Početak - rođen je 9. jula 1932. u Rijeci, slučajno. Otac Branislav bio je diplomata, majka Zagorka (Živojinović) profesor. Dimitrijevići su oduvek bili u Beogradu.

Detinjstvo - "Godine 1939. otac mi je službovao u jugoslovenskom konzulatu u Diseldorfu. Kad su napali Britanci, sedeli smo u podrumu, zajedno s Nemcima koji su me ubrzo bombardovali u Beogradu, kamo nas je otac bio sklonio. Na Uskrs 1944. bombardovali su nas Amerikanci. Majka me je (otac je već bio u koncentracionom logoru Bergen Belsen, gde je umro ili ubijen), sklonila na selo, koje je na nesreću bilo prvo mesto u koje su septembra iste godine ušli Sovjeti. Na dovratku seoske kuće još je trag ruskog gelera koji mi je prošišao desetak centimetara od glave", seća se Vojin.

Nacionalnost - bio je umereni Jugosloven, kad je počeo rat 1991. zapao je u depresiju, bukvalno je morao da se leči.

Verska opredeljenost - nije zabeležena.

Obrazovanje - osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu( diplomirao je 1956, doktorirao 1965, specijalnost - ljudska prava).

Karijera - počeo je kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije (1958-1959). Bio je stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu (1959-1960). Potom je postao asistent, pa docent, vanredni i, na kraju, redovni profesor na matičnom, Pravnom, fakultetu. U međuvremenu, sredinom sedamdesetih vodio je emisiju "Kino-oko" na beogradskoj televiziji (kad se ona gledala) i tad ga je šira javnost dobro upoznala. Dobio je epitet visprenog TV poslenika, šalio se da je tek sad popularan iako je ozbiljne stvari napravio mnogo ranije. Dugogodišnji je član Komiteta UN za ljudska prava, bio je predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudska prva. Trenutno je direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

"U Centru su pregledali naše zakonodavstvo i već imaju inventar zakona koji ne valjaju. Kad dođe neka nova vlast, ona ne može tek tako da počne da radi, trebalo bi biti spreman. Ako samo čekamo, ličićemo na ljude koji stalno čekaju da dobiju na lutriji i za to vreme propadaju", navodi.

Kad je donet Zakon o univerzitetu, zbog otkaza kolegi, ali, i kako bi on rekao, "zakona o duvanju u diple", 16 profesora na Pravnom, (među njima i Vojin), stupili su u štrajk. Dekan Oliver Antić jedva je dočekao priliku da se reši i svojemislećeg Dimitrijevića. Antićevu nameru, prvi put, sprečio je Vojislav Šešelj, predsednik SRS, pa je Dimitrijević suspendovan na određeno vreme. Čim je suspenzija istekla, dobio je rešenje za penziju.

Stranački angažman - razlikovao je komuniste od članova KP. "Nadrikomunisti lako se ponovo krste i sa tavana skidaju gusle i ikone. Godine 1991. bio je predsednik Saveza reformskih snaga za Srbiju (povukao se zbog bolesti). Sad je potpredsednik u GSS-u.

Zanimljivosti - stalnim opominjanjem da su ljudska prava starija od državnog i otkrića da nas vlast poslednjih 50 godina obmanjuje, da je pravo nešto što nam je država dala, pa nam svakog časa može i oduzeti, postao je i ostao kost u grlu vladajućima. Politički neprijatelji ladno bi ustvrdili da preuzima ulogu države, upućeni znaju da on to bolje radi od nje. "Uloga prava je da vam da nekakvu izvesnost u životu, uključujući i to šta smeš, a šta ne smeš da radiš", objašnjava i dodaje: "Na našim fakultetima godinama se nisu izučavala ljudska prava. Tako imamo bar 15.000 pravnika defektnih u oblasti poznavanja ljudskih prava... Čak i Dušanov zakonik ima čuvenu odredbu da sudije sude po zakonu ne po strahu od carstvujušćeg".

Nedavno ga je kanadski Univerzitet proglasio za počasnog doktora nauka, uz ocenu da je "tokom cele svoje karijere pokazao zadivljujući osećaj odgovornosti i ogromnu hrabrost". Sam Vojin smatra: "Potreba za čestim demonstracijama pokazuje da je društvo politički blokirano i da su uobičajeni kanali za iznošenje političkih i društvenih zahteva začepljeni tako da se društvena energija preliva u slobodni prostor koji to podrazumeva... Može se biti savršen rodoljub, a protiv vlade".

Oženjen je Brankom (Kostić) prevodiocem i imaju sina Branislava.

Zorica Vulić