Božidar Knežević (1862-1905), naš znameniti filozof i pisac, po struci gimnazijski profesor, najveći deo svog radnog veka proveo je u srbijanskim palankama. Nije imao sreću da boravi u inostranstvu. Naučio je samouko engleski i bio prevodilac Bekla i Karlajla. NJegovo čuveno filozofsko delo jesu „Principi istorije". Našoj književnosti pripada moralističkom knjigom „Misli" koja predstavlja dobar obrazac beogradskog stila. Mada je od pojave te Kneževićeve knjige protekao skoro jedan vek, njegove misli plene samosvojnošću i dubinom. Svojim mislima on je daleko iskoračio ispred svog vremena. Sledeći pregršt njegovih misli to ubedljivo dokazuje.
O pravom čoveku
„Da se bude pravi čovek, ne sme se čovek izgubiti ni u ocu, ni u sinu, ni u mužu, ni u bratu, ni u građaninu, ni u filozofu, ni u naučniku, ni u narodnosti; čovek se mora osloboditi svih tih veza da bi bio čovek."
O mešanju naroda
„Mešanje naroda je spontano kalemljenje i po tome sve veće pitomljenje".
O velikim ljudima
„Veliki su ljudi oni koji unose svetlost u mrak, reda u haos, tačnosti u neodređenost, koji krče nove puteve, stvaraju nove pojmove i ideje".
O kultu ličnosti
„Gde god imena i ličnosti igraju pretežnu ulogu, tu ideja nema posla, tu su zakoni smešni".
O tiranima
„Hrabar čovek ne može biti tiranin; to mogu biti samo plašljivi i podli".
O neslobodnim državama
„U neslobodnim državama dobro građana samo je izliv ćudljive volje koja dodiruje pojedino, te je tu dobro građanina milost ozgo; u slobodnim državama dobro građana je posledica zakona; dobro je pravo čovekovo".
O slobodnim narodima
„Zrelom čovečanstvu ne trebaju moćne države, nego slobodni narodi".
O osnovama društva
„Država počiva na pravu i sudovima, a domovina na materi i ženi".
O narodima i čovečanstvu
„Narodi stoje danas prema čovečanstvu, isto onako kao nekad plemena prema narodima. to je feudalno doba čovečanstva".
O poštenom radu
„Pošten rad ujedno je i molitva Bogu".
O prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
„Čovek živi od prošlosti u sadašnjosti za budućnost".

Aleksandar BojoviĆ,
Beograd

Kumstvo za poštovanje

„Jagoš Purić", „Glas javnosti", 7. jun 2000)

U novogodišnjem broju „Glasa" objavljena je anketa sa više lidera i drugih istaknutih pripadnika rukovodstava opozicionih partija. Pored ostalog, odgovarali su i na pitanja koja im je najveća neispunjena želja u protekloj godini i šta bi najviše želeli u narednoj. Skoro svi su pomenuli S. Miloševića. Bilo da nije otišao sa vlasti 1999. ili da to najviše žele u 2000. godini.

Iznenadio sam se da g. Milan Božić, istaknuti funkcioner SPO i potpredsednik Skupštine Beograda, nije naveo takvu želju u odgovorima ni na jedno od pomenuta dva pitanja. Predmeti njegovih želja, u vezi s tim pitanjima, bili su neki „viši", suptilniji.

Pročitavši citirani biografski prilog o rektoru Beogradskog univerziteta i jednom od najznačajnijih saradnika S. Miloševića na tragičnoj (po Srbiju i srpski narod u celini) 8. sednici CK SK Srbije - morao sam se setiti odgovora g. Božića u navedenoj anketi. Priznajem da sam se više nego iznenadio da je g. Božić oženjen ćerkom Jagoša Purića, a još više da je u kumovskim odnosima s predsednicom Direkcije JUL-a!
Verovatno tu leži odgovor, ili deo odgovora, zbog čega se u odgovoru g. Božića u novogodišnjoj anketi vašeg lista nije našlo ime S. Miloševića. Možda i na pitanje zbog čega su režimske stranke podržale SPO u „najurivanju" g. Đinđića sa funkcije gradonačelnika Beograda, posle čega je g. Božić - dosta dugo - vršio dužnost gradonačelnika.

Verovatno neki, kao ja, posle pomenutih saznanja neće visoko ceniti partijsku doslednost i političko čistunstvo g. Božića, ali će mu mnogi Srbijanci odati priznanje zbog uvažavanja kumstva i poštovanja kumova i u veoma delikatnim političkim odnosima. Osobito zbog skandaloznih optužbi (svakako nezabeleženih u političkom životu Srbije) dva kuma Hercegovca, od kojih je jedan predsednik stranke g. Božića. Nadajmo se da g. Božić u anketi nije pomenuo ime S. Miloševića samo zbog kumovskih odnosa.

Milutin PavloviĆ,
Beograd

U zemlji ništa ne funkcioniše i zavladao (je)kriminal. Zato mislim da treba obustaviti kulturne aktivnosti, da pevači prestanu da pevaju, muzičari da sviraju i glumci da glume, i da svi svoju energiju usmerimo na ostvarenje bolje budućnosti. Tek kada se stvori normalna situacija, treba ponovo da se vratimo radu", izjavio je posle koncerta u Beču agenciji Beta g. Đorđe Balašević, a "Glas" objavio 5. juna. Predlog bi bio sasvim dobar da nema jednu veliku manu. G. Balašević ništa ne kaže o tome kako će da prežive i dočekaju "normalnu situaciju" oni pevači, muzičari i glumci koji, recimo, nemaju mogućnosti da gostuju u Beču ili drugim inostranim gradovima, a možda ne umeju ili ne mogu da prodaju cigarete i benzin na ulici.

Vojislav StanojČiĆ, Beograd