Anet Bening je žena sjajnog izgleda, blistave karijere, a povrh toga živi u srećnom braku sa holivudskim lepotanom Vorenom Bitijem. U intervjuu koji je dala nemačkom listu "Fir zi", ona govori o najnovijem filmu i političkim ambicijama svog supruga. Jednom je jedan reditelj rekao o njoj: "Dosadno je pričati o Anet, ona je prosto savršena".

Da li su istinite glasine da vaš suprug, Voren Biti, namerava da postane predsednik SAD?
- To se sve iznenada pokrenulo, bez njegovog većeg angažovanja. Neko je objavio članak u kome su poznati ljudi izneli svoje mišljenje o Vorenovom ulasku u politiku. Oni su smatrali da je to dobro i tako se cela stvar pokrenula. On je oduvek iznosio svoje političke stavove.

Šta mislite o tome?
- Ja se slažem sa svim šta god namerava da učini. Voren je i sam iznenađen pažnjom koja se poklanja njegovim političkim aktivnostima. On se već preko 35 godina angažuje za politiku demokrata. Uvek su dolazili ljudi i govorili: Hej, napravite nešto od toga, idite u politiku, a on je uvek odbijao tu pomisao. Ove godine prvi put nije.

Da li pratite aktuelnu politiku?
- Jasno. Nisam, doduše tako politički verzirana kao moj muž, ali se veoma interesujem za politiku i mnogo čitam o tome.

Da li ste pripremljeni na ulogu prve dame?
- Bilo bi zaista prenagljeno da govorim o tome.

Kakva je uloga u vašem poslednjem filmu "Američka lepota"?
- Igram ženu koja mi je veoma bliska, jer je kao ja odrasla u predgrađu. Dugo sam bila bebisiterka i posmatrala život žena u predgrađu sedamdesetih godina. To je bila generacija žena koja je odrasla u veri da će se u potpunosti posvetiti ulozi majke. A onda je došao feministički pokret i majčinstvo je potpuno devalvirano. Time se život ovih žena dramatično izmenio. Kerolajn, koju ja igram, ima ozbiljne probleme, a ona to čak i ne zna. Ja sam je intuitivno razumela i veoma saosećam sa njom.

Da li glumac mora da ima nešto od karaktera onoga koga glumi, da bi bio dobar?
- Danas verujem da se ništa ne može glumiti, što se ne krije pomalo u ličnosti glumca. Za vreme školovanja za pozorište naučila sam da uloge koje glumim, naročito klasične, nemaju nikakve veze sa mnom. Kada sam potom došla na film, govorili su mi: jednostavno glumi sebe. Nisam uopšte znala šta misle. Veoma me je iscrpljivalo da igram sebe. Ali, to ne mora da izgleda uvek isto, tu se mnogo može varirati.

Šta biste mislili ako bi se vaša deca kasnije opredelila za glumu?
- Moja deca imaju dve i po, pet i sedam godina, a u tom uzrastu su sva deca glumci. Oni se uživljavaju u sve moguće priče. Ako bi ona želela da budu glumci, ne bih imala ništa protiv. Ako to vole i puno rade za to, ja bih to pozdravila.

Kako rešavate problem dece dok radite?
- Ono što je dobro u mom radu jeste da uvek mogu da napravim pauzu kada to poželim. To je velika prednost. Ne moram da prolazim kroz ono što trpe mnoge majke, koja ostavljaju bebe kod kuće i idu u kancelariju, ja mogu da povedem svoju decu na posao.

Kako ste se osećali kada ste napunili četrdeset godina?
- O, razmišljala sam o svom dosadašnjem životu i to je bila prekretnica. Primetila sam da sam veoma, veoma srećna, i to je predstavljalo olakšanje. Danas se osećam bolje nego pre, imam više životnog iskustva i sebe poznajem bolje. To je umirujuće saznanje. Bolje mogu da razumem svoje postupke i ne osećam više takve emotivne bolove kao ranije. Više ne mogu da zapadnem tako lako u emotivni haos, jer danas bolje pazim na sebe.

Da li posebno vodite računa o svojoj figuri i spoljašnjosti?
- Za mene je važno da se osećam dobro. Naravno da kao glumica moram da pazim na svoje telo, jer radim sa njim i zato je zdravlje veoma važno. Ne samo fizičko, nego i psihičko, jer su u tesnoj sprezi. Uvek sam puno trčala, a sada to više ne mogu jer su me kolena izdala. Sada se bavim jogom, što mi daje puno energije koja mi je potrebna za decu.

MVP