"Nemam vremena za mudrolije tih kopilana, kompjuterskih bombardera i ljigavih ratnika u foteljama, koji su prihvatali jednu teoriju za drugom iz sigurnosti svojih mirnih i dobro čuvanih vojnih akademija i ministarstava. Oni nisu bili tamo."

"Tamo" je bosansko ratište gde je major Miloš Stanković, britanski oficir srpskog porekla bio prevodilac generala Smita i generala Majkla Rouza, komandanta trupa Ujedinjenih nacija tokom građanskog rata između bosanskih muslimana, Srba i Hrvata. Miloš je bio i više od prevodioca.

Sin četničkog oficira koji je posle rata morao da beži iz Jugoslavije, on je tumačio običaje i mentalitete, pregovarao kada zatreba i nabavljao podatke koje drugi ne bi uspeli zbog nepoznavanja jezika i običaja. Posle skoro četiri godine službe u Bosni, britansko ministarstvo odbrane, uhapsilo ga je oktobra 1997. pod optužbom da je srpski špijun. Dve godine kasnije, major Stanković bio je oslobođen, a potom je napisao knjigu "Trusted Mole" (Pouzdana krtica), koja je nedavno izašla, i u njoj je dao svoje viđenje rata u Bosni.

Po njegovom mišljenju, "nekrorat" u kome je učestvovao proizilazi iz atavističkih sukoba triju grupacija, dotičući tako mitologiju prošlosti, podjednako kao i političko - ekonomske elemente današnjice. Istovremeno, Stanković smatra da bombardovanje Srba nije bilo rešenje, ali da je to ipak dovelo do dejtonskih pregovora. Međutim, rezultat nije trajni mir, nego samo odsustvo rata. Podela Bosne i Hercegovine u tri nacionalističke mini države zarobljene u zamci "ni rat, ni mir" za njega ne predstavlja veliki uspeh.

Major Stanković komentariše i medije zemalja koje su se protiv Srba borile na strani Ujedinjenih nacija. Po njegovom mišljenju, izveštači su bez dokaza isuviše brzo donosili jednostrane zaključke o tome ko je kriv za ubistva i masakre. Takvo izveštavanje diktirale su redakcije i u isto vreme su se pravdale da na taj način izbegavaju zbunjivanje čitalaca i gledalaca po pitanju "dobrih i loših momaka".

Knjiga od skoro 500 strana prošarana je i englesko-srpskim humorom, naravno crnim, kako to priliči jednom bratoubilačkom ratu. Jedna od anegdota govori o Lordu Ovenu kome su, dolazeći na mirovne pregovore, u splitskoj luci ispale naočare preko brodske ograde. Bez naočara, on nije mogao da vidi detalje na mapama, te nije mogao ni da vodi pregovore.

Svi su se užurbali tražeći rešenje, i pronađeno je da jedna čistačica ima istu dioptriju kao Oven, te su joj naočare bile "konfiskovane". Sastanak na ratnom brodu "Invincible" otvorio je engleski lord i šef pregovaračkog tima sa roze naočarima u obliku labudovih krila na nosu, nalikujući tako na pokojnu Barbaru Kartland.

Aleksandar Manić