NOVI SAD - Mali korak nas deli od prave humanitarne katastrofe, jer ako celo leto bude ovako sušno i vrelo, značajno će podbaciti prinosi svih useva, što će posredno uticati i na smanjenje stočnog fonda, te ćemo se bukvalno suočiti sa gladnom godinom - upozorio je Radomir Popović, ugledni agroekonomista.

Velika suša, zbog koje pojedini vojvođanski paori o svojim njivama govore kao o "ognjenoj zemlji", već uveliko uzima danak. Zamašan deficit padavina u kritičnom periodu stasavanja useva, koji se u zavisnosti od područja kreće između 70 i svih 140 litara po kvadratnom metru, gotovo je katastrofalno uticao na polja soje, a u ništa boljoj situaciji nisu ni suncokret ni šećerna repa.

		Mehanizacija na izdisaju - Zbog dotrajalosti mehanizacije prošlogodišnja žetva je umesto 15 trajala 30 dana, pa je u toku te kampanje izgubljeno na desetine hiljada tona hlebnog zrna. Ovog leta mehanizacija nije u ništa boljem stanju. Samo u Vojvodini nedostaje 1.000 kombajna, 10.000 lakih i oko 1.500 teških traktora - tvrdi Radomir Popović.

Jedino se kukuruz nekako drži, a agronomi smatraju da bi pa kiša u pravo vreme obezbedila sasvim solidan rod "žutog zrna".

Ono što najviše zabrinjava poljoprivredne stručnjake je situacija u pšeničnim atarima na svega nekoliko dana do početka žetve.

- Zbog probijanja rokova setve, loše agrotehničke pripreme, zimskih poplava i potonjih suša, od ukupno 290.000 hektara na kojima je u Vojvodini zasnovana proizvodnja pšenice, za žetvu je ostalo svega 245.000 hektara, sa kojih se uz maksimalan prosečan prinos od 3,5 tone po hektaru očekuje ukupno 875.500 tona hlebnog zrna - napominje Popović.

Poređenja radi, 1988. godine na 372.600 hektara postignuto je prosečno 5,5 tona zrna pšenice po hektaru, dok je prošlog leta sa vojvođanskih pšeničnih polja pokupljeno ukupno 1.350.000 tona.

- Da nevolja bude veća, rod pšenice u celoj zemlji teško da će premašiti 1,75 miliona tona, dok nama samo za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva treba milion i po tona. To praktično znači da i kada bi se otkupilo svako požnjeveno zrno, teško da će šta preostati za pokrivanje dugova, nastalih po osnovu uvoza gasa. Veliko je pitanje kako će teći otkup, jer još uvek nisu poznati ni cena ni uslovi plaćanja. Teško da će seljak biti motivisan da posluje s državom ukoliko otkupna cena bude ispod 5 dinara po kilogramu i ako se ponovo posegne za nekakvim zapisima, umesto da im celokupan iznos bude isplaćen najdalje za 15 dana - zaključio je Popović.

M. Stajić