i rekonstrukcija sistema doći posle izrade takvih projekata. A kako zapravo izgleda taj srpski plan?

Tehnički deo projekta "za postmiloševićevski period" napravili su stručnjaci G17 i G17 plus, a potpisali su ga, i promovisali, predstavnici 20 stranaka u Srbiji, sem SPO. Ono na čemu se posebno insistira jeste brzina pomoći novoj vlasti u Srbiji, koja ne bi smela biti manja od 1,5 milijardi dolara. Razlog je, kažu, jednostavana: narod je iscrpljen, tako da će promenom režima narasti očekivanja da će se brzo dogoditi pozitivne promene položaja svakog građanina, od penzionera do radnika, sudija ili lekara, i čiji će životni standard biti bar dostojan čoveka. Ako do toga ne dođe, ne bi bilo zaokreta u javnom mnjenju Srbije prema međunarodnoj zajednici, a ako bi došlo do promena režima, nova vlast bi se našla u teškom, delikatnom položaju, s obzirom na stanje u zemlji i narasli kriminal i korupciju, tako da joj ni ukidanje sankcija ne bi omogućilo veći manevarski prostor za reforme.

Prema predloženom planu, nova vlast u Srbiji bi krenula od makroekonomske stabilizacije zemlje, sledila bi obnova i modernizacija infrastrukture od nacionalnog značaja, dok se treća vrsta projekata odnosi na ekološku zaštitu i modernizaciju infrastrukture regionalnog i lokalnog značaja.

Dug kao teg

Procenjuje se da je ukupan jugoslovenski dug narastao na oko 13 milijardi dolara, da mu se godišnje pripisuje po 850 miliona dolara na ime kamata i da najveći deo tog tereta "nosi" Srbija. Ekonomisti iz G17 predlažu da dogodine počne servisiranje spoljnjeg duga. Ako bi se prihvatile obaveze iz Memoranduma potpisanog 98. sa Londonskim klubom poverilaca i zakonske obaveze za staru štednju, to bi srpski budžet opteretilo sa 1,2 odsto društvenog proizvoda.

U okviru prvog projekta, domaći stručnjaci smatraju da bi samo za pokrivanje javnih rashoda u 2001. godini bilo potrebno 942 miliona dolara, ili 6,9 odsto društvenog proizvoda. Deficit se, kažu, može delom pokriti iz domaćih izvora, brzom prodajom jednog dela preduzeća, državnih i društvenih. Time bi se, u najboljoj varijanti, prikupilo oko 350 miliona dolara. Nedostajućih 600 miliona dolara bi se potražilo u inostranstvu, ali se ne očekuje više od 100 miliona dolara kredita, pošto je ta vrsta našeg rejting Srbije u svetu vrlo nizak. Pola milijarde dolara bi trebalo da obezbedi Fond za makroekonomsku stabilizaciju, koji bi se, kako je zamišljeno, formirao u okviru Pakta.

Do relativno brzog oporavka domaće privrede došlo bi posredno, recimo, ukidanjem vanbudžetskih rashoda, pa bi prihodi te vrste bi bili uključeni u budžet, zatim stabilizacijom domaće valute-najvećim delom preko fiskalnih reformi, liberalizacijom cena, privatizacijom, kao i prestrukturisanjem javnih preduzeća. Kandidati za brzu privatizaciju su cementare , fabrike duvana, JAT, delovi naftne i hemijske industrije, delovi EPS...čime bi se u 2001. moglo dobiti oko 350 miliona dolara. U toj godini bi, takođe, došlo da znatnog povećanja sredstva za pomoć nezaposlenima i socijalno ugroženima.

Za sve ove segmente predviđene su posebne mera, ali opozicija i stručni tim podvlače da je plan izlaska iz krize otvoren za sve dobre nove predloge.

Među rešenjima koja se nude našao se i predlog o demilitarizacija zemlje. Planira se tako kresanje vojnih izdataka sa sadašnjih sedam odsto društvenog proizvoda zemlje, na pet, dok bi rashodi za policiju bili svedeni na 1,3 odsto, jer bi se "otklonili razlozi za posebnu primenu policijskih snaga". Umesto, kažu, skupe opreme koja se koristi za represiju građana (oklopni transporteri, oprema za rasturanje demonstranata...) sredstva bi se koristila za bitno poboljšanje materijalnog položaja policajaca, u skladu sa njihovom odgovornošću za bezbednost građana.

Predlozi koji takođe privlače pažnju jesu i računice da će plate na kraju iduće godine u Srbiji iznositi prosečno 250 maraka i da će one znatno "odskočiti" u sudstvu, prosveti, zdravstvu i uopšte onim institucijama gde se inače, zbog niskih zarada, uvukla korupcija.

Pored ovih projekata za "brzi početak" reformi opozicione stranke u Srbiji predlažu u kasnijim fazama razvoja da se izgrade magistralni putevi, obnove uništeni kapaciteti elektroprivrede, očisti Dunav i revitalizuje kanal Dunav-Tisa-Dunav, kao i da se realizuju mnogi drugi projekti urbane lokalne infrastrukture. Sve ovo se, kažu autori predloga, Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Srboljub Antić, može ostvariti donacijama, koncesijama, kreditima i direktnim stranim investicijama, i bile bi kamen temeljac budućeg razvoja.

Ni u jedan od ovih planova srpska opozicija nije uključila Kosovo, jer kako je prilikom promocije dokumenta novinarima rekao Momčilo Trajković, problem Kosova je poseban i samim rešenjem krize u Srbiji, biće rešen i problem Kosova.

M. Dapčević


vesti po rubrikama

^ekonomija

16:39h

Šta opozicija očekuje od međunarodne donatorske konferencije za postmiloševićevsku Srbiju

17:12h

Miodrag Banić o obveznicama za isplatu devizne štednje

17:49h

Mineralna voda iz Bijelog Polja ne stiže u Srbiju

 



     


FastCounter by LinkExchange